Ne znam ni sam koliko dugo smo Jelena Maćić i ja prijatelji na Fejsu, ali pamtim kada smo se uživo upoznali. Pozvao sam je da sarađujemo na predstavi „Merlinkina ispovest“, monodrami koja prati život Vjerana Miladinovića Merlinke, čiji sam bio producent. Jelenu šira javnost pre svega prepoznaje o oštrom jeziku bez dlaka i po tome da „laje“ po Fejsu, pa joj ponekad zakucaju neke čike na vrata da je pitaju za zdravlje. Još odavno planiram da uradim intervju s njom, jer je više puta sarađivala sa LGBT organizacijama, slikala se za pokojni Queeria kalendar, šminkala dreg kraljice za otvaranje Merlinka festivala i često daje podršku LGBT populaciju putem statusa na Fejsu. Mislim da je to sve dovoljno da je uvrstimo među gej ikone.
Jelena smatra da je biti gej ikona veliki kompliment, koji ne asocira na seksualnu orijentaciju, već zapravo znači biti ikona slobode. „Gej ikona je slobodan čovek, čovek bez inhibicija, čovek koji nema nikakvih problema sam sa sobom. Ne postoji veći kompliment od toga,“ kaže Jelena dok sedimo u kafani „Stara Hercegovina“ i čekamo ćevape s kajmakom.
Na direktno pitanje da li je ona gej ikonom, odlučno je rekla: „Jesam“.
Ja sam se s tim složio i počeo da tražim frajere koje mi je Jelena obećala da stalno sede u „Staroj Hercegovini“. Frajera nije bilo, ali mi je ona objasnila da ih sigurno ima vikendom, nakon malog fudbala, kad svi grupno svrate u kafanu. Njena uveravanja o muškom mešanom mesu vrhunskog kvaliteta za vikend u „Staroj Hercegovini“ nisam proveravao. Verujem joj na reč.
Razočaran odsustvom tih frajera, vratio sam se temi zbog koje smo se i okupili u malo broju tog vrelog letnjeg popodneva.
„Svako ima pravo da bude to što jeste, sve dok ne ubija, krade i ne zlostavlja decu i životinje. Što se mene tiče, sve je dozvoljeno. Može da vas bude dvadeset ako je dobrovoljno, da visite sa plafona, to me uopšte ne interesuje. Podržavam gej organizacije i zaista ne mogu da shvatim da seksualna orijentacija može na bilo koji način da utiče na nečiju karijeru i posao. To je meni nedopustivo, to je isto što i rasizam. Sarađivaću uvek. Mislim da se mnoge stvari rade jako pogrešno i uvek kažem da je nešto pogrešno. Naravno da nikada niko nije poslušao, ali su uvek koristili moju dobru volju.“
Jelena nije skrivala svoje oduševljenje majorom Helenom i idejom o Ponosu Srbije.
„Helena je u sistemu i ona je izgurala jednu neverovatnu stvar. To je jedna priča za film. To je nešto što treba da ti bude reper. To je isto kada gledaš dokumentarac o majoru Heleni i isto ti je kada gledaš Usaina Bolta kako obara svetski rekord. To je inspirativna stvar, moć odluke jednog bića da krene protiv celog sistema, da krene suštinski, protiv sebe same, protiv sebe samog, nazovimo to kako god hoćemo. Da krene protiv porodice, protiv prijatelja. To je podvig vredan zlata u bilo kom rekordu. Problem je što naši ljudi toga nisu svesni. Biće svesni jednog dana, ali nažalosti mi uvek budemo svesni prekasno. Parada, kako god da se zove, iza koje stoji Helena, ja ću to podržati.“
A kad smo već spomenuli junsku paradu, ne možeš da propustiš priliku i da pitaš o onoj, što bi rekao Goran Miletić „pravoj paradi“.
