Kada je najavljeno da će Endru Skot i Pol Meskal glumiti par u filmu All of Us Strangers, fanovi na društvenim mrežama su brujali o tome šta će nam ova kombinacija doneti. Endru Skot važi za uveliko proslavljenog glumca iz uloga poput Morijartija u Šerloku, ‘vrućeg sveštenika’ u seriji Fleabag i neverovatnog filma Pride snimljenog 2014. godine. Pol Meskal poznat je po ulogama u Aftersun i Normal People. Oni su definicija queer privlačnosti. Ovaj film je već imao svoju premijeru i predstavlja uzbudljivo istraživanje šta znači biti gej/queer muškarac u Britaniji tokom 21. veka.
Čak i pre britanske premijere All of Us Strangers je već ostavio utisak promenom jezika koji koristimo u vezi sa LGBTQ+ predstavljanjem na ekranu. Tokom promocije filma, Skot je izazvao upotrebu izraza ‘otvoreno gej’ da opiše otvoreno queer osobe tokom intervjua za Hollywood Reporter. „Odgovor na taj klip to odražava,“ kaže Skot o pozitivnoj reakciji na njegovu izjavu. „Razumem da nam je istorijski potrebna reč kojom bismo prepoznali činjenicu da ponekad postoje ljudi koji su gej ali iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da budu otvoreni po tom pitanju. To potpuno razumem. Samo smatram da reč ‘otvoren’ to čini. Jednostavno je. Obavlja svoju svrhu, sa manje posledica.“
Sa filmom All of Us Strangers, pisac i reditelj Endru Hejg , poznat po filmovima Weekend i 45 Years kao i HBO seriji Looking – stvorio je nežno ispitivanje ljubavi u senci stida. Tajanstveno ronjenje u bol i zadovoljstvo pronalaženja naklonosti kod drugog muškarca kroz ograničavajuće okvire emocionalne izolacije, All of Us Strangers ističe se na toliko nivoa.
Radnja: Četrdesetogodišnji Adam (tumači ga Skot) upoznaje dvadesetogodišnjeg Harija (tumači ga Pol Meskal). Par započinje ljubavnu vezu koja tera Adama da poseti svoj rodni dom i prizove ‘duhove’ svojih preminulih roditelja. I ne, to nije spojler, to su samo početne scene filma koje ispituje ljubavnu vezu između dva gej/queer muškarca različitih godina. Njihovi veoma različiti životni doživljaji su ih neočekivano doveli zajedno. Šta se dešava posle? Pa, to je za vas da otkrijete u bioskopu.
U jednom od najuzbudljivijih filmova koji istražuju britanski gej identitet 21. veka, Skot pruža najbolju izvedbu svoje karijere, balansirajući između visceralne patnje i emocionalne ranjivosti.
(UPOZORENJE, čeka vas nekoliko malih spojlera, pa ako još niste pogledali film, vratite se na ovaj tekst nakon gledanja)
Jedna od najupečatljivijih scena u All of Us Strangers je kada Adam kaže Hariju: „Stvari su krenule na bolje, ali nije potrebno puno da se probudi stari osećaj.“ To je tračak optimizma u svetu koji je zasenjen senkama prošlosti. Osećaji izolacije i stida mogu nas pogoditi decenijama kasnije. „Kada bismo mogli da izbrišemo pretpostavku u našem društvu da je svako heteroseksualan dok se suprotno ne dokaže, to bi napravilo ogromnu razliku ljudima,“ kaže Skot o inherentnoj šteti koju nanosi tendencija društva da pretpostavlja seksualnost osobe. „Time mislim da treba da prestanemo da govorimo našoj maloj deci: ‘Oženićeš princezu, i imaš li devojku?’“
„Sećam se kada sam bio tinejdžer da su mi ljudi govorili: ‘Imaš li devojku?’ Rekao bih ne, i nije da sam nužno lagao, ali se osećaš kao da lažeš time što neke stvari prećutiš.“
Meni se dogodilo da sam se time postepeno deseksualizovao. Mislim da mnoge tinejdžere okruženje natera da ćute, time se nalaze u veoma usamljenom položaju.
