Moj sin ipak ne živi sa gej parom već sa roditeljima različitog pola. I kad sazna da roditelji nisu tipični, da je otac gej, a da je čak i mama koja je deklerativno strejt imala odnose sa ženama, to će opet biti tata i mama, a tako će izgledati i za komšiluk i društvo. Primer dakle nije tipičan već lakši u poređenju sa gej i lezbo parovima.
Da li je biti gej spojivo sa željom da se bude roditelj u zemlji Srbiji? Da li je ono isuviše dragocena stvar da bismo od toga tek tako odustali ili nešto suviše odricajuće, prenaporno, ono što će nam dodatno iskomplikovati ionako težak život ili je prosto nemoguće jer živimo u Srbiji?
Kad je reč o biseksualcima, roditeljstvo uglavnom ostvaruju u okviru strejt veza, a od onih koji samo svoj pol ljube, ženama je lakše da dođu do dece. Postoje dva puta da postanu majke, ili se „žrtvuju“ sa nekim muškarcem tokom plodnih dana (što može da se otegne i na mnogo meseci) ili se odlučuju za veštačku oplodnju. Ma koliko zvučala primamljivo, vantelesna oplodnja, skraćeno VTO nije nimalo jeftin, jednostavan proces, a čak ni po zdravlje bezazlen proces. Ako se odluče na VTO takođe im je potreban partner koji će donirati svoju spermu u bočici, jer je VTO u Srbiji zakonom rezervisana samo za heteroseksualne bračne i vanbračne parove. Ukoliko lezbejski par dobije dete tako što ga je jedna rodila, javlja se još jedan problem da njena partnerka u ovoj zemlji ne može zakonski dobiti status roditelja. I tu je uvek pitanje biološkog oca. Gej muškarcu je teže da dođe do deteta. Ukoliko neko i postane roditelj, dete je rođeno iz veze sa ženom.
Drugi način da gej postane roditelj je dogovor. Najčešće ga sklapaju sa nekom lezbejkom, ali ne uvek. Postoje i strejt žene koje na to pristanu. Najčešće su to one koje se bliže četrdesetoj, razočarane u muškarce, svesne da nemaju vremena da nađu normalnog, ozbiljnog, a neoženjenog spremnog za gajenje deteta. S druge strane one imaju gej prijatelja kome se dive i shvataju da je bolje i sa njim podeliti roditeljstvo nego od toga odustati. Gej će u tom slučaju morati svakog meseca da odspava sa ženom tokom njenih plodnih dana kojih je oko tri do četiri u mesecu. To će morati da ponavljaju možda i preko pola godine jer i trudnoće ipak nisu pravilo već više incident. Da bi se to postiglo potrebni su trikovi, recimo da je na ekranu pornić sa muškarcem i slično. Ukoliko su plodni do trudnoće bi ipak moralo doći u roku od godinu dana.
Postoje i slučajevi gde je gej oženio trudnu ženu i njeno dete prihvatio kao svoje. To se hipotetički dešava u slučaju da biološki otac nema nikakvu želju da gaji dete, a trudnica ne može da ga gaji sama. U tim trenucima pojavio bi se gej kao spas i mnoge žene bi pristale na ovo. Ipak to se ne pokazuje kao dugoročno rešenje jer žena će se najverovatnje zaljubiti u novog muškarca. Dete je samo njeno i gej koji joj je bio dobar izdržavatelj, sada je suvišan. Što se tiče samog gej para, koji gaji dete bez žene, u Srbiji nije poznat nijedan takav slučaj.
U Hrvatskoj je bio jedan, o čemu su izveštavali i tamošnji mediji. Momak, sada već punoletan, ostao je rano bez majke, a za oca se ispostavilo da više voli muškarce nego žene pa nije dobio maćehu već očuha (kasnije i više njih). Ma koliko da je momak ostao privržen i lojalan ocu, on je izrastao u potpunog heteroseksualca. Nikad nije dobio želju niti je bio i sa jednim muškarcem.
