Posle 25 godina na televiziji, u velikoj 60. godini, Drag Race UK sudija, voditelj Wheel of Fortune i pisac Graham Norton je zauzetiji i srećniji nego ikad. U ovom intervjuu se priseća svog neverovatnog života i karijere, od pronalaženja ljubavi u svojim 50-im do druženja sa Šer, Doli i Madonom. Uzdravlje za čoveka mnogih talenata…
“Ovo tako liči na Grejam Nortona“, primećujem na postavci kaputa TV legende Nortona: print sa policama knjiga koji možda pripada Ted Bejkeru. Možda to predstavlja hobi ovog popularnog voditelja kao bestseler autora. Njegova četvrta knjiga, Forever Home, objavljena je 2022. godine, a trenutno radi na petoj. Šezdesetogodišnjak je upravo stigao sam na snimanje za Attitude magazin, sa biciklističkom kacigom još uvek na glavi. Srdačno pozdravlja tim sa energijom nekoga ko je upravo prevezao pola grada na biciklu po ledenom vremenu i uživao u tome. Odmah me je oduševio njegov ekscentrični stil – džemper sa 3D cvetovima? Ovaj stil pokazao nam je tokom svih godina na malim ekranima. Njegov izbor garderobe koja ostavlja utisak, prisutan je od So Graham Norton pre 25 godina do Drag Race UK piste danas.
„Tokom Kovida, pokušavao sam da se nekako stisnem u nju!“ smeje kada govori o svojoj garderobi iz 90ih, često nošenu uz veštački ten i zalizanom kosom. „Uvek sam mislio da će mladi gej klinci koji gledaju televiziju pomisliti: ‘Bože moj – da li je to moja budućnost? Moram li da nosim sjajna odela?!’„ Donekle je bio u pravu. Odrastajući tokom devedesetih, video sam Nortona kao starijeg brata koji je biti gej činio sofisticiranim, i iznad svega, zabavnim. „To je za mene bila vrsta performansa, ali to jesam bio ja – nisam imao izbora!“ seća se tog ekstravagantnog početka, kada je bio reporter u čuvenoj seks-pozitivnoj emisiji Eurotrash. „To sam ja.“
Prvobitno se borio protiv imena svoje emisije na Kanalu 4, pre nego što je shvatio da time može da diktira šta je ono što predstavlja Grejam Nortona. To je bilo poput njegovog prvog albuma pod istim imenom. „Da!“ slaže se. „Borio sam se protiv nekih stvari. Bio sam tvrdoglav. Setim se toga i pomislim, ‘Odakle je došlo to samopouzdanje?’ Mislim da sam znao da imaš samo jednu priliku – kao Hamilton! – i svi žele da se probiju. Ali zapravo, kada uspete u tome, to stavlja pritisak na vas. Jer ako pogrešite, vraćate se niže niz lestvicu nego pre. Pre ostvarenja popularnosti, predstavljate samo potencijal.“
To je bio period kada je Dejvid Bekam osuđen od strane nacije zbog nošenja sarija, a Stiven Gejtli je bio polu-izvučen iz ormara od strane tabloida. (Norton će kasnije intervjuisati pokojnu zvezdu Boyzone-a za Attitude – više o tome kasnije.) I ipak, mom mozgu opčinjenom televizijom, srednja Engleska nije samo ‘tolerisala’, već je prihvatila Nortonov gej brend: smešan, sa naznakom seksepila, plus gomila irskog šarma. Ja sam, barem nesvesno, oponašao njega u školi u nadi da će moj kemp i ekscentričnost učiniti da me ljudi vole. „Srećem mlade ljude … neki od njih više nisu ni mladi,“ kaže, gestikulirajući prema meni, „i kažu: ‘Stvarno si mi pomogao da razgovaram sa svojim roditeljima.’ Razumem to. Ako sedite na kauču, a vaši mama i tata smatraju moje gluposti smešnim, nisu tako daleko kao što ste mislili.“
Mudre reči. I tako dolazimo do Nortonovog najnovijeg projekta: od oživljavanja omiljene TV emisije Wheel of Fortune na ITV-u. Pored toga on je jako bitna figura BBC-a, gde je komentator za Eurosong od 2009. godine, i na kojem je emisija The Graham Norton Show srećno živela od 2007. godine. Da ne spominjemo njegov status duhovnog branitelja LGBTQ+ zajednice. Jeste li videli taj viralni video u kojem brani trans osobe na panelu Cheltenham Literature festivala 2021. godina? „Imam 60 godina; dugo se bavim ovim poslom. Postoje trenuci kada pomislim, ‘Zapravo, prilično sam dobar u ovome.’ „ Govori o svom radu, ali bi isto tako mogao govoriti o životu uopšte. Priseća se neverovatnih trenutaka koji su ga definisali. Ili ne, kako god, kao što je slučaj kada je bio izboden i ostavljen da umre u napadu na ulici u Londonu 1989. godine. „To je zanimljivo na nekom nivou, ali ne kada se ponavlja ad nauseum!“ kaže o priči, koja se pojavi u naslovima otprilike jednom godišnje kao da je potpuno nova informacija. Histerično odbacuje priču o skoro-smrtonosnom iskustvu? To je tako Grejam Norton …
Planirate li da nastavite da budete sudija u Drag Race UK do daljnjeg?
