Ne znam kako bih najbolje opisao Borisa Trivana. Možda kao, visokog, mladog, lepog, zgodnog, talentovanog, duhovitog (plaćena reklama) ili kao dođoša iz Zrenjanina koji je došao u Beograd da poštenim starosedeocima otima posao, maltretira i ismejava najveću gej i modnu ikonu svih vremena Jelenu Karleušu, udvojenu ličnost sa alter egom Pokojna Mileva, sijamskog blizanca Tatjane Vojtehovski ili jednostavno kao glavnog i odgovornog urednika portala NOIZZ.
Kako je biti urednik Noizza? Da li je teško praviti toliko buke?
Zabavno kad radimo na novim projektima, ponekad naporno jer sam novinarima dao previše slobode i imaju jednako pravo glasa kao i ja, pa se nekad preganjamo oko stavova. Evo, na primer kad vide ovaj intervju, razapeće me jer je jedna od prvih izmena koje sam uneo u tadašnju redakciju – zabrana intervjua mejlom. Ha ha! A buku nije teško praviti, štaviše, buku je najlakše praviti, pitanje je samo da li pravite buku oko pravih stvari i pravih vrednosti.
Da li bi mogli da opišemo Noizz kao opozicioni medij?
U vremenu kada su domaći mediji mahom ili u službi vlasti ili pod cenzurom ili im je uređivačka politika ekonomski ucenjena, siguran sam da će svaki medij koji uprkos svemu i dalje daje prostora „nepopularnim“ temama i sagovornicima biti okvalifikovan kao opozicioni. Međutim to jednostavno ne odgovara istini, jer mi ćemo uvek kritikovati ono što ne valja. Ako ikada ode ovaj, videćete da ćemo kritikovati i te koji dođu. I one posle njih. Zauvek ćemo kritikovati loše stvari.
Koliko te zabrinjava trenutna politička situacija u Srbiji?
Znate, ako začepite ventil na ekspres loncu i na sve to još konstantno pojačavate vatru, taj lonac će na kraju neminovno eksplodirati. To je Srbija trenutno. Tako da me trenutna politička situacija uopšte ne zabrinjava. Ono što me prestravljuje jeste što nema alternative. Odnosno, ono što nam se nudi kao alternativa je toliko poražavajuće na civilizacijskom nivou da ubija i poslednji atom želje ljudi da se bore protiv svega što im šteti. Ne razumem kako opozicija ne shvata da su prošla vremena kad su mogli da zasnivaju svoju kampanju po principu – glasajte za manje zlo.
Noizz često podržava aktivnosti LGBT pokreta. Kako vidiš trenutnu situacija u LGBT pokretu u Srbiji? Da li imaš neki savet?
NOIZZ podržava borbu za ljudska prava svakog pojedinca. Vreme je da LGBT prava počnemo nazivati ljudskim jer ona upravo to i jesu; niko tu ne traži ništa više nego što ostali imaju.
Situacija u LGBT pokretu je očajna kao i uvek, sto puta sam pričao o tome da međusobna lična razmimoilaženja daleko prevazilaze profesionalne ciljeve koje bi trebalo da imaju i apsolutno nanose više štete nego koristi samoj zajednici. Ako ovome dodamo i materijalnu korist koju pojedinci u većini pokreta pokušavaju da pribave za sebe, onda taj očaj poprima još jednu, dublju dimenziju.
Jedini savet koji imam je – saberite se, prevaziđite svoje prizemne nagone da se svađate sa svima i počnite da se bavite suštinskim problemima unutar zajednice. Ovo što se sada radi me podseća na insistiranje na rodno osetljivom jeziku, kao da je prebijenoj ženi važno da li je oslovljavamo sa „psiholog“ ili „psihološkinja“. Dakle, manite se prava na papiru, nego da vidimo kako da neki klinac sa drugačijom frizurom ne dobije šipku u glavu na velikom odmoru.
Tražimo ista prava kao i svi ostali tako što insistiramo na različitostima umesto na „istostima“. Ljudi treba da traže ista prava jer svi jesmo isti.
Karleuša je jednom napisala: „Ne sudite o homoseksualcima na osnovu raznoraznih Vidića, Trivuna, Azdejkovića. Njih se normalni pripadnici LGBT zajednice groze.“ I ranije si bio na meti napada JK, ali su LGBT organizacije odlučile da se ne zameraju kumi Prajda. Kako to objašnjavaš?