Homofobija i mizoginija su blisko povezane, primećuje Skot. Prvi put kada se osećao da je pogrešno biti drugačiji bilo je kada se kao mali igrao sa lutkom. „Često mislim da ako se rešiš mizoginije u svetu, rešićeš se i homofobije. Sećam se kad sam se igrao sa lutkom, a onda je neko ušao, neki član moje porodice bio je samo ponižen. Užasno je kada pomislim kako mali dečak oseća to samo zato što se igra sa igračkom. Tako je užasno i besmisleno što deca moraju da prođu kroz ovaj potpuno suvišan pritisak. Strašno je što ljudi mogu pomisliti da si feminiziran na neki način ili da ako želiš da se igraš sa lutkom, to je nešto apsolutno strašno.“
Posledice mogu trajati do odraslog doba. Ljudi se bacaju u svoj posao koji im služi kao vrsta nadoknade, ili dopuštaju tim sećanjima da negativno utiču na njih. „Neki mogu postati jako vredni i neverovatno ambiciozni, ili možete potpuno izgubiti kontrolu i postati samodestruktivni. Pomisle, ‘Odbili su me, zbog toga ću poludeti.’ Utiče na našu psihologiju na toliko različitih načina“, dodaje.
Nesigurnost pojačana strahom od odbacivanja može biti težak teret. „To možda nije nužno nešto što se stvarno dogodilo nama; to može biti samo prognoziranje onoga što mislite da bi moglo da se desi, i to prognoziranje se dešava kad čitamo o predrasudama ili drugim strašnim pričama“, kaže Skot, povlačeći paralele sa podtekstom odbacivanja koji prolazi kroz film All of Us Strangers. „Način na koji su mediji govorili o gej ljudima dok sam odrastao bio je apsolutno odvratan i širio strah, i još uvek mislim da moramo biti veoma oprezni ne samo sa medijima, već i s načinom na koji konzumiramo medije i za šta se zalažemo. Da osudimo takvu vrstu surovosti i netolerancije. Jezik kojim govorimo je važan.“
Pozitivno predstavljanje gej identiteta u kulturi i medijima verovatno je najuspešniji alat u promeni društvenih stavova o gej osobama. Od serija poput EastEnders do Queer as Folk, preko rijaliti TV emisija i brojnih pop zvezda koje su se javno deklarisale, svi ovi postepeni momenti vidljivosti doprineli su napretku u prihvatanju gej identiteta. Još nas čeka dug put kada su u pitanju trans i osobe više polova, ali znamo iz sopstvenog iskustva da predstavljanje ima značaj – za širu zajednicu, ali i za nas kao pojedince.
„Kada naiđemo na pozitivne stvari ili vidimo predstavljanje na ekranu, kada vidimo sebe, mislimo, ‘Pa dobro, možemo zauzeti svoje mesto u svetu.’ Zato mislim da je film poput ovog veoma važan, jer mislim da je neverovatno saosećajan i nežan, ali takođe ne briše činjenicu da naše iskustvo može biti bolno,” kaže Skot, dodajući kako sve dok nismo prihvaćeni od strane onih koje volimo, može biti teško voleti. “Postoji određeni trnoviti put koji svi moramo proći kako bismo pronašli ljubav, ne samo u drugoj osobi, već i u sebi. To je naš prvi izazov.“ U All of Us Strangers, Adam priziva ‘duhove’ svojih roditelja da bi ga konačno videli kao osobu kakva zaista jeste.
„Jedna od stvari koje zaista smatram dirljivim je kada ljudi govore o tome kako su izgubili svoje roditelje a nikada im se nisu javno deklarisali,“ govori o onome što je naučio istražujući temu filma. „Razgovarao sam sa muškarcima od 60 godina koji kažu, ‘Nikada nisam imao priliku da to uradim.’ I mislim da to zaista mnogima uzima puno vremena.“
All of Us Strangers je priča o izlasku iz ormara, ali koja se razlikuje. „Glavna vrednost filma, posebno za gej publiku, je ta što prepoznaje da dinamika unutar porodica nije uvek nužno tako dramatična. Možda, kao što se ponekad prikazuje u pričama o izlasku iz ormara, to ne mora biti potpuno prihvatanje, niti potpuno odbacivanje,“ kaže Skot. „Ali za mnoge gej osobe to je negde između. Ta brutalnost i netolerancija i sumnja mogu postojati pored prave ljubavi unutar porodica.“
To prihvatanje je dalo mogućnost Adamu da istraži emocionalnu i fizičku vezu sa Harijem. Zaista, intimne scene u filmu deluju autentično, svrsishodno i neophodno za radnju, a nisu samo prisutne zbog zadovoljstva publike. „Seks je samo komunikacija, zar ne? To je samo fizička komunikacija umesto verbalne. Ono što je trebalo da se iskomunicira je to da vidimo Adama kao nekoga ko nije imao fizički kontakt ni sa kim ili se to dugo nije desilo. Ne samo seksualno, već mu je potrebna naklonost od roditelja i potrebna mu je ljubav i seks i naklonost od svog ljubavnika,“ kaže Skot. „Njihova komunikacija je zaista jaka u toj sceni. Tako sam ponosan na to jer osećam da predivno predstavljaju likove.“
Dva lika – jedan ima dvadeset a drugi četrdeset – imali bi potpuno različita iskustva u vezi sa svojom seksualnošću kada su otkrivali svoj identitet. „Mislim da je jedna od velikih promena, naravno, prisustvo AIDS-a, kada je Adam odrastao,“ kaže on. „Sigurno znam da je senka AIDS-a bila veoma prisutna dok sam odrastao tokom devedesetih. I, naravno, to će uticati na način na koji razmišljamo o seksualnosti u smislu da ćemo misliti da ćemo biti kažnjeni zbog fizičkog kontakta ili izražavanja ljubavi.“
Ta osećanja su sada veoma daleka za njega. „Kada vidim dve osobe istog pola kako se drže za ruke šetajući ulicom, ja sam kao neki čudak – osmehujem im se. Sigurno pomisle, ‘Zašto nam se onaj lik smeška?’ Jer ja jednostavno mislim da je to tako divno,“ dodaje Skot, lice mu zrači radošću dok deli ovu misao.