S obzirom da do drugih varijanti ostvarivanja roditeljstva ipak ređe dolazi, gej muškarcima je veoma bitna mogućnost usvajanja. U usvajanju dece ima nečeg dobrog čak i u slučaju da svaka žena ili muškarac u istopolnom paru imaju mogućnost da postanu biološki roditelji. Prednost je u tome što dete podjednako pripada Vama i partneru. Posle raskida ili razvoda, ne postoji šansa da ga izgubite ili budete marginalizovani. Ipak, do usvajanja dece od strane istopolnih parova, u Srbiji neće doći skoro. Živimo u zemlji u kojoj nisu rešena ni egzistencijalna pitanja da bi većinsko stanovništvo bilo uopšte zainteresovano da se udubi u tu problematiku. Postoji opcija hraniteljstva, ako već želite da se brinete o nekom detetu, ali hraniteljstvo nije isto što i roditeljstvo.
Da bismo dobro obradili ovu temu obratili smo se gospođi koja je po profesiji pedagoškinja, a koja je imala priliku da radi s napuštenom decom. S obzirom da u ovom društvu nije popularno propagirati usvajanje od strane gejeva, ona će ostati anonimna, a za potrebe teksta zvaćemo je Duda.
– Moje mišljenje je jasno. Gej parovima treba omogućiti usvojanje dece. Ne svako dete i naravno ne svakom gej paru, ali ja sam generalno za – istakla je već na početku razgovora.
– Ali šta ćemo sa frazom Dragana Markovića Palme, Dverjana i sličnih da dete treba da ima tatu i mamu, a ne dva oca i dve majke? – upitasmo Dudu.
– Hajde prvo da razmotrimo da li takvog izbora uopšte ima. Odmah da vam kažem da većina napuštene romske dece nikad ne dobije nijednu jedinu ponudi da ih neko usvoji.
– Zamislimo da je ove godine u Srbiji ostavljeno tačno 200 male dece. Od toga sto su bela, a sto tamnoputa. Uprkos tome što je Roma daleko manje, deca iz te populacije napuštaju se skoro u podjednakom broju kao i bela. Svetliji zaista imaju šansu da nađu usvojitelje. Od njih 100, do nekog tinejdžerstva udomićemo i do osamdeset klinaca. Preostalih dvadeset su ili deca sa posebnim potrebama, ili ona koja nemaju sređene papire (majka nije potpisala saglasnost za usvajanje) ili je reč o deci čije su biološke majke sa velikim mentalnim oboljenjima ili narkomanke, pa se niko ne usuđuje da ih usvoji zbog opasnosti nasleđivanja sklonosti.
– Ako Palma i gospoda iz Dveri misle na belu decu, donekle možda i ima smisla insistiranje da se udome kod heteroseksualnih parova jer interesovanje postoji. Kažem donekle jer i tu ima dece sa biološkim majkama koje su umrle od droge ili su smeštene u ustanove za mentalno zdravlje, pa ni svako od njih nije baš obezbeđeno.
– Međutim u domovima se nalaze i napušteni Romčići, a javna je tajna da njih skoro niko neće da usvaja. Od stotinak tamnoputih, centri za socijalni rad jedva će uspeti da udome njih deset do petnaest. Romi su takva populacija da mnogo dece ostavljaju, a malo usvajaju jer i nemaju uslova za to. Velika većina te dece dočekaće punoletstvo u Domu, a kasnije biti prepuštena ulici. Osamnaesti rođendan dočekaće bez igde ičega i ikoga. U Srbiji kao nema rasizma, ali parovi, pa čak i oni koji se od steriliteta leče i po dvadeset godina, nisu spremni da usvoje dete koje nije belo. Boje se neprihvatanja tog deteta od strane familije, komšiluka, škole… Tako da je rečenica „dete treba da ima mamu i tatu, a ne dve mame ili dvojicu tata“ u njihovom slučaju zvuči besmisleno.
