Negde pri sredini prve rolne zbilja simpatičnog i efektnog filma Kickin’ It Old Skool (2007) lik koji tumači Jamie Kennedy se posle dvadeset godina budi iz kome i jedan od prvih užasavajućih zaključaka koje uspeva da artikuliše je da na MTV više ne puštaju muziku. Mi, u međuvremenu budni, smo se na to poodavno navikli, a i sam MTV je pronašao zgodne štake u vidu VH1 i sličnih derivata. Ako nema muzike, nečega tamo mora biti. Najnoviji pokušaj MTV radionice na planu igranog programa je serija Faking it koja se ponajpre obraća LGBT i teen populaciji, a, po svoj prilici, najpoželjnija ciljna publika joj je zapravo srećan spoj dve pomenute (ne nužno suprostavljeno-udaljene) društvene grupacije.
Faking it je sročen u formi dinamičnog i brzopoteznog sitkoma, a kreće od doskočice po kojoj u jednoj od uprizorenih srednjih škola u Ostinu (u Teksasu) otpadnici zauzimaju mesto udarne klase, dok su strejteri raznolikih kovova zapravo alternativa. Nažalost, Faking it (barem na uzorku od šest do sada prikazanih epizoda, a najavljeno je osam za prvu sezonu) vrlo brzo uludo potroši ovu domišljatost, te ostatak zapleta prođe u više-manje posve očekivanim i u dobroj meri izraubovanim prikazima događanja iz života američke novomilenijumske mladeži.
Ipak ono što Faking it preporučuje pozornosti Optimista predstavlja i suštinsku osnovu ovog televizijskog rada. Naime, dve glavne junakinje, Amy i Karma, očajne zbog svoje običnosti i praktične nevidljivosti na društvenom radaru svog vršnjačkog okruženja, sklope pakt i kreću da se predstavljaju kao par lezbijki. Plan se pokazuje kao uspešan, ali ubrzo stižu i prepreke jer u Amy narasta sumnja da je ona zapravo i stvarno lezbijka, pri tom sve snažnije zaljubljena u Karmu, prijateljicu od najranijih im dana, dok Karma konačno privlači pažnju udarnog srcelomca. Dakako, Faking it je ponajpre fantazija namenjena tinejdžerskom staležu, a uz to je skrojena po meri MTV, te ne treba očekivati iole odvažnije i radikalnije zahvate, bilo da je reč o sadržaju ili izrazu. Sve je uprizoreno, provokativno do pretpostavljene granice srednjeg ukusa, garnirano sa podosta muzike i zavodljivom ikonografijom, te Faking it, uprkos možda i smelijim naumima svojih kreatorki, ipak stupa i istrajno napreduje upravo sredinom puta.
Srećom, reč jer o šarmantnom i pitkom televizijskom sadržaju, koji ume da na dovoljno učestale mahove bude i duhovit, te se, uz sve ograde i relativizacije, da svrstati u logičan izbor iz aktuelne TV ponude. Za queer entuzijaste dovoljno je tu mamaca – tu su pošalice na račun usložnjenosti queer identiteta u sluđenom nam danas, tu su prizori gay clubova, seriju prati duh opšte prihvaćenosti i nesumnjivog liberalizma prema ovim pitanjima, a tu je i lik Shanea, jezičavog, odrešitog, duhovitog, iritatnog sveznajućeg savetodavca… i, naravno, geja. Ovaj lik, dakako, parafrazu Kurta iz Glee, tumači Michael J. Willett, koga neki možda pamte po sličnoj a upečatljivoj ulozi nesrećnog Lionela iz dvadesetak epizoda serije United States of Tara.
Što se ostatka glumačkog ansambla tiče, reč je o vršiocima glumačkih radova, koji su sa puno povoda tu gde jesu, barem na ovoj tački svojih karijera. A glumice, zapravo i stoje iza ovog projekta – seriju su osmislile i pišu je Dana Goodman i Julia Lea Wolov, vrle epizodistkinje iz jata i filmova u produkciji Adama Sandlera. Stoga ne čudi što tu i tamo ovom serijom, prvenstveno na nivou dijaloga, provejavaju nagoveštaji drčnijeg i eksplicitnijeg humora i zajedljivih pop-kulturnih referenci, naravno, u potpunom skladu sa pojmom provokativnosti u doživljaju MTV.
Uz sve ograde, uz nizanje sitnih upozorenja, u krajnjem zbiru ipak se dolazi do jasnog zaključka da je Faking it, možda ponajpre zahvaljujući nonšalanciji kao krovnom okviru i konceptu, simpatično TV delce kome vredi dati šansu i za koje vredi odvojiti ponešto gledalačkog i inog slobodnog vremena, a koje će, kanda, u nekoj budućoj LGBT istoriji televizijskog programa predstavljati sitnu, ali dovoljno zametljivu fusnotu.
Piše: Zoran Janković