Filip Marinkov, poznatiji kao Filarri, rođen je 1999. godine i srpski je pevač, kantautor i influenser. Prošle godine mogli smo da ga gledamo u polufinali i finali takmičenja Pesma za Evroviziju gde je nastupao sa pesmom “Posle mene”, dok ove godine nije uspeo da se plasira u finale sa pesmom “Ko je ta žena”.
Kako si se odlučio za pesmu „Ko je ta žena“ i kako je nastala?
Pesma „Ko je ta žena“ je višeslojna, napravljena jako mudro da ostavlja prostor svim ljudima da je dozive i izanaliziraju na svoj način. Jedna grupa ljudi smatra da se obraćam nekoj devojci, i da je tekst zapravo ljubavnog karaktera. Drugi pesmu doživljavaju jako ozbiljno, kao pesmu koja otvara temu preispitivanja rodnog identiteta i samospoznaje. Mnogo mi je drago što su mi mnogi rekli da ih je pesma motivisala i osnažila. Sa treće strane, moj doživljaj cele pesme je prihvatanje i negovanje ženske energije kod muškarca. Živimo u okruženju gde je greh negovati svoju žensku energiju, gde društvo od nas očekuje da je krijemo i sputavamo. Ova pesma je za mene priznanje da se ponosim svojom ženskom stranom, koja uključuje umetnost, kreativu, emotivnost, nežnost i osećaj za estetiku. U svakom živom organizmu postoje dve energije, muška i ženska – svaki muškarac ima žensku energiju, kao što i svaka žena ima mušku. Pitanje je samo koliko će neko dopustiti svojoj „drugoj“ strani da se razvije, ojača i iskaže.
Nisam imao u planu da se ponovo prijavim na PZE sve dok ne pronađem pesmu koja je dostojna ovog takmičenja, koja je konceptualna i dovoljno jaka. Želeo sam da sačekam koliko god je potrebno, da sazrim i pronađem pesmu iza koje mogu sto posto da stanem. Ova pesma je pisana baš za mene. Proveo sam sate i dane pričajući sa Nikolom Kirćanskim Keiom. Mnogo smo se dobro razumeli, povezali i tačno je znao da napravi pesmu za mene. Kei mi je u oktobru 2023. poslao demo pesme „Ko je ta žena“, koji mi je na prvu loptu zazvučao zanimljivo. Kada su Ajzi i Kei napisali tekst za ovu numeru – shvatio sam da je tekst dovoljno hrabar, dovoljno moj i da zaista osećam sve što izgovaram i pevam. Tada sam znao da je ovo moja godina i da se prijavljujem opet! Veoma sam im zahvalan na ovakvoj pesmi i tekstu i naravno preponosan na čitav projekat.
A stajling?
Bela haljina sa sakoom na slikovit i vizuelno moćan način prati tematiku pesme. Ovakav stajling je inicijalno bio moja ideja, koju sam uz pomoć svog reditelja Miloša Šarovića i najboljeg makedonskog dizajnera JZJ Zlatka Jovanovskog napravio po merama za mene. Ova haljina je bila teška više od 25 kilograma zajedno sa velikom krinolinom koju sam nosio ispod nje. Pored kreativnosti, ovakav stajling je zahtevao i veliku hrabrost, sigurnost i odlučnost. Drago mi je što sam uspeo da na najbolji mogući način da iznesem ovakav stajling, kakav se nikada nije desio na balkanskoj muzičkoj sceni.
Da li si zadovoljan svojim nastupom na PZE i organizacijom takmičenja?
Izuzetno sam zadovoljan organizacijom i produkcijom koju smo imali na raspolaganju tokom PZE24. U suprotnom, ovakav nastup koji je produkcijski veoma zahtevan za izvođenje u lajv programu na televiziji, ne bi bio moguć. Želeo bih iz sveg srca da se zahvalim Oliveri Kovačević, Urošu Markoviću, Milici Soldatović Mikić, Milici Cerović, Milošu Šaroviću, Svetlani Karać, Zlatku Jovanovskom i Aleksandru Maričiću. Ovi ljudi su zajedno sa mnom stvorili sve što sam prezentovao u lajv izvođenju svoje pesme „Ko je ta žena“. Oni su ispunili svaku moju želju i sa oduševljenjem prihvatali i realizovali svaku ideju mog tima. Ovoliko kompleksan nastup se do sada još uvek nije desio na televizijskom programu i presrećan sam što smo pomerili granice i postavili lestvicu visoko. Rekao bih da je ovo produkcijski najjača godina PZE-a do sada i da smo zaista mogli da pariramo ostalim svetski poznatim nacionalnim festivalima koji biraju svoje predstavnike za Evroviziju.
