Gej-lezbejska dijaspora se vraća kući


Mnogi gej muškarci i lezbejke su napustili Srbiju i u inostranstvu su počeli da žive normalnim životom i, kao što smo videli u ranijim tekstovima, stvorili su svoje istopolne porodice. Većina ne razmišlja o povratku, ali ako neko takav i postoji, kakve bi sve probleme imao pri povratku u domovinu? Srbija ne priznaje istopolne parove niti sklopljene istopolne brakove u inostranstvu, što stvara probleme takvim parovima, ako bi razmišljali da se dosele u Srbiju. Više informacija dobili smo od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Da li stranac koji je u istopolnom braku sa srpskim državljaninom, koji je sklopljen u inostranstvu, ima pravo da privremeno boravi u Srbiji?

Članom 32. Zakona o strancima propisani uslovi za odobrenje privremenog boravka radi spajanja porodica, a da je propisano da se užom porodicom, između ostalih smatraju i supružnici, a supružnici, kako je navedeno odredbama Porodičnog zakona, su osobe različitog pola, a da propisi Republike Srbije ne poznaju institut istopolnih brakova, odnosno vanbračnih zajednica, ne postoji ni mogućnost podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka na teritoriji Republike Srbije radi spajanja porodice kada se radi o supružnicima istog pola, a koji su sklopili brak u inostranstvu.
Osim spajanja porodice, Zakonom o strancima su propisani i drugi osnovi za odobrenje privremenog boravka stranca na teritoriji Republike Srbije, te lica koja ispunjavaju uslove propisane pomenutim Zakonom mogu podneti zahtev za odobrenje privremenog boravka po nekom od drugih predviđenih osnova.

Koliko godina strani državljanin mora da bude u braku sa srpskim državljaninom da bi dobio pravo na srpsko državljanstvo?

Stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Da li postoji još neke mogućnosti da strani državljanin dobije srpsko državljanstvo?

Stranac koji nije najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije, a kome je shodno propisima o kretanju i boravku stranaca osobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike Srbije, pod uslovom:
1. da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost;
2. da ima otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije;
3. da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
4. da podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Da li stranac može da dobije azil u Srbiji na osnovu toga što mu je život ugrožen na osnovu seksualne orijentacije u zemlji u kojoj živi?

Materija koja se odnosi na azil je u Republici Srbiji regulisana Zakonom o azilu. Članom 2. stav 7. pomenutog zakona propisano je da je „Izbeglica je lice koje se, zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog prethodnog stalnog boravka i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu“. Dakle, seksualna orijentacija nije izričito predviđena kao osnov za dobijanje azila (kao što, uostalom, nije predviđena ni u Konvenciji UN o statusu izbeglica iz 1951. godine, iz koje je definicija izbeglice doslovno preuzeta), ali se takvi slučajevi podvode pod „pripadnost nekoj grupi“, te im se po tom osnovu može pružiti zaštita, ukoliko je ista potrebna, što stranka dokazuje u postupku koji se po njenom zahtevu za azil vodi pred nadležnim organom. Sam postupak se ni po čemu ne razlikuje od standardnog postupka za dobijanje azila u Republici Srbiji.
Ako bi istopolni par srpskih državljana, koji živi u inostranstvu tamo usvojio ili dobio dete i žele da ga upišu u srpske matične knjige, to ne bi bilo moguće, jer je Porodičnim zakonom definisano da dete ima oca i majku, tj. roditelje različitog pola, a promene u matičnim knjigama koje nisu u skladu sa Porodičnim zakonom nije moguće unositi.