– Kakvo silno biranje? Pa romska deca bi bila srećna da mogu da biraju između bilo koga i nikoga, jer, zvučaće surovo, za njih je uglavnom zainteresovan niko. Zato bih otvoreno pitala ovo društvo, da li je bolje da neko dete ima nekoga ko bi o njemu brinuo, obezbedio mu hranu, odeću, obuću, krov nad glavom i jednog dana studiranje nego da nema nikoga i ništa? – uznemirena je naša sagovornica.
A KAD DETE DOĐE…
Sagovornika za temu LGBT roditeljstvo našli smo u čoveku koji će ostati anoniman, a kog ćemo u daljem tekstu zvati Lale. U njegovom slučaju, dete je dobio sa ženom koja je više strejt nego lezbejka, a koja je svoj „poslednji voz“ iskoristila da dobije dete sa njoj jako dragim čovekom. Činjenica da je on gej nije joj smetala.
– U samom gajenju deteta malo je razlika između mene i nekog strejt oca. I ja se brinem da dete bude sito, čisto i da mu ne bude hladno. Primetno je da sam blaži od klasičnih očeva što možda i nije dobro jer dete postaje razmaženo. Specifično za nas je da sina odgajamo u liberalnijem duhu u odnosu na ostale. Ni o kakvom krštenju, postu, niti odlasku u SPC ne može biti reči. Nema usađivanja ni nacionalne svesti. Iako je sin češće u muškim igrama sa tipičnim dečačkim, ponekad i agresivnim ponašanjem, kad god je poželeo nešto i od takozvanih ženskih igračaka, to smo i kupili. Tako da, pored automobilčića, aviončića, trotineta, lopti i raznih ratnika ima i poneku lutku, kuhinjski set, peglice, mašine za veš, usisivače, a jednom smo mu na njegov zahtev kupili i lak za nokte i dečju šminku. Protiv smo sputavanja.
Na pitanje kako je društvo reagovalo, Lale odgovara da ipak nisu izašli napolje sa lakiranim noktima, ali da se on time hvalio u vrtiću na šta su jednu vaspitačicu zadržali da ne padne u nesvest.
– Skrenule su nam pažnju na takvo ponašanje pretpostavljajući da je reč o maminom laku i da mi ne znamo za to. Najviše ih je zapanjilo što moje osude nije bilo. Istakle su da prvi put vide takvog roditelja. Kad god su imale slučaj da poneki dečak želi da se igra sa ženskim stvarima i lutkama, one su mu to oduzimale, a od roditelja dobijale pohvale.
– Treba li dečak da postane nastran? Takve stvari ne smeju se podržavati!
– Detetova mama i ja pokušavali smo da im objasnimo da odvajanje dečaka od lutaka, kuhinjskih setova ili igračaka koje predstavljaju mašine za veš ili peglice, čini medveđu uslugu baš ženskom polu. Takvi dečaci sutra će stupiti u brakove u kojima će apsolutno svi kuhinjski poslovi i briga oko deteta pasti na žene. Umesto da se kuvanje, pranje sudova, čišćenje stana, peglanje i čuvanje dece ravnopravno izdeli, dobijamo žene koje krepavaju od rada i muževe koji se izvuku i koji, kad bi i hteli nešto da rade, ne znaju.
– Jednom, kad sam izveo sinčića u park, desilo se da imamo flašu vodu Janica na kojoj je nacrtana maca Kiti. Drugi dečaci počeli su da se smeju i prozivaju ga što pije iz ženske flaše. Eto dokle je došlo naše patrijarhalno društvo. I pijaća voda deli se na mušku i žensku. Hoće li mu grudi porasti od ambalaže?
Laleta smo pitali da li bi gej roditeljstvo preporučio drugim gejevima.
– Ni da, ni ne. Moj sin ipak ne živi sa gej parom već sa roditeljima različitog pola. I kad sazna da roditelji nisu tipični, da je otac gej, a da je čak i mama koja je deklerativno strejt imala odnose sa ženama, to će opet biti tata i mama, a tako će izgledati i za komšiluk i društvo. Primer dakle nije tipičan već lakši u poređenju sa gej i lezbo parovima.
