Krajem jula sam napustila beogradsko topljenje na asfaltu i napravila sam skok sa 43 u hladu na jedno sasvim drugačije topljenje na 19 stepeni: Beograd – Amsterdam.
Trans* Pride Week Amsterdam, trajao je od 25. jula do 2. avgusta i imao posebno mesto i poseban značaj u okviru manifestacije LGBT Week Amsterdam. Kada sam razgovarala sa jednim od organizatora Trans* Pride Amsterdam, on je istakao da je veoma važno da trans* osobe, kultura, umetnost, izazovi i teme koje su u vezi sa njihovim svakodnevnim životima zaslužno dobiju svoje posebno mesto kao izdvojeni deo koji upotpunjuje celinu amsterdamske Nedelje ponosa, budući da se trans* osobe susreću sa drugačijim problemima i da se način borbe za trans* prava razlikuje od borbe za LGB prava.
Prvi dan otvaranja LGBT nedelje i uoči ceremonije otvaranja Trans* Pride Weeka, drugarica i ja tumaramo Amsterdamom. Tiho i mirno, standardno popodne, osim što se ulice šarene i blistaju u bojama duge i bojama trans* zajednice: baloni, kićanke, zastave, ulice, klupe, izlozi, svuda su simboli proslave ponosa i različitosti. Primetimo u jednom trenutku momka koji je obučen kao vila, na glavi nosi zelenu periku i veselo skakuće naokolo. Pogledamo se i u isto vreme uzviknemo – Follow the green fairy!
Hvala zelenoj vili koja nas je vodila do hotela Manor gde su, u čast otvaranja, osnivač Trans* Pride Amsterdam Yvo Vas Dias, Vera Bergkmap, članica Donjeg doma Parlamenta i Alex Baker govorili o stanju trans* prava u Holandiji, transfobiji i društveno-političkom napretku koji je postignut kada su trans* osobe u pitanju. Za sjajnu atmosferu bila je zadužena brazilska samba grupa, a čitav događaj je nadgledala trans* straža, koju su činili FTM (female to men) nosioci zastava. Uz veliko oduševljenje bila je otvorena i izložba Berta Woudstroa, na kojoj smo imali mogućnost da vidimo atmosferu sa prošlogodišnjeg Trans* Pridea i družimo se sa trans* osobama, od kojih su neke već zvezde izložbe, a neke su se tek spremale da uđu u anale.
Tokom devet uzbudljivih dana, neverovatni događaji su se nizali jedan za drugim. Izgledalo je kao da su čitav Amsterdam i njegovi posetioci tu upravo da pruže podršku i proslave lepotu svakoga ko je drugi i drugačiji. Tako sam slušala autorsku poeziju trans* umetnika i umetnica; čak i kod delova koji nisu bili izvođeni na engleskom uspela sam da osetim svu lepotu i sve autentične emocije kojima odiše trans* zajednica u Holandiji.
Drag Queen Olympics dočekan je sa ogromnim oduševljenjem prisutnih. Pored sjajnih nastupa Miss Donna-Ray Jones, Kitty Pourquoi, Ginger Gspot, Jake Credit, Snorella WC i Moustachella WC, kraljice su se takmičile u izazovnim disciplinama kao što su Stiletto trka – trka u štiklama vrtoglavih visina, Handbag Toss – kategorija bacanja ručnih torbica kao simbola odbrane, odbojka na pesku, Hula Hop i Twerking. Nakon olimpijade, drugarica i ja smo dozvolile da nas masa odvede do srca uličnih žurki koje su iskrsavale unaokolo kao požari – odličan ritam, široki osmesi, podrška i ljubav svuda unaokolo. Na žurkama srećemo ponekog predstavnika i poneku predstavnicu policije koji imaju roze pištaljke oko vrata, i uz osmeh nam objašnjavaju da oni predstavljaju posebne LGBT jedinice. Na njihovo insistiranje obećavamo da ćemo im se obavezno javiti ako nam neko bude pravio problem. Ne uspevam da odolim, i zasipam ih pitanjima: Da li vam se ljudi često obraćaju, i da li to znači da Vi ipak nas morate da štitite čak i u Amsterdamu? Dobijam odgovor: Da, uvek postoje pojedinci i pojedinke koji požele da naprave problem, ali zakoni su tako napisani da štite sve građane i građanke i vlada Holandije se uvek trudi da ti zakoni budu ispoštovani i sprovedeni u delo. Pokazujući na masu koja nas okružuje dodaju i da je obezbeđenje uvek neophodno kad ugostite više miliona turista.