„To je jedna od divnih stvari, oslobođenje od toga. Pretpostavljam da uživam u tome što sam gej na toliko nivoaa,” kaže Skot o slobodi koja dolazi sa prihvatanjem sopstvenog identiteta. “Meni je to predivna stvar. To je izvanredan dar mom životu i samo mogu da vidim lepotu u tome što sam gej. Što sam stariji, sve više osećam koliko sam srećan što sam rođen kao gej i to prožima moj život u smislu svih mojih prijateljstava. Sada imam toliko neverovatnih queer prijatelja koje obožavam.“
Sramota, primećuje Skot, nas može sprečiti da uživamo u svim aspektima našeg identiteta i oduzeti nam mogućnost da prihvatimo pun sjaj queer zajednice. „Ono što je veoma tužno za neke od nas je to što izbegavamo takve ljude kada smo preplavljeni sopstvenim sramom. Biti oko drugih gej ljudi ističe nešto što ne želite da vidite, ali kada to zaista želite da vidite, postaje divno,“ kaže on. „Osećam tako veliki osećaj zajedništva sa drugim queer ljudima. Ne želim da zvučim kao hipik, ali osećam kao da želim da širim tu ljubav i pozitivnost u našoj zajednici jer smo došli tako daleko. Važno je da budemo fini i brinemo jedni o drugima, i slavimo kako smo različiti i koliko to može biti divno.“
Ponosan na svoje brojne izuzetne uloge, Skot se podjednako nije suzdržavao od slavljenja svoje seksualnosti na ekranu. All of Us Strangers nije prvi put da ovaj glumac istražuje nemirne osamdesete kroz gej prizmu. On je igrao Getin Robertsa u filmu Pride, neverovatnoj priči o tome kako se rudarski grad ujedinjuje sa gej zajednicom kako bi se suprotstavio policijskom i političkom ugnjetavanju. „Ono što sam voleo u vezi sa tim filmom je činjenica da je bilo 16 ili 17 glavnih gej likova. I bili su različiti jedan od drugog, tako da nijedan od nas nije igrao ‘gej’ lika“, seća se Skot. „To je zaista opasna stvar: govoriti o tome kao o karakteristici. Mnogi gej ljudi zbog toga mogu pomisliti da je to njihova jedina karakteristika. Ne vidite ništa drugo? Šta je sa mojim drugim osobinama? Koliko god voleo što sam gej, to nije moj talenat – to nije moja mana – ali to svakako nije talenat. To nije nešto što mogu da razvijem na isti način kao svoju dobrotu ili svoje negativne osobine. Postoji nešto na čemu možeš raditi i napraviti da bude deo tvoje veštine. Ali tvoja seksualnost, to samo govori o tome ko te privlači. Mi možemo izgraditi našu kulturu i možemo izgraditi naš identitet oko toga ako tako odlučimo, ali to suštinski nije to. I neki ljudi mogu da izaberu da izgrade svoj identitet oko svoje seksualnosti, i bravo za njih. Neki ljudi to ne mogu. Ako ste aseksualni ili ako ste biseksualni, te stvari ne čine nužno vaš ceo identitet. Treba gledati izvan toga i ne treba biti histeričan ili lascivan kada je u pitanju seksualnost.“ Bez sumnje, predstavljanje je važno. Otvaranje našeg uma dovoljno da dozvolimo ljudima da preuzmu prethodno zatvorene uloge može biti samo dobra stvar. Ne možemo očekivati od producenata da budu otvoreni za gej Džejms Bonda ako ne možemo prihvatiti crnog Bonda. Nakon belog i ženskog Doktora Who, sada imamo crnu i gej osobu na čelu TARDIS-a. „Dolazimo do tačke gde više niste definisani telom u kom se nalazite kako biste predstavili svoje talente ili pokazali svoje osobine. To je divna stvar. To je suštinski kreativnost. To je empatija“, kaže Skot. Što se tiče teme ‘heteroseksualni glumci igraju gej uloge’, on je podjednako fleksibilan. „Mislim da je glavna stvar u vezi sa tim da ne