MANE GEJ RODITELJSTVA
Ma koliko da su deca slatka i da je lepo što ćete imati nekoga u životu kome ćete biti koristan, a ko će kasnije postati koristan vama, biti roditelj nosi i mnogo mana i odricanja. Ono nije ni za svaku strejt osobu, a kamoli za geja. Kućnih poslova i brige je više nego ikad.
– S posla dođem u 5 i odmah idem po dete u vrtić. S obzirom da ono zaspi između 9 i pola 10, red je da tih 4 do 5 sati dnevno provedem uz njega. Uz izuzetak zime kad se retko izlazi, osim nekad na kratkotrajna sankanja, od proleća do sredine jeseni, dete mora da izlazi napolje svakodnevno. Bar na dva sata. Dečake uglavnom izvode očevi jer su nemirni, zahtevaju da šutirate loptu s njima i slično. Prostora za svoje vreme i aktivnosti je premalo – tvrdi Lale.
– Radnim danima jedan od roditelja može da izađe u grad, ali tek posle 10 uveče kad je dete večeralo, okupalo se i zaspalo. Ipak u praksi najčešće nemate snage za to, jer sutra vas čeka novi radni dan i treba da budete spremni i naspavani. Vikendom se podrazumeva da jedan dan dete poseti vaše, a drugi dan roditelje supruge. Dok je dete kod roditelja drugog, možete izaći. Ipak na ostvarivanje ozbiljne gej veze zaboravite. Sve dok dete ne napuni bar šest ili sedam godina. To malo biće zahteva potpuno posvećenje. Vodite ga napolje, vodite u vrtić, iz njega, kod lekara. Igrate se s njim… Ozbiljna veza zahteva ozbiljnost takođe. Ako imate dečka kog viđate samo subotom plus dva sata tokom neke večeri radnog dana, to se ne može nazvati pravom vezom.
– A doveđenje dečka u stan? – pitali smo Laleta.
– Žena sa kojom imam dete, želela je da se dogovorimo da dovođenja u stan ipak ne bude. Niti bi to bilo dobro za dete, niti izvodljivo. Ne mogu da zamislim da sam s nekim u jednoj sobi u činu seksa, a da dete ispred sobe gleda crtaće i čeka da mi izađemo goli pa pravac tuširanje. A ako spava, onda bi ga zvuci probudili. U Srbiji skoro niko ne živi u vili već u malim stanovima. Roditeljstvo mora imati prednost u odnosu na naš život sa strane. Inače ne bi bilo uspešno.
– Meni nije problem – nastavlja Lale – to što neću imati vezu sa nekim dečkom verovatno sve dok mi dete ne pođe u školu jer tek deca od sedam godina počinju da otkačinju roditelje i žele da vreme provode sa vršnjacima. Međutim nekim drugim, to bi bio problem. Ja i majka deteta razočarani smo u veze. Umorni smo od njih, izdati. Zato nam veze ne fali, a uživanje u roditeljstvu uz povremene avanture, daje dovoljnu energiju. Mnogi na to ne mogu da pristanu. Tipičan gej patiće što je otišao na more sa detetom u porodično odmaralište, a mogao je da ide recimo na gej plažu u Rovinju ili na Mikonos.
– Isti slučaj važi i za strejt ljude koji nisu u brak ušli iz ljubavi. Tada je njihov bračni drug samo partner u vaspitavanju deteta, ne i ljubav. Oni pate što nisu na drugom mestu s nekim drugim. Ipak oni imaju priliku da naprave pravi odabir. Ne učine to svi, ali ako odaberu da sa pravom osobom grade porodicu, biće ok. U tom slučaju, ma koliko roditeljstvo male dece sa kućnim poslovima bilo naporno, oni stalno imaju svoju ljubav i seksualnog partnera uz sebe. Tada su izlasci nebitni.
– Gejevi koji imaju decu sa ženama, znaju da tog maksimuma nema. Do prave ljubavi i seksa mora se doći sa strane. Bila bi to jedna od mana, nešto što stavlja zarez na savršeno roditeljstvo – tvrdi Lale, koji dodaje da bez obzira na sve mane, nikad ne bi vreme vratio unazad i odustao od deteta.