‘Do daljnjeg’ zvuči kao da ćemo ja i Ru biti kosturi iza stola! Još uvek mi je uživanje, i još uvek me pozivaju da to radim. Znate, bilo je zanimljivo kada je emisija počela ovde. Obožavao sam američku verziju, a nismo mogli da znamo kakva će biti ova verzija. Da li britanske kraljice zaista mogu da osmisle sve te izglede? Međutim, bio sam veoma impresioniran njima. Na mnogo načina, više volim britansku verziju. Mislim da je to uticalo na vrste kraljica koje biraju u Americi. Ove nove sezone, mislim da je odabir kraljica bio uticajan od strane Britanije.
Imate li dreg alter ego?
Ne, nemam. Kada sam počeo s stendapom, igrao sam Majku Terezu iz Kalkute.
Pokušavao sam da pronađem slike. Kao da su izbrisane s interneta.
Nisu, jednostavno nije bilo interneta! Postoje neke slike u mojoj knjizi So Me.
Radili ste La Cage aux Folles, ali zašto nema više drega u vašoj karijeri?
Zato što je to težak posao. Pogledajte Ru ili Pola O’Grejdija. Čim izađu iz drega, to odmah nestaje. Ru je u dregu samo koliko mora da bude. Mislim da sam malo kasno počeo. Treba biti mlad i gladan da bi se ušlo u dreg.
Je li ostati na vrhu bio izazov? Da li je to nešto na čemu svakodnevno radite kad su podjednako savremenici vršnjaci nestali?
Trudim se da emisije budu što bolje. Bilo je trenutaka u mojoj karijeri kada je trebalo i ja da nestanem. Nakon Kanala 4, pokušao sam u Americi. Nije baš funkcionisalo. Vratio sam se na BBC, i emisije koje sam radio nisu baš bile uspešne. Ono što me je tada spasilo bio je moj poslovni partner, Grejam Stjuart. Zajedno smo vlasnici ove produkcijske kompanije. Presudna je bila njegova radna etika. Pokušavao je da dobije posao za produkcijsku kompaniju i želeo je da je održi iznad vode. Inače, verovatno bih izbledeo i postao prezenter. Ili bih možda našao još jedan hit? Ali, znate, nema puno hitova. Srećan sam što je emisija trajao sve ove godine.
Kako pristupate pisanju?
Obično, kada započinjem romane, kada je ideja sveža u mom umu, veoma sam entuzijastičan i nastavljam bez problema. Lako napišem 25.000 reči. Onda kažem: ‘Ovo je težak posao, zar ne?!’ Onda stanem, jer sebi dajem rok od godinu dana da to uradim. Nastavljam. Onda se bliži rok, i to postaje ozbiljan posao. Sada imam 45.000 reči i rok je kraj aprila.
Zanimljivo mi je čuti o vašem vremenu u hipi komuni u San Francisku…
San Francisko je početkom 80ih bio veoma čudno mesto. Ja tek što sam stigao u taj grad i tog dana je bio Prajd. Sećam se kako sam gledao Grejs Džouns na zadnjem delu kamiona! Ljudi su nosili trake na rukama sa informacijama o AIDS-u. Komuna je bila sjajna jer su to bili stariji ljudi i bili su veoma pozitivni. Radilo se o prihvatanju mogućnosti. Odrastao sam u Irskoj gde je bilo glupo juriti za svojim snovima; delovali ste kao seljak. Dok je ovamo bilo drugačije, želeo sam biti glumac, a oni su govorili: ‘Zašto nisi glumac?’ Nisam imao šta da im kažem. Zbog njih sam imao samopouzdanja da se vratim u London i prijavim na glumačku školu.
Menjamo temu. Vi ste primer osobe koja je postala lepša sa godinama.
Nemoj molim te.
Da li ste svesni toga? Kakav je osećaj?
Nikada nisam voleo ono što vidim u ogledalu, i još uvek ne volim. Tako da, ne znam šta da kažem. Srebrni lisac? Ja sam lisac koji je dobio šugu. Ne smeta mi kako izgledam i vodim računa o sebi. Očigledno, voleo bih da imam manje linija na licu, više kose na glavi. Ali postoje stvari koje možete učiniti povodom toga, i ja nisam uradio te stvari.
Da li žalite što niste ranije pustili bradu?
