Pobednica petnaeste sezone Rupaul’s Drag Race i bivša Mis Kontinental, već 20 godina je na vrhu dreg scene. Sasha Colby zaista jeste legenda kada se radi o umetnosti — i sada dolazi u Veliku Britaniju da podeli svoju magiju.
„Tokom moje dvadesetogodišnje karijere, svaki put kada me je neko vređao ili ismevao kao queer dete, hranila sam se time.“
Pitao sam Sashu Colby šta joj je prolazilo kroz glavu tokom njenog sada legendarnog izvođenja lip sync-a u finalu petnaeste sezone Rupaul’s Drag Race.
U vreme kada je mržnja prema trans osobama i izvođačima draga bila — i dalje jeste — široko prisutna u SAD-u, njeno učešće u emisiji kao otvorene trans žene činilo se posebno relevantnim.
„Znala sam da će ono što radim ući u istoriju“, kaže ona. „U to vreme kada su donosili sve te zabrane vezane za drag, za trans osobe, želeći da nas istrebe, ja sam odlučila da se svučem i protestujem.“
Svukla se jeste, otkrivajući svetu sloj po sloj ne samo svog blistavog, ukrašenog tela, već je prikazala monumentalnu poruku otpora i nesebičnosti za svoju zajednicu. „Imala sam osećaj da mogu biti od veće koristi ako ne stavim naglasak na sebe i ovaj uspeh koji mi je bio potreban. Pomislila sam, ‘Moje izvođenje i samo moje postojanje su srednji prst ovim ljudima koji nas ne poznaju, ali žele da nas ubiju.’“
Kroz naš razgovor, jasno je da Colby pokreće osećaj altruizma, preuzimajući ulogu matrijarha unutar queer zajednice s ciljem da svakom marginalizovanom članu omogući osećaj pripadnosti. Ona se ne bavi ovim poslom isključivo zbog ljubavi prema izvođenju; takođe teži tome da svako pronađe svoje mesto u svetu. Kratak pogled u njenu prošlost olakšava da shvatimo odakle potiče ova motivacija.
Ona je rođena na Havajima i odrasla je u veoma religioznoj porodici Jehovinih svedoka. Iako je bila najmlađa od sedmoro dece, uvek se osećala usamljeno kao dete, delom zbog razlike u godinama između nje i njenih braće i sestara.
„Moj najstariji brat i sestra imali su pojedinačno imali po troje dece do vremena mog rođenja. Bilo je prilično teško povezati se sa mojom starijom braćom i sestrama. Bili su već u kasnim dvadesetim godinama kada sam se rodila, pa veza između nas nije zaista postojala. Osećala sam se kao jedinica.“
Njen queer identitet takođe je neizbežno igrao ulogu u ovom osećaju izolacije, posebno nakon što je sa pet godina shvatila da je žensko.
„Definitivno sam uvek bila veoma, veoma ženstvena“, seća se. „Naučila sam veoma rano kako da se vrlo dobro kontrolišem, i to sam i radila. Neprestano su mi govorili, ‘Prestani tako da hodaš.
Stavi kuk u stranu. Prestani tako da stojiš.’ Zbog svih tih ženstvenih stvari koje sam prirodno radila, moji roditelji su mi stavljali do znanja da me ne mogu voleti ako nastavim da se ponašam na taj način.“
Bilo je veoma frustrirajuće za njene roditelje što nemaju kontrolu nad ovim aspektom njenog života, pri čemu ona krivi njihovu religiju, kao i nametanje tradicije.
Do danas, Colby se bori sa navikom samokontrole, sada zbog različitih razloga.
„Sada je potrebno ponašati se dovoljno ženstveno! Smešno je jer vas svi nazivaju devojkom pre nego što promenite pol, ali čim se predstaviš, svi vas nazivaju muškarcem.“
Za fanove američkog draga, njen impresivan ulazak u Werk sobu možda ne bi imao isti uticaj bez zapanjujućih reakcija ostalih takmičara. „Da li je to Sasha Colby?“ uzviknula je iznenađena Anetra pri njenom dolasku, stavljajući do znanja da gospođa Colby nije samo još jedna kraljica koja se pridružuje emisiji, već prava legenda unutar drag i trans zajednice.
