Na „Merlinka“ festivalu posebnu nagradu žirija dobio je film „Mathias“ iz Austrije, režiserke Klare Stern. Nagradu je preuzeo glavni protagonista filma, mladi glumac Gregor Kohlhofer koji je i predstavio film na Q&A sesiji u okviru festivala. Film govori o transrodnom muškarcu i izazovima sa kojima se u toku tranzicije suočava na emotivnom i poslovnom planu. Sa Gregorom smo razgovarali o njegovoj debitantskoj ulozi na filmu i šta su bili najveći izazovi za njega, kao cisrodnog muškarca, prilikom pripreme za ovu ulogu.
Za početak, šta za tebe znači ova nagrada?
Znači mi puno. „Mathias“ je najznačajniji glumački projekat na kome sam do sada radio i u velikoj meri je razvio mene kao ličnost.
To je tvoja prva filmska uloga. Kada si počeo da se baviš glumom i u kakvim si se ulogama oprobao pre filma?
Još kao mali voleo sam da nastupam i zapravo sam želeo da postanem pevač. Kao tinejdžer pridružio sam se muzičkom teatru, učestvovao na raznim nastupima u školi, npr. igrao sam Denija Zuka u „Brilijantinu“. Moj nastavnik nemačkog je prepoznao moj talenat i osnaživao me da se prijavljujem na radionice i programe u blizini mog rodnog mesta. Tokom studiranja na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Gracu (Kunstuniversität Graz) tumačio sam ili uloge osetljivih izopštenika, ili gej likove. Slične su mi bile i prve profesionalne uloge, kao što je Pak u komadu „San letnje noći“ ili „Gingerbread Man“u dečijem mjuziklu. Do sada sam više bio okrenut ka pozorištu, ali je na sreću „Mathias“ to promenio.
Kako ti se „Mathias“ desio i kada si započeo saradnju sa Klarom Stern?
Klara mi je uputila poziv za kasting u zimu 2015. godine, nakon što me je primetila na sajtu univerziteta, a u martu 2016. godine sam saznao da sam dobio ulogu, nakon čega je usledila priprema od mesec i po dana.
Ulogu si zaista izneo na fantastičan način. Koliko ti je bilo teško da „uđeš u ulogu“ i koji deo Matiasovog karaktera ti je bilo najteže da doneseš?
Hvala puno. Bilo je teško, ali je i priprema i samo snimanje bilo veoma poučno i nagrađujuće iskustvo za mene. Izuzetno poštujem ovu ulogu i prema scenariju sam se odnosio kao prema Bibliji, trudeći se da upijem sve o tome kako je biti transrodna osoba. Sreo sam se sa nekoliko transrodnih osoba i analizirao scenario tražeći sličnosti sa mojim životom. Zapravo, čini mi se da mi je najteže bilo kada je trebalo da konzumiram cigarete na autentičan način, zato što sam nepušač.
Koja scena ti je bila emotivno najteža?
Rekao bih da je to scena raskida. Mislim da je jako tanka linija između toga da se emotivne scene donesu uverljivo i da ispadnu banalne, kao što se to često dešava.
Ti si cisrodan muškarac koji tumači ulogu transrodnog muškarca. Kakvo je tvoje mišljenje o stavovima koji se poslednje vreme sve češće čuju da uloge transrodnih osoba treba da tumače isključivo transrodni glumci?
Razumem da transrodne osobe žele da ih transrodni glumci predstavljaju na ekranu, ali iskreno mislim da o tome uopšte ne treba da se vodi polemika. Trebalo bi da transrodni glumci mogu da tumače uloge cisrodnih ljudi i obrnuto. Voleo bih da se u nekom trenutku oprobam i u ulozi žene, kao što bi i cisrodne žene trebalo da imaju mogućnost da igraju cisrodne muškarce. Proširi svoje vidike, svete!
Ima li otvoreno transrodnih glumaca i glumica u Austriji?
Profesionalnih, koliko je meni poznato, nema.
Koliko je austrijsko društvo otvoreno za LGBT+ osobe? Misliš li da je važan uticaj medija i vidljivost poznatih, poput Končite, za menjanje stavova javnosti?
Od prvog januara ove godine ostvarena je bračna jednakost u Austriji i to smatram ogromnim korakom u pravom smeru. Nadam se da je austrijsko društvo sve otvorenije ka prihvatanju LGBT+ osoba, ali ne mogu to da tvrdim. Primetno je da je “različitost” veliki trend u medijima poslednjih godina, ali mislim da to ima malo veze sa LGBT+ pravima, a više sa internacionalnim zvezdama i influenserima koji na društvenim mrežama promovišu svoju različitost i jedinstvenost. Mislim da su mladi širom sveta otvoreniji ka LGBT+ osobama pre svega zbog instragrama i jutjuba. Mnogo je otvoreno kvir jutjubera i influensera na koje se tinejdžeri ugledaju, a koji se zalažu za ljudska prava i jednakost. Smatram da će zaista ozbiljnu razliku napraviti veća vidljivost u sportu, npr. fudbalu.
U poređenju sa Bečom, da li si se u Beogradu osećao slobodno ili si se u nekom trenutku osećao nebezbedno?
Iskreno, osećao sam se pomalo nesigurno i u nemogućnosti da ispoljim bilo koji vid različitosti u javnosti, kada je seksualnost u pitanju. Možda je to zbog nekih video snimaka u vezi Prajda u Srbiji koje sam gledao pre dolaska, ali čak i kad mi je Predrag Azdejković rekao da je zaista bezbedno, moja zabrinutost nije nestala. Sa druge strane, u Beču se osećam slobodno da ispoljavam queer ponašanje i ljudi su mnogo otvoreniji kada je u pitanju izgled i različitost u tom smislu.
Šta ti se najviše dopalo u Beogradu?
Definitivno arhitektura i zgrade koje imaju svoju istoriju. Išao sam na slobodnu pešačku turu i to mi je bilo jako interesantno i mnogo toga sam saznao.
Kakvi su ti dalji planovi? Hoćemo li imati prilike da te vidimo u Beogradu ponovo?
Upravo snimam kriminalistički film za austrijsku televiziju pod nazivom “Steirerkreuz”, a sledeći pozorišni komad u kome ću glumiti biće “Die Rote Zora”, komad za mlade u Gracu. Voleo bih da ponovo posetim Beograd, eto možda već sledeće godine na “Merlinki”.
Razgovarao: Nemanja Marinović