odemo u ekstreme. Mislim da je jedna od teškoća u razgovoru o ovim pitanjima to što u doba društvenih mreža morate da pružite odgovor, i to u 15 karaktera ili manje”, kaže on. “Nema jednostavnog, laganog odgovora na to. Za mene je ekstremizam velika stvar koju treba izbegavati. Mislim da svaki lik mora da se posmatra individualno i u svakoj priči. Dakle, kada nešto glumimo, mislimo: ‘Pa, koje su osobine ovog lika? Da li je ovo važno? Da li je važno da gej glumac igra ovog lika, ili je potrebno predstavljanje na drugi način?’“
Ta raznolikost i inkluzivnost treba da se prošire i izvan talenata na ekranu, kaže Skot. „Takođe verujem da predstavljanje mora da postoji i iza kamere, tako da na setu postoje ljudi koji mogu da podignu ruku i kažu: ‘Ovo nije autentičan prikaz.’ Da je atmosfera na setu takva da su ljudi predstavljeni, iako ih ne vidimo na ekranu. To je umetnički poduhvat. Morate da pogledate projekat. Mislim da nije u redu pričati previše u opštim terminima. To nije ispravno, i ne mislim da možemo samo pomešati sve ove probleme vezane za rod, rasu i seksualni identitet kao da su potpuno ista stvar. Sve su to odvojene stvari, i moramo poštovati svačije iskustvo.“
Sa filmom All of Us Strangers koji je konačno u bioskopima i filmom koji mu je doneo nominaciju za Zlatni globus, konačno je došao njegov trenutak. Pored filma, nedavno je nastupio na Vest Endu u verziji Čehovljevog „Ujka Vanje“ u Duke of York pozorištu gde je igrao svih osam uloga. „To je kao da imate delirijum. Trajalo je dva sata i nije bilo pauze. Samo nastavljate. Sam si na sceni. Neverovatno je intenzivno, tako da si u čudnom stanju euforije“, kaže o izvođenju, koje se prikazuje u bioskopima putem Nacionalnog pozorišta od 22. februara.
Od svojih budućih ambicija, Skot je svoj fokus usmerio na pevanje. „Voleo bih da budem u mjuziklu. To je ono što bih voleo da uradim pre nego što smrt zakucа na vrata“, kaže o svom snu.
U najnovijem televizijskom poduhvatu tumači glavnog lika u adaptaciji The Talented Mr Ripley, u kojem će igrati sa Džonijem Flajnom i Dakotom Fening. Odvajajući se od filmskih adaptacija, Skot kaže da će TV format serije omogućiti ovom novom pristupu da bude više usklađen sa izvornim materijalom. „Veoma je blizak knjizi, koja ima veoma specifičnu atmosferu. Vidimo Tomasa Riplija vrlo često samog. On je usamljen lik“, kaže Skot. „A ono što volim kod ove verzije je to što imamo priliku da provedemo malo više vremena sa njim pre nego što upozna druge likove, i da vidimo malo odakle on dolazi. On je veoma nejasan lik. Teško ga je držati. To je kao držanje vode. Veoma je teško držati ga.“
Misterija u srcu Riplija je jedna od stvari koja je najviše privukla Skota ulozi. „Ima nešto u samoj suštini tog lika što je misteriozno, pa je cilj pokušati zadržati to i držati publiku u neizvesnosti“, dodaje. „To je stvarno zanimljivo, to je kao: ‘Kome da verujemo? Da li verujemo onome što on kaže?’ On je ekspert u tome da postigne ono što mu je potrebno u datom trenutku, tako da nije pouzdan heroj ni pod kojim okolnostima, ni po kojoj imaginaciji. Scenario je bio apsolutno izvanredno napisan, tako da se nadam da će se ljudima svideti.“
Sa već impresivnim spiskom zasluga iza sebe, i uzbudljivim novim horizontima pred sobom, Endru Skot je spreman za svoje sledeće poglavlje kao jedan od najprivlačnijih glumačkih talenata u Velikoj Britaniji.
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