Centralna manifestacija Trans Pridea koja je svakako zadobila najviše pažnje je sama šetnja. Trans* marš krenuo je od hotela Manor. Šestoro ljudi iz različitih zemalja imalo je čast da nosi trans* zastave. Ta čast je pripala i meni, iz Srbije, ispred UG Egal, tako da se jedna od zastava vijorila i iz mojih ruku. Predstavnici i predstavnice trans* zajednice pozdravljaju prolaznike i dele crvene, roze i bele ruže u znak zahvalnost za osmehe koji nas prate. Šetnja se završila u bašti jednog kafića van centra grada gde se tradicionalno održava takozvana LGBT žurka komšiluka. Pored zvaničnog rada ovaj kafić odvaja prostor i promoviše socijalno preduzetništvo, zapošljava LGBT osobe i tokom svakog Prajda predstavlja mesto na koje su svi pozvani da svrate, druže se, upoznaju, postavljaju pitanja i sjajno se zabave, kao što je i bio slučaj ove godine.
Već nadaleko čuveni Pride canal predstavlja centralno dešavanje LGBT Amsterdam Pride weeka. Posetioci i posetiteljke se okupljaju već u ranim jutarnjim satima kako bi zauzeli svoje mesto i imali što bolji pogled na karneval brodova. Tog dana svaki brodić nosi LGBT oznake i sa svakog odzvanjaju pesma smeh i ponosna proslava različitosti. Uporno sam pokušavala da pronađem namrgođeno lice, ili nekog verskog fanatika, verovatno su se sakrili jer bi u suprotnom bili poneti i zaraženi atmosferom. Ulični prodavci vas bombarduju proizvodima u duginim bojama, dele se lizalice, a na štandu pored osveženja kupujete i eko čaše kao suvenire. Šetam ulicama i razmišljam kako da stignem na sve žurke, ispred mene iskače momak i sa osmehom mi predaje krunu sa duginim bojama, jer njegovog poslodavac, Burger king, želi da mi kaže da i oni podržavaju ljubav! Nažalost, nema tih reči koje mogu da prenesu euforiju koju sa sobom nosi taj događaj, ali mogu da vas posavetujem da već sad rezervišete svoje mesto za sledeću godinu i da dozvolite sebi da osetite to ludilo i budete njegov deo.
Holandija – pre puta mi je opisuju kao zemlju lala, klompi i čudaka koji su dozvolili razne grehe i tako prodali sebe i svoju istoriju, pa verujem da sam pripremljena na sve. Tako sam napravila grešku. Holandija je zemlja tradicionalnih i konzervativnih ljudi koji poštuju vaše pravo na različitost, jer to vaše pravo njih ne ugrožava. Danima sam šetala Amsterdamom i na svakom ćošku tražila specijalce koji paze na mene jer sam viđena da nosim trans* zastavu, stalno se pitajući kako to da zemlja u kojoj ljudi: prvo uče da voze bicikl i da plivaju – jer tako su radili njihovi preci, paze na građevine i umetnička dela bez obzira koji novac ponudite da ih promenite, redovno odlaze u crkvu ali vas ne pitaju za vašu veru jer to je vaša lična stvar, promovišu natalitet posebnim poreskim olakšicama, slave dan kralja i kraljice, uspevaju da sa osmehom prihvate pravo na različitost? Na kraju sam shvatila: Pride week je događaj koji proslavlja i kruniše 365 dana: borbe, poštovanja zakona, podrške i aktivnosti koje sprovodi LGBT zajednica.
Amsterdam – Beograd. U avion sam ušla sa novom nadom, novom energijom i zadovoljnim klimoglavom, potvrdom ideje koje sam već bila svesna – od pobuna u Stonewallu, pa sve do amsterdamske i svake druge šetnje, koje je ujedno i sećanje na početak revolucije i borbe za LGBT prava, trans* zajednica neustrašivo predvodi ideju i borbu za priznavanje, poštovanje i slavljenje različitosti.
piše: Nikka Witch