„Za svoj 18. rođendan sam izvela svoj prvi drag nastup. Krišom sam ulazila u klubove sa 17 godina i gledala drag izvođenja. Čim sam postala punoletna, pitala sam ih da li mogu da nastupam.
Nikada se nisam pokajala zbog toga“, seća se Colby. „Već sam bila plesač, a onda sam videla ovaj stil izvođenja nazvan drag, koji mi se svideo zbog trans identiteta.“
Tada je Colby upoznala svoju drag majku i imenjakinju, Cassandru Colby, koja je ’bila prvi primer lepe, samostalne trans žene’ koju je videla. „Imala je posao, automobil, imala je nekoga ko je voleo. Imala je to iskustvo koje nije moralo biti vezano za pol ili identitet.“ Upoznavanje sa Cassandrom i drugim veoma uzbudljivim trans ženama bio je trenutak kada je shvatila da mora da promeni pol, znajući da postoji bezbedno mesto za nju.
Taj susret označio je trenutak kada se vinula u svet draga. Nije samo redovno oduševljavala publiku u barovima i klubovima širom SAD-a, već je postala i redovan učesnik na popularnoj drag takmičarskoj sceni, osvojivši željenu krunu Mis Kontinental 2012. godine u svojem trećem pokušaju na takmičenju. U to vreme se preselila u Los Anđeles.
Iako je uglavnom poznata po blistavom sjaju sa takmičarskih pozornica, njen stil draga se mnogo razvijao tokom ove dve decenije izvođenja. Godine 2018, postala je redovni član u reviji Sashe
Velour pod nazivom Night Gowns, i na pozornici je zadivila ljude širom zemlje u tipičnom avangardnom Velour stilu. Pokazala je svoju svestranost kao kraljica koja zaista može sve.
Pitao sam Colby da li ikada zbunjuje ljude kada vide trans ženu kao izvođača draga, a ona odgovara da su njena dva identiteta trans žene i drag kraljice duboko povezana. „Uvek je postojalo ovo pitanje ‘Da li ću raditi drag i biti trans ili ću samo uraditi promenu pola?’ — to su obično dve opcije koje imate kao trans žena. Ali meni je jedino ispravno bilo raditi sve to- Stvarno sam morala mnoge ljude u Los Anđelesu obrazovati o tome.“
„Kada sam se preselila u Los Anđeles pre 10 godina, možda su postojala samo dva ili tri trans izvođača draga — bile smo samo ja, Sonique [Kylie Sonique Love, pobednica All Stars 6] i Fontasia L’amour koje su bile trans i radile kao drag kraljice.“
Unutar queer zajednice Colby je pronašla podršku porodice koju nikada nije imala tokom odrastanja, objašnjavajući da je kontakt prekinut sa njenim roditeljima i gotovo svim rodbinom pre mnogo godina. Njen otac izvršio je samoubistvo 2016. godine. „Ne razgovaram ni sa jednim članom svoje porodice, osim sa jednom nećakom koju sam odgajala. Ona je ćerka moje sestre, i odgajala sam je od svoje desete godine. Moja sestra se borila sa zavisnošću od droge i mentalnim bolestima i nije mogla da brine o njoj, pa sam to ja učinila.“
Dvadeset godina nakon tranzicije ona je jedna o najpoštovanijih umetnica u svojoj oblasti. Objašnjava da njena biološka porodica nije prihvatila njen pravi identitet.
„Imam 39 godina, a moji braća i sestre me i dalje oslovljavaju pogrešnim rodom i imenom koje sam imala pre tranzicije. Sasha Colby je ponižena od strane sopstvene porodice“, kaže ona. Uprkos njenoj jakoj spoljašnosti, bol je očigledan u njenom glasu dok mi ovo priča.
Međutim, ona tumači odbacivanje svoje porodice kao nešto što je nju učinilo jačom i priznaje da joj priznanje drag superzvezde pruža validaciju koju nikada nije dobila kod kuće. „Čim sam stvorila zdrave granice i prekinula te odnose, dobila sam najveći blagoslov svog života, a to je Drag race. To je samo moje, oni ne dobijaju ništa od toga.“
Njene reči odjekuju otporom koji je stvorila od tinejdžerskih dana kada je istraživala klubove i barove Havaja, suprotstavljajući se očekivanjima svojih roditelja o tome kako bi trebalo da se ponaša.