I naravno da je bilo negativnih komentara. Kako se ti nosiš s tim?
Svestan sam da smo priredili audio-vizuelni spektakl koji do sada nikada nije viđen na našim prostorima. Slobodno i neskromno mogu da kažem da je ovo bio produkcijski najzahtevniji nastup koji je ikada rađen u live programu na nekoj televiziji. Mislim da sam doneo svet i da sam predstavio nešto što je možda još uvek neshvatljivo za naše tržište. Ali, siguran sam da će se još dugo pričati o mom nastupu i da sam na neki način otvorio vrata narednim takmičarima da koriste Alfa maske i vizuelne efekte na kamerama. Negativnih komentara će uvek biti i svestan sam da šta god budem radio kod nas, deo populacije će osuđivati, mrzeti i osporavati moj talenat, trud i rad. Naravno da bih voleo da šire mase razumeju ono što stvaram i da bi sve bilo lakše da sam u svojoj ekscentričnosti malo umereniji. Razmišljao sam o tome i shvatio da to onda više ne bih bio ja, a samim tim bi se i kvalitet svega što radim sigurno smanjio, jer bih morao da sputavam sebe, svoju kreativnost i vizije kako bih se uklopio. Da nisam spreman na negativne komentare, ne bih se ni bavio ovim poslom na ovakav način, tako da odlučno nastavljam da koračam hrabro i autentično!
Reagovao si javno jer su ti četiri člana žirija dali 0 poena?
Uvek sam iskren, veoma emotivno doživljavam sve što radim i vrlo teško prihvatam nepravdu. Morao sam da odreagujem i odbranim sebe, svoj tim i nastup. Koliko sam bio tužan, razočaran i besan zbog toga što su mi četiri člana žirija dali 0 bodova, toliko sam srećan što sam imao ogromnu podršku publike i bio među takmičarima sa najvećim brojem glasova publike. Veoma me je to iznenadilo. Mislio sam da će situacija biti obrnuta i da će žiri razumeti i podržati moj nastup, pesmu i poruku, a da će publika biti zbunjena i da odziv u glasanju neće biti prevelik. Razočaran sam što moje starije kolege koje su bile u žiriju, nisu želele da razumeju moj nastup, podrže ga i daju mu šansu. Smatram da moja izvedba nikako nije smela da ostane bez bodova. Nisam očekivao 12 poena, ali se ne bih složio da sve što sam prezentovao i dao vredi 0 poena. Dugo sam razmišljao šta je moglo da dovede do ovakvog ishoda u glasanju žirija. Nisam pronašao ni jedno opravdanje, niti pokriće da nešto što je toliko kompletno i ispunjava sve zadate kriterijume evrovizijskog nastupa bude toliko zanemareno i nisko ocenjeno. Plašim se da je razlog licne prirode i da žiri nije želeo da da prostora ovoj temi u Srbiji. Ovim ishodom se u svet šalje jako loša i tužna poruka, a to je da u zemlji Srbiji nema mesta za umetnike poput mene, da oni nisu vredni i da nisu dobrodošli. Da će sve što urade biti osuđeno, poniženo i bačeno na stub srama.
Kako vidiš da muškarcima ide prihvatanje ženske strane?
Mislim da smo dosta napredovali kada se radi o pokazivanju emocija i nežnosti kod muškaraca. Nije zahvalno generalizovati, jer je procenat muške populacije koji to još uvek ne prihvata ili priznaje znatno veći, ali mislim da se stanje poboljšava. Prihvatiti žensku stranu ne znači isključivo biti žensko, ponašati se kao žensko ili šminkati se, što ljudi uglavnom pomisle kada čuju nešto ovakvo. Prihvatiti svoju žensku stranu takođe znači pokazati nežnost i emocije bez srama, biti kreativan i baviti se umetnošću.
Da li je naša muzička industrija spremna za drugost i drugačije?
