Trans žene su žene – ova izjava može izgledati jednostavno, ali to je fundamentalni koncept koji još nije opšte prihvaćen, pri čemu bi ga feminizam kao zajednica koja se zalaže za socijalnu pravdu i jednakost trebalo prva prepoznati. Međutim, poslednjih godina u feminizmu su se pojavile određene debate koje delomično ili potpuno isključuju trans žene. Stoga je krucijalno podići svest da sve žene, uključujući trans žene, imaju iste ciljeve, iskustva i izazove sa kojima se suočavaju. Feminističku i LGBT+ zajednicu ujedinjuju slična iskustva i borba za jednaka prava, poštovanje i prihvatanje. Zbog toga neretko dolazi do njihove saradnje, naročito kada su ugrožena osnovna prava, kao što su reproduktivna prava ili ravnopravnost u braku. Ova saradnja se do sada i pokazivala kao od suštinskog značaja. Međutim, problematično je to što deo feminističke struje iz ovoga isključuju trans osobe, naročito žene.
„Pojavio se zabrinjavajući trend gde je deo feminističkog pokreta prihvatio narative koji sugerišu da je bezbednost žena ugrožena uključivanjem transrodnih osoba. Ovo usvajanje politike zasnovane na strahu, koju su usadile radikalne desničarske i anti-rodne grupe, sada stvara podele unutar ovih progresivnih zajednica, čineći ih ranjivijim na populističke i desničarske agende. Zaista je tužno videti da anti-gender aktivisti i TERF-ovi sarađuju – veoma čudni prijatelji“, za Optimist objašnjava profesor sociologije i autor brojnih studija, istraživanja i izveštaja na temu položaja LGBT+ zajednice u Sloveniji i Istočnoj Evropi, Roman Kuhar.
Ali koji su koreni ovih predrasuda? Neke cis žene mogu imati predrasude vezane za trans žene, za šta bi se koren mogao naći u nekim od sledećih faktora:
– Nedostatak razumevanja i edukacije – usled nedostatka edukacije može se doći do potpunog ili delimičnog ne razumevanja koncepta polnog i rodnog identiteta, ali i pogrešnog tumačenja bioloških razlika, odnosno fizičkih razlika između cisrodnih žena i trans žena
– Medijski prikaz – mediji neretko senzacionalizuju priče koje uključuju trans osobe, što može doprineti negativnim percepcijama
– Strah od gubitka sopstvenih prava – neke cis žene mogu biti zabrinute da bi postojanje i prava trans žena mogli uticati na njihova prava i zaštitu
Međutim, da bismo ušli u srž prethodno rečenog, neophodno je da najpre razumemo šta znači biti trans žena, odnosno razumeti koncepte pola i rodnog identiteta. Naime, polni identitet je unutrašnji osećaj osobe za vlastiti pol. To je duboko lično iskustvo koje se ne može definisati ili ograničiti spoljašnjim faktorima kao što su fizički atributi ili društvena očekivanja. Sa druge strane, rodni identitet je onaj koji društvo pripisuje osobi, te je usko vezan za rodne uloge, konceptom koji je osporavan od strane pojedinih feministkinja. Iz ovoga se već nameće da je priznavanje ravnopravnosti trans žena pitanje poštovanja njihovog samoodređenja i razumevanja da vlastiti identitet nije i ne treba biti diktiran nečijim polom koji je pripisan pri rođenju.
Nadalje, feminizam je i sam izložen negativnom medijskom prikazu i stigmi. A strah od gubitka sopstvenih prava je neosnovan i čak oprečan s obzirom da je u osnovi feminizma borba za jednaka prava, a ne njihovo izuzimanje jednoj grupaciji.
I sa svim prethodno rečenim, možemo zaključiti da je za rešavanje ovih problema ključno promovisanje obrazovanja, razumevanja i empatije, kao i podsticanje otvorenog dijaloga i negovanje inkluzivnog okruženja. Bitno je i istaći da nema dokaza da transinkluzivni zakoni, uključujući i upotrebu zajedničkog toaleta, dovode do porasta kriminalnih radnji, napada, uhođenja ili uznemiravanja.