– Mislim da ništa ne gubim, a dobijam mnogo. Da se nisam upustio u očinstvo, ja opet ne bih to vreme utrošio ni u kakvu ozbiljnu gej vezu jer mi to jednostavno nikad nije išlo. Veze su mi bile baloni sa rokom trajanja do godinu dana. A zna se šta sa svakim balonom na kraju bude. Ili se izduva ili pukne. Lepša iskustva imam s povremenim ljubavnicima nego s nekim ko od mene očekuje totalnu posvećenost. Brzo se energetski iscrpimo. Isti slučaj važi i za majku mog deteta. Da nije nefunkcionalna u vezama kao i ja, ne bismo se ni našli kao slični, ni zaključili da nam više stabilnosti daje zajednički život sa detetom nego onaj strastveniji, ali sa mnogo više trzavica.
– Sa starijim detetom je lakše. Više je vremena, moguće je da se izlazi, a pojavi se vreme i za neku ozbiljnu gej ljubavnu vezu. Školarac je nezavisniji, igra se samo ili sa vršnjacima. Razumniji je i poslušniji. Ipak tu nastaje problem druge vrste, a to je pitanje da li će dete za koje je vreme da sazna šta mu je otac, i dalje na njega gledati istim očima. Trebalo bi da bude tako jer ste ga do nekih godina već pripremili na sve. Ipak, ne mora da znači jer ma koliko u vaspitanju imao uticaj roditelj, bitni su i vršnjaci, a kakvi su klinci danas u Srbiji, znamo.
– Takvi – uverava nas Lale – da drugačije mišljenje od onog da svi treba da smo isti, lupom mora da se traži. Kod devojčica ima i dosta tolerantnih prema LGBT-ovcima. Ako od dečaka neki i ima razumevanja, on to ne sme da iznese jer bi i sam bio proglašen gejom kome bi se rugali. Veliko je pitanje može li svestan roditelj da ubedi dete u nešto, a da ga vršnjaci ne odgurnu korak unazad. U jednoj od emisija Peščanika, književnik Vladimir Arsenijević priznao je da se i pored njegovog protagonističkog stava o gej paradi, mučio da ubedi maloletnu decu koja su u školi upila drugačije stavove.
– Sad, možete zamisliti razočaranje gej oca koji je veliku većinu, energije i novca, posvetio detetu a da je dočekao dan da mu se sin vrati iz škole i kaže sve najgore o LGBT-ovcima uz napade na oca koji ga „bruka“ . Bio bi to veliki bol i poraz – slaže se Lale koji priznaje da ništa nije garant da neće biti tako.
– Ipak, ukoliko se desi da me dete odbaci, neću smatrati svoj život promašenim. Lepota je u davanju, a kad zahvalnosti nema, greh ostaje na duši onog ko ostaje nezahvalan. Mislim da ni odbacivanje ne može biti dugoročno. Vremenom bi došlo do pokajanja.
KO NE RESKIRA…
Nakon analize, ono što se može reći je da je roditeljstvo, ako ste LGBT-ovac, mač sa oštrice dve. Usvajanje od strane gej parova još dugo neće biti moguće, a imati dete sa ženom i zajednički život sa njom i detetom, nesumnjivo će vas odvojiti od gej života i svesti ga na minimum, na više godina. Neko će roditeljstvom upotpuniti svoj život i postati mnogo srećniji. Drugi će pak izgubiti dobar deo života i bar polovinu životne zarade, odreći će se provoda u najlepšim godinama, svojih putovanja zarad detetovih studija i letovanja, a neće dobiti mnogo mrvica zahvalnosti. Dete će ga se možda i stideti, prerano otići svojim putem i brinuti o starom roditelju manje nego što bi mislio možda neki vaš mlađi partner ko bi vas u starosti pazio, pa makar radi stana. Reč je o putu za koji se ne može reći da je dobar ili loš.
Da li će njime krenuti ili sa njega brže bolje skrenuti, na svakom pojedincu je da sam proceni.
Piše: Drule