Ana i mediji: Gej premijerka smanjila penzije


Da li je važno da ispred imena nove premijerke Ane Brnabić stoji i odrednica koja ukazuje na njeno seksualno opredeljenje? Kako su se mediji prema tome odnosili, da li su prešli granicu i kako bi u buduće trebalo da izveštavaju o predsednici Vlade Srbije?

Prva žena premijer, pa gej premijerka i tako u krug. Deluje kao da mediji u Srbiji nisu baš sigurni kako žele da tretiraju Anu Brnabić. Na naslovnim stranama dan nakon njenog izbora je osvanulo kako je ona prva žena na funkciji predsednika Vlade, iako je mnogo preciznije da je ona prva LGBT osoba na toj poziciji. Naime, Milka Planinc je još 1982. bila premijerka Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Žene u srpskoj politici, iako skrajnute kao i u svakoj drugoj profesiji, ipak zauzimaju neka važna mesta i prilično su vidljive. Kada govorimo o javno deklarisanim LGBT osobama, u politici ih je svega dve. Nakon Borisa Milićevića, koji je već godinama u Glavnom odboru Socijalističke partije Srbije, pojavila se i Brnabić, kao nestranačka ličnost na mestu ministarke u Vladi Aleksandra Vučića.

– Javnost i dalje odbija da koristi termin lezbejka te uglavnom možemo čuti vesti koje koriste sintagmu „gej premijerka“, kao i često isticanje da je ona prva srpska „žena premijer“, bez navođenja njene seksualne orijentacije. Ovo je dvostruko indikativno. Prvo, u srpskom jeziku nema nikakvih problema sa rečju „premijerka“, ali izgleda da je „žena“ još uvek teško spojiva sa pozicijom koju jezički i istorijski po definiciji okupira muškarac. Zatim, teško je reći „lezbejka“, jer ona ima lošu konotaciju. Lakše je upotrebiti neutralniju i muškiju odrednicu „gej“. Time dvostruka manjinska grupa, žene i lezbejke, opet biva gurana u nevidljivost, uprkos vidljivosti jedne lezbejke i premijerke Ane Brnabić – kaže Dušan Maljković, osnivač Centra za kvir studije.

U prilog Maljkovićevoj tezi je i naslovna strana Blicovog nedeljnog izdanja nakon izbora Brnabić. Naslov je bio „Gej premijerka“ uz objašnjenje zašto je to dobro za Srbiju.

– U danima posle najave da će biti mandatarka u dobrom delu javnosti nastupila je tišina. Politički protivnici nisu imali šta da joj zamere kad je stručnost u pitanju, ali onda je naišao oštar talas protivljenja. „Domaćinskoj“ Srbiji zasmetala je samo njena seksualna orijentacija. Iako je za devet meseci ministarskog staža pokazala da je sposobna i iza sebe ostavila brojne kako započete tako i dovršene poslove, za mnoge je činjenica da je Ana Brnabić autovana lezbejka prekrila sve njene kvalifikacije. Odlučili smo da napravimo to istraživanje kako bismo pokazali da je njeno opredeljenje njena lična odluka i nikakve veze nema sa njenim radom. Pokušali smo da pokažemo besmislenost takvih napada – objašnjava Predrag Mihailović, glavni i odgovorni urednik Blica.

Dan nakon izbora Ane Brnabić, isti list, kao i sve ostale dnevne novine u zemlji, istakao je kao posebnost to što je Brnabić prva žena premijer, a ne prva javno deklarisana LGBT osoba na toj funkciji. Kako Mihailović objašnjava, oni tada nisu zanemarili činjenicu da je premijerka lezbejka, nego „jednostavno nisu želeli da Ani Brnabić stavljaju dodatni teret na leđa isticanjem njene orijentacije“.

– Mi smo poštovali ono što je ona jenom prilikom rekla: ’To nije moja karakterna osobina, to nije deo mog CV-ja, ali to i ne krijem. Mislim da ljudi na to neće obraćati pažnju, već da će me kritikovati ili podržavati zbog onoga što radim’. Nažalost, brojni političari, Dragan Marković Palma, Bogoljub Karić, Muamer Zukorlić, pojedine vladike SPC, poslali su javne i tajne poruke da su protiv imenovanje Ane Brnabić za premijerku, a u svojim naumima koristili su kao argument samo njenu seksualnu orijentaciju – navodi Mihailović.