Ah, Karleuša. Ha ha! Svojevremeno su mi u „off the record“ razgovoru rekli da ne mogu da je okrivljuju za širenje mržnje jer je tada dobila i nagradu za borbu za LGBT prava. Ona je uvek argumente neistomišljenika pokušavala da diskredituje time što ih je javno „autovala“, neretko i kad ljudi zaista nisu pripadnici LGBT populacije. No, nije ona tu problem, svako se ponaša u koordinatama svog sistema vrednosti i u granicama svojih ljudskih mogućnosti. Ono što je zaista loše jeste kada organizacije koje se šatro bore za prava LGBT populacije ne odreaguju u ovakvim situacijama. Takvih situacija je bilo milion, i ne samo kada je gospođa Tošić u pitanju, a reakcija „resornog“ NGO sektora je uvek izostala. Nikada nijedna organizacija nije odreagovala. Nijedna. Naravno, kad Palma paušalno pljune po pederima, to se odmah ide na sud, ali kad pevačica imenom i prezimenom etiketira nekoga i to u dominantno homofobnom društvu, onda to nije interesantno. Ja mogu da izvučem samo zaključak da su sve organizacije onda politički motivisane, a da kada je neko realno ugrožen, to nije važno dokle god se takva situacije ne može ili unovčiti ili kasnije iskoristiti za neko sitno, dućandžijsko potkusurivanje. I ovde najmanje mislim na sebe i gore pomenute ljude, mi smo svi relativno zaštićeni jer živimo u Beogradu i manje više se krećemo po principu „od kola do stola, od stola do kola“. Šta ćemo kada neko javno etiketira nekog klinca koji živi u manjoj sredini sa još manje razumevanja? Šta ćemo kad on popije onu šipku o glavu na velikom odmoru? Jel’ nam to okej samo zato što Palma nije upro prst u njega?
Bio si u žiriju nagrade Duga koji si napustio u znak protesta, jer je umesto Heleni Vuković dodeljena Jadranki Joksimović. Sa ovom vremenskom distancom da li smatraš da je Jadranka Joksimović ipak zaslužila tu nagradu?
Nisam ja napustio žiri jer nagradu nije dobila Helena, već sam napustio jer su mahinacijama pokušali da izmene rezultat glasanja žirija. Kao član žirija, imaš pravo da glasaš za onoga za kog misliš da je zaslužio da dobije nagradu i to je to, ako te preglasaju, nema ljutiš. Međutim, u ovom slučaju, na moje zadovoljstvo, Helena je dobila triput više glasova od drugoplasirane. I eto, obrni okreni, odakle god da krenemo ovu priču, stignemo do dućandžijskog potkusurivanja sa političarima. Sa ovom vremenskom distancom, uzimajući u obzir jezivi fejl Jadranke Joksimović u slučaju „Popović vs. Gej slikovnica“, mislim da je svima jasno u koliko pogrešne ruke je ta nagrada otišla. No, izgleda da je to trend kod nas da se nagrade za borbu za LGBT prava dodeljuju prikrivenim homofobima. Predlažem da je sledeće godine dodele Čedi Jovanoviću.
Šta se desilo sa Pokojnom Milevom i koja viša sila joj je zabranila da se oglašava na Twitteru?
Nije joj niko zabranio, jednostavno je meni dosadilo. Mislim da sam Milevu poslao na zasluženi „večni“ odmor u pravom trenutku, kada je ona bila na vrhuncu slave, a ja na izmaku snage. Ha ha. Šalu na stranu, nikad nisam u životu radio nešto što mi se nije radilo, bez obzira koja je cena bila za to. Kad više nisam imao novih ideja za Milevu, stao sam. Mislim da je to ono gde greše današnji influenseri jer kad im ponestane novih ideja, oni počnu da siluju sa starim, a ljudi to jednostavno ne vole. Ako izuzmemo doskočice estradi, Mileva je svojevremeno doprinela mnogim ozbiljnijim stvarima u Srbiji. A i slatka je bila nekako. Ha ha.
Da li možemo da očekujemo da će se vratiti i ponovo zabavljati svoje mačkice?
Nikada.
Da li se plašiš da će uskoro kada neko otkuca Boris Trivan na guglu da izađe poruka did you mean Tatjana Vojtehovski?
Dobro je samo dok ne izlazi Jelena Trivan.
Šta možemo novo da očekujemo na Noizzu u narednom periodu?
Imamo nekoliko projekata u naredna dva kvartala. Nastavljamo i ove godine sa NOIZZ Fashion Awards u okviru Beogradske nedelje mode, planiramo neke panele o položaju LGBT osoba i pripremamo dva veća projekta o kojima ćemo pričati kada se realizuju, da ne bih zvučao kao predsednik. Ha ha!
Razgovarao: Predrag Azdejković