Zar nije smešno kako sam mislio da ne mogu imati bradu, jer je moje lice postalo skoro kao javno vlasništvo. „To je kako izgleda Grejam Norton.“ Ljudi obično ne rade dramatične stvari sebi.
Žele da ostanu prepoznatljivi.
Ostaju isti. Sir Sajmon Kauel. Da sam planirao nešto radikalno poput plastične operacije ili transplantacije kose, već bih to uradio. Prošao sam kroz godine iskušenja.
Da li uživate u šezdesetima?
Uživam. Četrdesete su bile teške. Nisam imao pojma kako da se ponašam u četrdesetima. Sada mi to izgleda kao dečija igra! Kada sam to prebrodio, pedesete su bile više kao četrdesete. Mislio sam, ‘Očekivano je da će biti prepreka na putu do šezdesetih.’ Nema načina da se to zaobiđe: to je starost. Ali nekim čudom, nije tako.
Kako uživate u bračnom životu?
Dobro je! Osećam se kao da sam se pridružio plemenu. Znate li kada ljudi u vezama ili u braku, žele to i za vas? Samo želite da ja to učinim kako bih potvrdio izbor koji ste vi napravili! Ali uživam u tome. Bio sam stariji, pa sam ušao u to širom otvorenih očiju. Znate zamke veza, opasnosti. Ali sreo sam nekoga u koga sam imao puno poverenje.
Možete li nam ispričati o intervjuisanju Doli Parton?
Bila je sjajna. Retko se divim slavnim osobama, ali ja nju jednostavno obožavam. Snimili smo ovaj program na Kanal 4-u Grejam ide u Dollywood, i otputovao sam u Tenesi. Imali smo priliku da se družimo! Pozvala me je u svoj Winnebago. Bilo je divno. Posebno tamo, na njenom terenu.
A šta je sa Madonom?
Dugo vremena nismo uspeli da je dobijemo, a onda se napokon desilo. Bio je to Dan Madone. Bio je to veliki događaj. Bila je tu zbog filma W.E. Sledeći put je bilo za Madame X. Nakon emisije, otišao sam na čudan Q&A u Alexandra Palace-u. Bilo je nekoliko odobrenih pitanja – dali su ih meni, izašao sam i postavio ih. Pa, to je trajalo oko 15 minuta. Bili smo tamo sat vremena! Nismo mogli samo reći: „Hvala vam, laku noć!“ Ljudi su doleteli iz celog sveta. Pretvorilo se u haos. Fantastični haos. Publika je postavljala svakakva pitanja. Potpisivala je tela ljudi. Potpisivala bi samo ljude ako već imaju tetovažu Madame X. Madame X, je ja mislim objavljen tog dana a ljudi su već imali tetovaže!
A šta je sa Cher?
Da li sam dodelio Cher Attitude nagradu 2013. godine? Jesam. Imao sam priliku da je na kratko vidim iza scene. Došla je, nije htela večeru. Došao je neko i rekao: „Cher želi da te vidi.“ Opet sam se družio s njom. Tada se nije osećala baš dobro! Ali se te noći vrlo dobro sećam.
Govoreći o Attitude uspomenama – zar niste nekada intervjuisali Stivena Gejtlija iz Boyzone-a za nas?
Jesam. Bože, sećam se toga. Tako je čudno kada se setite da više nije među živima, što deluje nezamislivo. Ali i koliko je ranjiv bio u tom trenutku kada je odlučio da se javno deklariše. Nije baš samostalno doneo odluku, to je više bilo zbog medija. Bilo bi lepo da se svet promenio. A ipak, prošle godine, sa Filipom Skofildom i Hju Edvardsom vidimo da se svet nije mnogo promenio. Ako je vaš odnos prema vašoj seksualnosti takav da vam nije prijatno da se javno deklarišete, onda to može biti upotrebljeno protiv vas. Još uvek izgleda da ima hajke u medijima. Interesantno je setiti se Stivena jer se to još uvek može dogoditi. […] Šta je sada zastrašujuće kod bilo kojeg intervjua – nekada je to bilo samo štampano, sada su to i televizija i radio – način—
—kako se može izvući jedna rečenica i postati viralna?
Da. Stvari mogu biti preformulisane i izvučene iz konteksta. Odjednom, vi to govorite, sigurno, ali zapravo to niste rekli, jer ste prethodno rekli nešto drugo. To je štetno za sve nas. Znam da će na TV emisiji način na koji će se isečci koristiti na internetu često biti vrsta klikabilnog sadržaja. […] Dženifer Lorens je primer toga. Pričala je priče u našoj emisiji koje smo je zamolili da ispriča jer smo čuli da ih je pričala u drugoj emisiji, ali u našoj emisiji dospela je u nevolju. [2016. godine, Dženifer se izvinila zbog komentara koje je imala u emisiji The Graham Norton Show gde je otkrila kako je slučajno pomerila svetu stenu sa njenog mesta nakon što je koristila za „češanje zadnjice“] Ne znam šta da joj kažem.