Kao list koji se već 20 godina bori za ljudska prava, Mihailović kaže da će od konteksta zavisiti da li će isticati njeno seksualno opredeljenje, ali ukazuje da će oni uvek braniti svakoga koga drugi napadaju na osnovu seksualnosti, pa bila to premijerka ili običan građanin.

S njim je saglasan i Petar Jeremić, član Saveta za štampu. On navodi da zapravo ne bi trebalo uopšte da bude bitno seksualno opredeljenje premijerke, pa čak ni to što je žena, ali s obzirom na to da se sve dešava u Srbiji, onda postoji opravdanje da se to istakne kao pozitivna promena.

– Nisam primetio da je neko ozbiljno prešao granicu kada je u pitanju izveštavanje o seksualnom opredeljenju premijerke ili da su je mediji diskriminisali zbog toga. Kada govorimo o mejnstrim medijima situacija se dosta popravila u odnosu na pre nekoliko godina, iako imamo izuzetke koji i dalje senzacionalistički tretiraju LGBT teme i ne utiču na povećanje tolerancije – smatra Jeremić.

Za televiziju N1 Ana Brnabić je samo predsednica Vlade, čiji rad oni posmatraju i komentarišu.

– Nemamo neki plan koji bi se posebno odnosio na izveštavanje o Ani Brnabić. Pratimo šta Vlada radi, biramo teme koje su značajne, a ako je ona deo njih onda je uključujemo – kaže Igor Božić, izvršni producent televizije N1.
Možda je opšti utisak da Ane Brnabić ima manje u medijima, ali pregledom naslovnih strana od 15. juna do 15. jula možemo videti da ona u pojedinim listovima ne zauzima manje mesta nego što je to bio slučaj s njenim prethodnikom. Blic prednjači sa 16 naslovnih strana na kojima se nalazi Ana Brnabić. Treba istaći da je na čak polovini od tih 16 zauzimala centralnu poziciju, a dvaput se našla na naslovnoj strani Blica nedelje, koje su u potpunosti bile posvećene njoj. U istom periodu predsednik Srbije Aleksandar Vučić se na naslovnoj strani tog lista našao četiri puta. Zanimljivo je da se nijednom nisu delili prvu stranu Blica.

Kada pogledamo ostale dnevne listove, možemo reći da je Brnabić zastupljena u dovoljnoj meri i shodno njenom medijskom pojavljivanju. Zanimljivo je da su se na naslovnoj strani Večernjih novosti premijerka i predsednik našli gotovo jednak broj puta u posmatranom periodu, a slično je i sa listom Alo. Ukoliko pogledamo Politiku, Informer i Danas, naslovne strane posvećene Brnabić i Vučiću zauzimaju manje od 20 odsto od svih naslovnih strana tih listova objavljenih od 15. juna do 15. jula.

Međutim, kada broj pojavljivanja Ane Brnabić poredimo s brojem naslova i tekstova u kojima se pominje njeno seksualno opredeljenje, brojka je mnogo manja i može da se svede na tek po neku naslovnu stranu.

– Mislim da je Ana Brnabić svojim pojavljivanjem već učinila dosta za vidljivost zajednice i sada je na nama aktivistima da vidimo na koji način to možemo da upotrebimo. Mediji svakako mogu da pominju činjenicu da je ona lezbejka, kako bi povećavali vidljivost, ali tu postoji još jedna opasnost. Ukoliko Brnabić bude sprovodila nepopularne mere, to bi moglo da navuče ponovo gnev na LGBTIQ zajednicu – upozorava Maljković.

Zbog toga je bitno jasno razdvojiti politički i privatni život Ane Brnabić. Poželjno je da u magazinima o životnom stilu premijerka govori i o svom privatnom životu, kako bi povećala vidljivost LGBT populacije.

Piše: Petar Paunović