Ako bismo za primer uzeli članove polufinalnog žirija PZE24, dobili bi sliku da je muzička scena u inovativnosti veoma nazadovala i da nije sprema ni za šta novo. Srećom ljudi na kojim svet ostaje i koji će u budućnosti biti i nositi muzičku industriju veoma su otvoreni za inovativnost i oberučke prihvataju sve što radim. Čak i insistiraju na tome, jer je sve postalo monotono, slično i dosadno, jednom rečju po šablonu. Mlade generacije su veoma napredne, osvešćene i ne vide ništa čudno ili loše u mom izrazu i predstavljanju. Sudeći po svemu što sam prethodno naveo, ima nade!
Koliko je teško plivati u tim homofobičnim muzičkim vodama?
Kada ste u ovom poslu jedini sa ovakvom pričom i estetikom, u početku je veoma teško pronaći saradnike ili produkcijsku kuću. Odbijen sam od strane mnogih label-ova baš zbog toga, jer je ovo što radim nepoznato, nije zastupljeno kod nas i ne postoji garancija da će biti profitabilno. Dugo sam tražio ljude sa kojima bih mogao da radim, koji imaju slične afinitete i koji veruju u ono što radim. Srećom pronašao sam ih i sada imam svoje ljude. Dobio sam ponudu od svetske muzičke produkcijske kuće Universal Music Group i potpisao ugovor sa njima. Veoma sam ponosan na ovu saradnju jer je ovo produkcijska kuća najvećih svetskih zvezda kao sto su Ariana Grande, Taylor Swift, Billie Eilish, Drake, Lady Gaga. Tako da koliko god bilo teško ili delovalo nemoguće, talenat uvek pronađe svoj put.
Nekako mi se čini da je izostala reakcija i solidarnost same LGBT zajednice ili možda grešim?
Ovo je tema koja me je veoma dugo pogađala i koju nikako nisam mogao da razumem. Od samog početka svoje karijere, borim se za ljudska prava i zalažem za društveno odgovorne teme, saveznik sam LGBT populacije. Pored svega toga, često se nalazim na meti baš tih ljudi. Na tviteru, glavna grupa ljudi koja me degradira kao izvođača jesu baš queer ljudi. Do sada se nije desilo da stanu uz mene i podrže me, već u svemu što uradim pronalaze zamerku, skriveni motiv ili prepotentnost. I dalje mi je jako žao zbog toga, ali to ne znači da ću prestati da se zalažem za prava LGBT ljudi ili bilo koje ugrožene grupe.
Neko je napisao da su Prajd i PZE jedina mesta gde mogu da gledaju tvoje nastupe?
Hahaha, ja nisam naišao na ovo. Zanimljivo. PZE definitivno jeste najveća manifestacija na kojoj sam se pojavio do sada, po drugi put. Takođe nastupa sam na MAC-u 2023, kao i na Prajdu 2023. Bio sam gost na mnogim Eurovision Party eventovima, kao i gost na koncertu moje drage prijateljice Sajsi MC. Kada su u pitanju nastupi, to nije nešto na šta previše obraćam pažnju, iz razloga što mislim da još uvek nisam spreman za to. Ne privlače me nastupi po klubovima i tezgarenje, jer to nije moj primarni priliv finansija. Imam tu sreću da ne moram to da radim kako bih preživeo ili mogao da finansiram nove projekte. Ja sanjam o velikim nastupima na festivalima i koncertima. Ne kažem da želim da preskačem stepenike i da nikada neću nastupati u klubu, ali su ovakvi nastupi ono čemu težim.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
PZE24 je za mene bilo najlepše i najstresnije iskustvo do sada. Dao sam se maksimalno u ovaj projekat, posvetio sam se svakom detalju i svakom aspektu jednog scenskog nastupa. Preponosan sam na sve što sam postigao. Žao mi je što me je žiri u polufinalu sputao da pokažem svoj pun potencijal i predstavim se širem auditorijumu u finalu. Srećan sam što je publika glasala za mene u ogromnom broju, dala mi visoke bodove, mnogo više nego prethodne godine. Imam razne planove za ovu godinu. Ovakav ishod na takmičenju me je motivisao da pokusam nešto novo i krenem u pohod na svet. To ne znači da ću skroz zapostaviti domaci karijeru, ali ću gledati da pametno raspolažem svojom energijom, vremenom i finansijama. U planu imam mnogo projekata, pesama i nastup na Beogradskom proleću. Radujem se svemu što sledi, biće mnogo muzike – to je sigurno!
Razgovarao: Predrag Azdejković
Foto: Mina Moshi Dislenkovich
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