Jelena svakako nije oduševljena i kaže da ima veliki otpor, jer „ne možeš biti profesionalni peder, jako mi žao što sam ovo izgovorila, ali ja to tako doživljavam. Ne možeš biti profesionalni peder. Ja nemam nijednog gej prijatelja koji podržava Paradu ponosa. Iz prostog razloga što mi, bili strejt ili ne, ne možemo da podnesemo da neko pravi nekakvu egzibiciju, nebitno da li mi to podržavamo ili ne, to naš grad košta milione i mi to plaćamo, zarad čega? Ništa se ne dešava takvim putem, ne možete jednog prosečnog Srbina tako učiniti manjim homofobom, ništa od toga. Znači, ta parada je uzaludna i mislim da je to zapravo samo pravdanje za pare koje se uzimaju i niko ne može da me ubedi da to nije tako. I da, plus politički jeftini poeni, svako ko je u manjku sa glasovima, pojaviće se tamo ne bi li sebi obezbedio glasove gej populacije. Gej populacija za početak nije hendikepirana, tek retardi nisu, i da se ne lažemo to su uglavnom pametni i obrazovani ljudi. Ne možeš ti sa njima da se kembaš na taj način. Prosto je uvredljivo i za gej populaciju, uvredljivo je i za običan narod i nepotrebno je jer se ništa ne rešava. Mislim da gej populacija mora da učestvuje aktivno, mora biti u svakoj stranci, mora biti u javnom životu, oni moraju delovati kroz takve stvari, menjajmo zakone. Šta narod zna o nekim zakonima, ne znamo baš ništa, nas to ne interesuje. Izađe tamo u nekom Službenom glasniku, to je to. Ako ste dobili pare, dobijajte za takve stvari, da svaki gej ostvari svoja prava.“
„Za gej populaciju može da se bori i neko ko nije gej, ali je dovoljno uticajan i svestran“, smatra Jelena i dodaje: Charlize Theron je rekla da se neće udati dok se ne legalizuju gej brakovi. Ljudi moraju biti solidarni i svesni da ako je danas gej, sutra će biti nešto drugo. Mislim da je gej populacija goruće pitanje u Srbiji iz prostog razloga što imamo zabrinjavajući procenat Srba koji su potencijalni, latentni homoseksualci, koji ne mogu da se izbore sami sa sobom. Ja ne mogu da razumem agresiju prema gej osobi. Tu rečenicu kada kažu: „Ali on se ljubi sa muškarcem!“. Čekaj prijatelju. Šta sa tobom nije u redu ako ti zamišljaš tako nešto. Meni to nikada ne pada na pamet. Ma ne zanima me. Mislim da je mnogo veći procenat latentnih i prikrivenih gejeva. Naročito onih koji su već u brakovima i koji imaju decu. To je ta frustracija koja će nas ubiti, koje ljudi svesni nisu. I moramo ovo društvo, ovaj sistem, dovesti na nivo da svako bez problema može da bude to što jeste. Posle toga ćemo već da pričamo. Zapravo, posle toga nećemo razmišljati o pravima bilo koga. Je l tako?“
„Tako je“, zamišljao sam da urlaju gosti u kafani, dok slušaju Jelenin snažni govor o gej pravima, ali pored podrške, ona ima i reči kritike:
„Ima nešto što je nama usađeno u gene a to je da za sve svoje patnje i probleme krivimo druge i u ovom slučaju možemo sebe da pravdamo time ’Da, da to se dešava zato što sam gej’. Ja bih molila gej zajednicu da prestane sa takvim stvarima zato što to apsolutno nije slučaj, jer je i nama strejt ljudima dojadilo da nas osuđuju što smo šikanirali nekog zato što je loš čovek, a on se vadi da je ’to zato što sam gej’. Znači ovo nije zato što sam kreten nego zato što sam gej. To su stvari kojima mora da se stane na put i moraju da se seku u korenu. Ako smo mi u većini primitivni, da komšiji crkne krava, i svi su krivi samo mi nismo, ne može ni gej zajednica da bude bolja, ni na koji način. Koliko među nama ima zanimljivih ljudi, ima i među njima, ti procenti su jedan na jedan, isto je to.“
Naravno, pored ovih ozbiljnih tema pričali smo i o tome kakve frajere volimo i došli smo do formule savršenog muškarca: „Pod brojem jedan, to ne treba nužno da bude inteligentno, tu se traži jedan prosek. To treba da može da potegne, da može jednom rukom da me podigne, da može da nacepa drva. Takve stvari, to ja očekujem od muškarca. I ključna stvar, da ne pruža otpor.“
Mi smo još dugo ostali u kafini, pričali, Jelena je čak uspela i da napiše kolumnu za „Kurir“ i bilo je uživanje s njom dočekati sumrak, jer je jedna svestrana, talentovana i hrabra „luda šminkerka“, što bi rekli novinari bliski vlasti.
Razgovarao: Predrag Azdejković