Napravićemo vezu između ovoga — da li je naslov vašeg nedavnog intervjua za Telegraph (‘Grejam Norton: „Biti napadnut nožem je bilo strašno, ali mi je promenilo život na bolje“’) bio okidač?
Nije bio okidač, ali sam samo prevrnuo očima. Pomislio sam, kada će ovome više doći kraj! Vidim taj naslov iznova i iznova. Uglavnom mislim: ‘O. Dosta. Više.’ Jednom sam bio izboden! Takođe, način na koji se stvari izveštavaju, kao da sam stajao na gradskom trgu sa dugim proglasom: „Čujte, čujte!“
Kada je taj video iz oktobra 2022. godine u kome govorite o pitanjima trans osoba na Cheltenham Literature Festivalu postao viralan bio je razlog da obrišete twitter nalog…
Nije to. Doprinelo je tome. Fanovi Tejlor Svift koji traže karte takođe su faktor!
Kako se osećate kada se osvrnete na to? Da li se osećate ponosno?
Ne. Jer sam pokušavao da kažem nešto o slavnim osobama koje se uključuju u tu priču. To mi se smučilo. Kada govorite, vaš glas je veštački pojačan. Često to vidite, gde ljudi misle da je njihov glas važniji zato što je glasniji. Potpuno sam svestan činjenice da moje mišljenje nije ni validnije ni dublje od bilo čijeg drugog. Ali to se moralo reći. Pomislio sam: ‘Gasi to.’ Hteo sam da se povučem iz toga, tako da ljudi mogu da diskutuju o stvarima koje su važne, sa ljudima koji imaju nešto mnogo vrednije i pametnije da kažu od mene.
To je zaista divno što imate tu skromnost.
Ali čak ni moji pokušaji nisu uspeli.
Jeste! Potpuno me je iznova uključilo u razgovor.
Dobro, da. Mislim da stvari idu na bolje. Vidim šta se dešava u Americi, cela debata o transrodnim osobama koja se malo ohladila. Čak i oni ludaci desničarski političari kažu: ‘Nikoga ne zavaravamo…’ Čak i najgluplji glasač kaže: ‘Zaista ne mislim da je ovo nešto oko čega treba da brinemo!’ Nadam se da će se to dogoditi i ovde.
Imam neke prijatelje koji su heteroseksualni i cisrodni koji nagoveštavaju kritičnost prema rodu. Imate li savet kako se nositi sa tim?
Ne znam kako bi to moglo da se reši. Važno je ne prekidati prijateljstva zbog toga. Mislim da je zaista važno da pronađete neku zajedničku tačku. Video sam to u svojoj generaciji. Jedan moj prijatelj je zaista jako posvađan sa drugim prijateljem zbog ovoga. Važno je nastaviti sa razgovorom. Mi smo bolji od toga. Mislim. Nadam se. Možemo to prevazići.
Jeste li se povezali sa Oli Aleksanderom u vezi predstavljanja Ujedinjenog Kraljevstva na Pesmi Evrovizije 2024?
Nisam, ali sam mu poslao čestitku. Ranije smo se dopisivali na Twitteru – ali ja više nisam tamo, tako da je taj način dopisivanja nestao. Ali želim mu puno sreće!
Imate dve nove televizijske emisije ove godine – Wheel of Fortune i LOL: Last one Laughing – kao i vaš tokšou, radio, Drag Race i Evroviziju. Da li ikada imate utisak da previše radite?
Osećam kao da sam prekomerno izložen…Sve ove stvari se dešavaju istovremeno. Hoće li taj lik da se ikada skloni sa mog TV ekrana?’ Uvek sam nervozan kada sklapam nove poslove. Bez obzira koliko je format jak, nikada ne znate kakvo će iskustvo biti, da li ćete uživati u radu sa novim ljudima, takmičarima – ima mnogo nepoznatih faktora. Srećom, i pomalo neverovatno, uživao sam u Wheel of Fortune. Tim je bio odličan, a takmičari su sjajno odabrani i potpuno su se uživeli u igru.
Koji je bio najupečatljiviji trenutak sa snimanja?
Sve je zabava sve dok ne stanu pored mini točka i shvate mogućnost dobitka pedeset hiljada. U tom trenutku mogao sam da vidim razliku koju bi novac mogao da napravi njima i njihovim porodicama. Bilo je sjajno što smo imali toliko velikih pobednika i sjajno je što nijedan takmičar nije otišao kući praznih ruku. I stvarno dobra stvar je što mi je pamćenje toliko loše da sada mogu da sedim na sofi svake subote i igram se jer se ne mogu setiti ni jednog jedinog odgovora.
Izvor: Attitude
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