„Ključno je uključiti se u otvorene diskusije o ovim pitanjima, istovremeno prepoznajući da su pretpostavke o pretnji koju predstavlja transrodna zajednica neosnovane. Ideja da ova mala zajednica predstavlja značajan rizik za žene je pogrešno shvatanje koje podriva solidarnost potrebnu za borbu protiv stvarnih društvenih pretnji. Štaviše, ako bi se feminizam pridržavao esencijalističke interpretacije pola, to bi bilo u suprotnosti sa njegovim temeljnim principom da nečije telo ne diktira nečiju sudbinu. Feminizam je dugo zastupao stav da je rod društveno konstruisan, zalažući se za prepoznavanje roda izvan binarnih klasifikacija. Stoga, prihvatanje ove inkluzivnosti ne treba posmatrati kao problematično, već́ kao proširenje feminističkih principa“, ističe prof. Kuhar.
Ono što se treba prepoznati kao istinska pretnja jeste porast populizma i desničarskih ideologija.
„Trenutna globalna politička klima, koju karakteriše porast populizma i desničarskih ideologija, predstavlja potencijalnu pretnju napretku. Politički pejzaž se stalno menja, a LGBT+ pokret mora ostati oprezan i proaktivan u svojim naporima za inkluzivniju budućnost. Ono što mislim da je zaista važno jeste saradnja sa drugim društvenim pokretima, intersekcionalni pristup borbi za ljudska prava. Pitanje ko je izostavljen trebalo bi da ostane centralno u našim naporima“, navodi prof. Kuhar.
Da podsetimo, populizam je naziv koji se koristi za opisivanje različitih pojedinaca, ideologija, pokreta ili političkih partija koje tvrde da nastoje delovati u interesu najširih slojeva stanovništva, a protiv “otuđenih”, odnosno korumpiranih društvenih slojeva. Međutim, ovo delovanje u interesu stanovništva je samo varka, već se radi o zloupotrebljavanju manjka edukacije i informisanosti u cilju sticanja ili održavanja lične koristi. Na meti populizma, ali i desničarske ideologije uopšteno, jeste cela LGBT+ zajednica, pa samim tim i trans osobe. Ali isto tako je ugrožena i feministička ideologija jer desničarima nikako ne može odgovarati osnaživanje žena.
Osim priznavanja međusobnih iskustava i slušajući i pojačavajući glasove drugih žena, bilo da su cis ili trans žene, feminističke organizacije treba da usmere svoje borbe u omogućavanju jednakom pristupu zdravstvenoj zaštiti, imajući u vidu i da se trans žene suočavaju sa značajnim preprekama prilikom pristupa zdravstvenim uslugama i kada se radi o terapiji zamene hormona i operaciji za afirmaciju roda, ali i uopšteno. Takođe, važno je i promovisanje ekonomskog osnaživanja jer se sve žene, a naročito trans, suočavaju sa diskriminacijom pri zapošljavanju i obrazovanju. Neophodno je i da feminističke organizacije podrže zakone protiv diskriminacije i o zločinima iz mržnje. Naposletku, feminističke organizacije mogu kreirati obrazovni materijal, održati radionice i seminare u cilju podizanja svesti, a razbijanju uobičajenih mitova o trans osobama.
Da li je žena ženi vuk? Sve žene, i cisrodne i trans, dele ista iskustva i izazove, među kojima je rodno zasnovano nasilje, nejednakost u platama i objektivizacija. Na sve to, trans žene se suočavaju i sa dodatnom diskriminacijom, uznemiravanjem i nedostatkom pristupa zdravstvenoj zaštiti – dok je u osnovi istinskog feminizma jednak tretman i zaštita svih pojedinac bez izuzetaka. Ukoliko bi feministički pokret radio na priznavanju jednakosti trans žena i prepoznao ih kao sastavni deo vlastitog pokreta, dovele bi se u pitanje tradicionalne rodne norme i binarnosti, što bi dalje dovelo do veće slobode i prava za sve pojedince, bez obzira na njihov rodni identitet. Drugim rečima, pobeda se donosi ujedinjenim frontom. Žena ženi nije i ne sme biti vuk.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
