Nagradu za najbolji film na prošlogodišnjem Merlinka festivalu odnelo je brazilsko ostvarenje Tvrdokorna farba u režiji Filipea Matzembachera i Marcioa Reolona koji su tokom jula i avgusta boravili u Beogradu. Iskoristio sam priliku da se družim sa ovim bračnim i rediteljskim parom, ali i da popričam s njima o filmskim i društvenim temama.
Šta vas je dovelo u Beograd?
U Evropu smo prvenstveno došli zbog premijere filma „Tvrdokorna farba“ u Francuskoj. Posle toga smo želeli da provedemo vreme na nekom nepoznatom mestu, pišući naš sledeći film. Uvek smo želeli da dođemo u Beograd. Našli smo lep stan gde smo mogli da se fokusiramo na posao, pa smo odlučili da je tada bilo pravo vreme za to.
Šta ste radili u Beogradu?
Većinu vremena smo proveli u stanu, pišući. Išli smo napolje samo da bismo kupili namirnice ili vežbali. U obilazak grada smo otišli tek u poslednjim danima našeg boravka. Veoma nam se svidelo. Grad ima dosta sličnosti sa našim rodnim gradom Porto Alegre. Upoznali smo divne ljude, bili smo zadivljeni koliko je grad živ noću. Jedva čekamo da se vratimo.
Tokom prošlogodišnjeg Merlinka festivala dobili ste nagradu za najbolji queer film . Koliko ste nagrada dobili za taj film?
Ne vodimo tačnu evidenciju, ali trebalo bi da bude oko 30 do sada.
Film je doživeo ogroman uspeh. Da li se to prenelo i na uspeh u prodaji karata?
Ne nužno. Tvrdokorna farba nije bio uspeh što se blagajni tiče. To je brazilski queer film, sa scenama eksplicitnog seksa i golotinje. U postavci nema slavnih glumca niti veliku produkciju. Ali verujemo da je pronašao svoju publiku u svakoj zemlji u kojoj je prikazivan.
Koliko filmovi iz Brazila mogu da se takmiče sa holivudskom i američkom produkcijom?
Nažalost, Brazil nema tržište koje štiti domaće filmove. To je velika šteta zato što otvara prostor da blokbasteri preuzmu 90% ili čak 95% prikazivanja. Brazilska kinematografija je veoma raznolika i mogla bi da dopre do velike domaće publike kada bismo imali način da zaštitimo i stimulišemo našu publiku.
Vas dvojica ste u braku i zajedno pravite filmove. To zvuči romantično. Da li je tako u realnosti?
Za nas je veoma prirodno da radimo zajedno. Počeli smo da se zabavljamo na fakultetu i odmah smo počeli da radimo zajedno. Teško možemo da zamislimo našu vezu bez toga. Posle 11 godina, znamo jedan drugog veoma dobro, i dobro funkcionišemo.
Na Kanskom festivalu ste bili članovi žirija za Queer palmu. Šta možete da mi kažete o tom iskustvu?
Queer palma je bio prelepo iskustvo. Imali smo divne kolege u žiriju. Odgledali smo dosta moćnih filmova i imali interesantne diskusije. Bila je ogromna čast biti deo tako važne nagrade. Nadamo se da će Queer palma sve više i više jačati. Iza toga stoji divan tim.
Posetili ste dosta festivala. Da li imate omiljene?
Postoji toliko festivala koje obožavamo. Nemamo dugačku listu, spomenućemo jedan strani i jedan u Brazilu. Imamo posebnu vezu sa Berlinalom, tu je održana premijera dva naša igrana filma. Naše nacionalne premijere su uvek bile u Riju. Stvarno volimo da posećujemo festivale, i ima ih toliko koji su nam stvarno prirasli srcu.
Koji su vam omiljeni queer filmovi?
Marcio: My Own Private Idaho (Gus Van Sant), Flesh (Paul Morrissey), Stranger by the Lake (Alain Guiraudie), Otto (Bruce LaBruce) i Portrait of a Lady on Fire (Celine Sciamma)
Filipe: Hedwig and the angry inch (John Cameron Mitchell), The bitter tears of Petra Von Kant (Rainer Werner Fassbinder), To die like a man (João Pedro Rodrigues), Portrait of Jason (Shirley Clarke) i The Angelical Conversation (Derek Jarman)
Da li za sebe smatrate da ste queer režiseri?
Mi smo režiseri i queer smo. Mahom pravimo queer filmove, ali ne baziramo se samo na tome. Mislim da smo iznad svega filmski režiseri, ali smo veoma ponosni na to što smo queer režiseri.
Rekli ste mi da ste upoznali većinu RuPaul’s Drag Race devojaka. Koje su vam omiljene?
Marcio: Latrice Royale, Alyssa Edwards i BenDeLaCreme
Filipe: Sasha Velour, Yvie Oddly i Katya Zamolodchikova
Da li je lako praviti queer filmove u Brazilu? Kakva je situacija u državi?
To je veoma komplikovano pitanje. Od ranih 2000ih, Brazil je razvio veoma pametan sistem finansiranja filmova koji pokušava da napravi raznoliku produkciju. Sa porastom produkcije pojavio se značajan porast LGBT filmova. Ipak, Brazil važi za veoma konzervativnu zemlju, ovakvi filmovi se suočavaju sa većim izazovima nego heteronormativni filmovi, da li zbog kritika ili distribucije. Osim toga, sa novim predsednikom budućnost domaćih filmova nije sigurna. Jedina stvar koju zasigurno znamo je da umetnici koji prave queer narativ, to neće prestati da rade.
Imate novog predsednika? Šta se desilo?
Internacionalno interesovanje za južnoameričko bogatstvo, u kombinaciji za porastom konzervatizma i oligarhijskih i unazadnih medija koji kontrolišu zemlju. Brazil prodaje ideju da je prijateljska zemlja ali je takođe puna nasilja. Novi predsednik predstavlja to nasilje.
Koji su vaši sledeći koraci? Kada možemo da očekujem novi film?
Nastavićemo da snimamo filmove koji su fokusirani na marginalizovane likove. Takođe nam se dopada da raspravljamo o izvođenju i igramo se sa različitim filmskim žanrovima. Verujemo da će naša briga za razvoj likova biti neprekidna, ali vrste filmova koje pravimo će se verovatno stalno menjati, isto kao što se mi (i ceo svet) menjamo.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 49 – avgust 2019. možete pročitati na:
