Huan Gojtisolo je rođen 1931. godine u baskijsko-katalonskoj porodici srednje klase. Majka mu je ubijena kada su frankisti bombardovali Barselonu, dok su njegovog oca, kao zakletog antikomunistu i lojalnog Franku, uhapsili republikanci.
„Moja porodica je uhvaćena u unakrsnoj vatri“, govorio je kasnije o tome Gojtisolo.
Imao je osam godina kada ga je seksualno zlostavljao deda po majci. Iako ga „nije silovao, već samo pipkao“, izrazito homofobični Gojtisolov otac primorao je dedu i babu da napuste njihov dom. Mali Gojtisolo, i kao žrtva, oseća sažaljenje prema dedi, a sebe doživljava kao jednog od saučesnika u njegovom progonu.
Zbog svojih marksističkih stavova, agnosticizma i seksualne ambivalentnosti bio je u stalnom sukobu sa ocem i nikada mu se nije autovao. „Bio sam suprotnost svih njegovih očekivanja“, govorio je Gojtisolo. „On je bio katolik i monarhista.“
Pohađao je jezuitsku školu i zbog toga sebe smatra samoukim. Nakon završetka prava počinje da piše i objavljuje svoja prva dela. U Španiji se ne oseća slobodnim i odlazi u Pariz. Tamo je, radeći kao urednik u izdavačkoj kući, postao svojevrsni „književni kanal“ koji je povezivao Latinsku Ameriku sa Evropom. Smatra se da je u velikoj meri „odgovoran“ za upoznavanje Evrope sa latinoameričkim magičnim realizmom.
Na Kubi se razočarao u komunističku revoluciju kada je video represiju prema afričkim religijama, cenzuru i progon homoseksualaca. Prekida i veze i sa španskim komunistima kada uviđa da će Frankov režim pasti ne zbog njihovih napora, već zbog stihijske modernizacije zemlje.
Iako je u Parizu upoznao mnogo pisaca, od Sartra do Hemingveja, Žana Žene smatra svojim „više moralnim, nego književnim“ mentorom. Žene ga je podstakao da istražuje sopstvenu biseksualnost. Prilikom njihovog prvog susreta Žene ga je pogledao i kratko prokomentarisao „Ti si peder, zar ne?“.
Gojtisolo koji je oduvek prezirao „tradicionalnu žensku pasivnost“ uranja u mračni (polu)svet barova i kafana sirotinjskog kraja Barselone u potrazi za lučkim radnicima. „Moja seksualnost nikada nije bila usmerena ka buržoaziji. Nikada me nisu privlačili vaspitani ljudi sa kravatama. U Španiji nisam pronašao onaj tip muškarca koji me je privlačio već tek u Parizu, u arapskim kafeima u kojima sam bio jedini Evropljanin.“
Otkrio je da ga privlače „grubi, suncem opekli sinovi“ islamskog pojasa od Maroka do Pakistana. Gaji simpatije prema nepismenim i manje obrazovanim ljudima. „Imam prijatelje među piscima koji su homoseksualci, ali ovde se radi o potrebi da budem sa nekim ko je sasvim drugačiji. Socijalne razlike imaju istu važnost u privlačnosti kao i polne.“ Kao Pazolini, Žene tako i Gojtisolo svoje seksualne žudnje zadovoljava u zemljama Trećeg sveta. Međutim on svoj erotski impuls razvija i kroz politički aktivizam i inovacije u literaturi. Veruje u anarhističku moć seksualnosti da zahvaljujući svojoj žudnji za telima razbija sterilne klasne granice. Ona postaje glavna komponenta njegove etike i književnih dela. Seksualnost doživljava kao oružje u borbi protiv Španije koja ga je odbacila. U romanima uspostavlja vezu između političke i seksualne moći, heteroseksualnost poredi sa kapitalizmom i moći, a homoseksualnost sa pobunom protiv zakona.
Takav je i roman „Prognan sa svih strana“ koji je sve samo nije konvencionalan. Glavni junak romana „Prognan sa svih strana“ je Monstrum iz Santjea inače junak romana „Pejzaži nakon bitke“ iz 1982. godine. Ako niste pročitali ovu knjigu ništa ne mari. Naš Monstrum, Monstrumčić kako mu u romanu tepaju, je na samom početku romana poginuo tokom terorističkog napada kada ga je raznela bomba bombaša samoubice. Monstrum se obreo u Onostranom svetu gde pati od selektivne amnezije. Ne seća se u potpunosti svog prethodnog života koji, zapravo, i nije bitan za radnju romana.
Onostrani svet u kome se obreo nije kao Raj (ili Pakao) pre Pada. To je, zapravo, jedan ogroman internet kafe sa nepreglednim nizom stolova na kojima se nalaze računari. Naš pokojni junak seda za jedan sto i postaje internaut. Preko interneta se povezuje sa radikalnim teroristima jer želi da, kada već za života nije uspeo, nakon smrti dao neki smisao svom… hm… neživotu.
Cilj mu je da kao bombaš samoubica svom posthumnom životu da neki smisao. Stupa u vezu sa Alisom, misterioznom islamskom fundamentalistkinjom sklonom čestom trandžiranju, a tu su i rabin sa rasta dredovima kao i Monsinjor „koji voli Isusa Hrista preko Dece“. Svi oni, iako nominalno pripadaju različitim religijama, govore istim jezikom mržnje i netolerancije i sasvim lepo se razumeju i sarađuju.
Kroz njihova međusobna dopisivanja, ali i spamove koje Monstrum dobija sa svih strana, Gojtisolo na satiričan i duhovit način kritikuje sadašnje društvo, kapitalizam i ceo vladajući sistem u kome živimo, ali i antisistem, borce protiv sistema, revolucionare, šezdesetosmaše, angažovane pop-zvezdice, golfere, kao i lepe ljude koji su nas opkolili sa svih strana medija… Prikazuje ih u svoj njihovoj nemoći i komičnoj frustraciji zbog toga.
Pitanje je kako će Monstrum uz pomoć opskurnih likova i bizarnog spoja Onostranog i Ovostranog sveta uspeti da podari smisao svom (ne)postojanju, a kako ćemo to učiniti mi koji čitamo njegove dogodovštine.
Prognan sa svih strana je pravo osveženje na književnoj sceni copy-paste romana, knjiga uz koju ćete uživati ili ne, ali koja vas svakako neće ostaviti ravnodušnim već će vas naterati da razmišljate. A ovo je iskustvo koje književnost 21. veka sve ređe pruža.
Piše: M. Aranđelović