„Sa njihovim stalnim samokontrolisanjem i zabranama, ja sam to činila još više. Nabavila sam grudi, nosila bikinije, nabijala im to na nos.“
Iako je sam RuPaul u intervjuu iz 2018. godine odgovorio „verovatno ne“ kada su ga pitali da li bi njegova emisija prihvatila transrodne takmičarke koje su potpuno promenile pol, ubrzo nakon toga je promenio stav usled negativnih reakcija, rekavši: „Trans zajednica su heroji našeg zajedničkog LGBTQ pokreta. Vi ste moji učitelji.“ To je predstavljalo preokret koji je doveo do toga da se na emisiji pojavi nekoliko transrodnih kraljica, uključujući i drag ćerku Colby, Kerri Colby, koja je takmičila godinu dana pre nje i zauzela deveto mesto. Tada je Colby odlučila da se konačno prijavi za takmičenje, ne samo radi priznanja, već i da zauzme stav tokom jednog od najmračnijih perioda za transrodne osobe i izvođače draga u Americi, usred političkih reakcija.
„RuPaul’s Drag Race je verovatno jedan od retkih medijskih kanala koji slavi transrodno iskustvo umesto razgovora o traumi koja proizilazi iz toga što si transrodan“, objašnjava Colby. „Sve ostalo se odnosi na tranziciju i šta to znači za našu porodicu i društvo, ali nikada ne razgovaraju o tome zašto menjamo pol, zašto prolazimo kroz sve ovo, zašto se izopštavamo od svoje porodice, svojih prijatelja.“
Dodaje: „To je prvi put da nisam bila ućutkana kao crna transrodna žena. Bilo mi je dozvoljeno da ispričam svoju priču pred svetom što je bilo zaista neverovatno za mene.“
Kada je pitam Colby šta za nju znači osvajanje Attitude dreg nagrade, ona razmišlja o svemu što je dovelo do toga da danas bude tamo gde jeste. Ona je na vrhu sveta i živi svojim pravim identitetom, uprkos nedostatku jedne stvari koju toliko mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo.
„To osećam kao ljubav koju nikada nisam dobila od svoje porodice“, odgovara ona sa suzama u očima. „Zapanjena sam što mogu da budem svoja i što to rezonuje sa toliko ljudi.“
Ona se priseća trenutaka kada su joj trans obožavaoci pričali kako im je pomogla da ih njihovi roditelji i bake i deke prihvate. To je uloga koju ona srdačno prihvata. „Nikada nisam dobila ljubav od svoje porodice, pa sam majka mnogima. Svako dete koje ‘usvojim’ vidim koliko ga je okolina oštetila. Želim da negujem to dete.“
Dok Colby razmišlja o predrasudama sa kojima se suočavaju trans osobe, njeni izrazi postaju sve strastveniji. „Trans osobe su najmoćnije osobe koje postoje. Zamislite samo želju da se izrazite iako biste mogli biti ubijeni. To mora biti nešto toliko moćno u vama da ste voljni proći kroz mnogo toga samo da pronađete sreću.“
Na talasu transfobije koji se čini da dominira medijskim prostorom tokom poslednjih nekoliko godina, Colbyina poruka je jednostavna: ona veruje da transfobični ljudi zavide samopouzdanju onih koji žive svojim pravim identitetom.
„Mrziš što živimo autentično dok ti moraš lagati. Ta smelost da budemo slobodni čini te voljnim da nas ubiješ. Mnogi muškarci koji su sa trans ženama su oni koji žive „običnim“ životom sa ženom, decom i psom, jer im je rečeno da to rade. Oni koji primete naš identitet na ulici i viču, ‘To je muškarac!’, uvek su prvi u redu da provedu vreme sa nama.“
Šta budućnost donosi za Sashu Colby nakon osvajanja Attitude nagrade?
Više divljenja, više širenja ljubavi dok počinje svoju prvu turneju po Velikoj Britaniji. Ali najvažnije, želi da prenese svoju nepobedivu snagu drugima kroz sve što radi.
„Ako gledate moj šou ili imate priliku da komunicirate sa mnom, želim da se osećate osnaženo u svakodnevnom životu. Moja žestina na sceni mi omogućava da imam platformu da osnažim svakoga — to je moj cilj u životu.“
Izvor: Attitude
Više tekstova iz broja 75 – decembar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
