Moj partner nema špansko državljanstvo, stupanje u brak sa njim nije bila opcija, pa sam opet završio u strejt braku…
Kao još jedan u nizu „odbeglih“, trebalo bi da vam ispričam svoju životnu priču sa srećnim završetkom. Iskreno, ne mogu da se žalim, jer sve ružno što sam preživeo, preživeo sam jer sam tako hteo. Oni koji kažu da druga opcija ne postoji – lažu, postoji, samo je pitanje da li nam se ishod sviđa ili ne.
Naime, hoću da razjasnim nešto u samom startu. Iz Srbije sam otišao, pre svega, jer nisam mogao da podnesem ni ideju da kažem majci da sam gej. Zbog svega što smo preživeli, moja porodica i ja u prošlosti, nakon prvog neuspelog pokušaja da se kroz život provučem kao regularni heteroseksualac, ćutke sam izašao iz Srbije i pobegao u Španiju. U Španiju sam došao iz jednostavnog razloga. Na jednoj od mnogobrojnih gej stranica sam upoznao mog sadašnjeg partnera, i nakon više od godinu dana razmišljanja, rešio sam se izborim sa svim strahovima i paranojama koje ima obični gej u ljušturi heteroseksualca. Prvih par meseci nakon mog izlaska iz senke, nikada neću zaboraviti. Još uvek sam bio u braku sa jednom devojkom, koje mi je nakon svega jako žao, jer je morala da podnese breme moje gluposti. Bila je to epoha bujice, tada meni nepoznatih osećanja, a iznad svega jedan intenzivni, nepodnošljivi osećaj krivice, koji me je proganjao i ponekad to još uvek čini. Krivice, pre svega zbog onoga što je moja bivša žena morala da proguta, a zatim i zbog toga što sam izneverio očekivanja moje majke, rodbine… Ali na kraju, pričamo o mom životu, što će reći o onome što JA očekujem od MOG života.
Sam dolazak u Španiju je, za mene, bio drugi udarac koji mi nije dozvolio da se osvestim. Kao prvo sa potpunim neznanjem španskog i solidnim engleskim očekivao sam da ću se brzo snaći. Međutim, od engleskog ovde se ne nađe ni e, tako da sam navrat nanos trebao da naučim španski. Ali jezik nije bila jedina barijera koja me je dočekala. Bolje rečeno, većinu ostalih barijera sam ja nosio sa sobom. Pre svega me je mučila sopstvena moralna ukočenost i ideja da je biti gej prljavo, onako kako nam je naše drago društvo (a ovo se ne odnosi samo na društvo u Srbiji) to usadilo. Iskreno, trebalo mi je vremena da se prilagodim. Imao sam sreću da dođem direktno u Madrid, i u ono što Španci zovu komšiluk Chueca, deo grada sa izraženom gej aktivnošću, gde sam se prvi put sreo sa situacijom da vidim opuštene gej i lezbejske parove u tolikom broju. Naravno, viđaju se u celoj Španiji i nije ništa neobično videti dve devojke ili dva mladića koji se ljube u metrou a da ih pri tom ne napadaju, ali je broj parova i njihova opuštenost ono što me je impresioniralo. Nakon par meseci imao sam priliku i da prisustvujem i mojoj prvoj gej paradi, koju je te godine, barem prema onome što je dnevni list „El Pais“ preneo, posetilo oko dva miliona ljudi, i ne samo gej, lezbo i bi opredeljenih, već ljudi svih rasa, boja i opredeljenja. Lično sam stajao pored bračnog para sa detetom od nekih pet godina, koji su izašli da se provedu, daju podršku (sa zastavicama duginih boja) i uživaju sa svojim prijateljima. Naime, moto parade ponosa te godine je bio „Za škole bez ormara“ i „Podrška porodici“.
Vremenom, morao sam da se snađem i sredim papire kako bih ostao. Kao što se zna, gej brakovi su legalizovani u Španiji, međutim, kako moj partner nema državljanstvo već samo radnu dozvolu, stupanje u brak sa njim nije bila opcija, pa sam opet završio u strejt braku… Kakva ironija.
Vremenom će se stvari srediti i prvom prilikom, kada sredim papire u potpunosti, sklopićemo brak, kao i mnogi od naših drugara.
Gledano sa strane, za ovih par godina, preživeli smo mnogo toga ružnog, ali je lepo ono što se računa. I za svo to vreme, sa svim udarcima i problemima, nije mi ni palo na pamet da se vratim u Srbiju, iako je situacija bila teška. Samo je jedan od nas dvojice radio, i trebalo je preživeti besposlicu, neimanje, ali sve to ima drugu boju koja nije tako tamna kao tmina u Srbiji. Doći ću u Srbiju, jer mi nedostaju moja porodica i drugari, ali samo kao turista u sopstvenoj zemlji. Znam da zvuči užasno, ali stvari tako stoje; nemam nameru da se krijem, a još manje sada, nakon svega što sam ovde video i doživeo. U Španiji se osećam slobodnim i to je ono što životu daje smisao.
Pepe