Nedavne poplave pokazale su da je i u ovakvoj Srbiji moguće postići zavidan stepen jedinstva. Muka koja je od domova odvojila hiljade ljudi i pretila da napravi još veći rusvaj od kataklizme koja je u tom trenutku već zadesila Obrenovac, Krupanj i druga mesta u Srbiji, bila je inicijalna kapisla za opštenarodnu mobilizaciju. Volonteri “od 7 do 77 godina” sjatili su se na nasipe da pune i postavljaju džakove sa peskom, pomažu u prihvatnim centrima, spasavaju ljude i životinje, organizuju prevoz pomoći, sakupljaju odeću, obuću, lekove, hranu, sredstva za higijenu, novac i sve druge potrepštine za nesrećnike koji su ostali bez svega što su čitave živote mahom mukotrpno sticali. A u toj armiji volontera bilo je i mnogo LGBT aktivista, kojima ovo nije bio prvi put da pokažu svoju humanost. I ne samo tokom ovih poplava.
Domaći LGBT aktivisti pokazali su ne samo zavidan stepen organizacije, već i brzine reagovanja, na kojima bi država mogla da im pozavidi. GSA, “Egal”, Queeria centar”, “Labris”, LGBT Novi Sad, SPY Centar, Asocijacija DUGA i njihovi aktivisti bili su tamo gde je najpotrebnije.
GSA je u svojim prostorijama prikupljala materijalnu pomoć za ljude ugrožene katastrofalnim poplavama, uz apel LGBT osobama i svim drugim građanima i građankama da pomognu u skladu sa svojim mogućnostima, materijalno ili novčano uplatom na zvanične republičke i gradske račune ili slanjem SMS-a. Pored toga, brojni aktivisti i aktivistkinje GSA su volontirali u prihvatilištima, prilikom podizanja bedema i nudili prevoz pomoći ili privremeni smeštaj za ljude iz evakuisanih područja.
Slično je reagovao i “Egal”, čiji su aktivisti već prve noći odneli pomoć na novi DIF, a drugog i trećeg dana bili su i na bedemima u Makišu, Zemunu i na Ušću. Četvrtog i petog dana su ponovo bili na DIF-u, a volontirali su i dva dna na “MAD Festivalu”. Možda i ljudski najlepša akcija Egalovaca bila je kada su 28. maja mališane iz poplavljenih područja odveli u Zoološki vrt.
“Queeria” je takođe imala ljude na terenu, a Boban Stojanović je dao i lični prilog, pošto je novac od akcijaške prodaje svoje knjige “Kao da je sve u redu” namenio najugroženijima.
Asocijacija DUGA, odnosno članovi upravnog odbora, volonteri i korisnici njihovih usluga, bili su angažovani u pomaganju sugrađanima na celoj teritoriji delovanja te organizacije. Uz pomoć dugogodišnjih saradnika pribavili su hranu, vodu, sredstva za ličnu higijenu ili za čišćenje zajedničkih prostorija. Pomogli su im prijatelji iz TRAG fondacije, ali i Krizni stab građanskih inicijativa. Pomoć su prikupljali i DUGI donirali i Teniski savez Srbije, Kulturni centar REX, Fond B92, udruženja “Roditelj” i “Beohospis”. Ambasada Kraljevine Holandije je DUGI donirala pet agregata za struju, koji su raspoređeni u krizna područja.
– Pošto smo pomoć dostavljali direktno porodicama ili centrima za evakuaciju, kao ljudima bilo nam je izuzetno drago da je svako uzimao samo ono što mu je potrebno i upućivali su nas dalje govoreći: “Njima je sigurno to potrebnije”. Kao aktivisti, bili smo dirnuti njihovom pažnjom za druge. Bilo je i mnogo emotivnih trenutaka, suza i zagrljaja ljudi kojima smo dostavili pomoć. To je za tim Asocijacije DUGA bilo izuzetno teško i stresno. Sećam se bake sa malim detetom u okolini Krupnja, ostali su bez ičega, beznađe u njenim očima i vidna briga za egzistenicju unuka koji nema majku i čiji je otac nepokretan… To nas i dalje prati – rekao je za “Optimist” Aleksandar Prica, predsednik Asocijacije DUGA.
Udruženje “Siguran puls mladih” (SPY) je odmah po proglašenju vanredne situacije uputilo paket humanitarne pomoći ugroženima u poplavama. Paket je distribuiran prihvatnom centru koji je tada formiran u opštini Novi Beograd, a uručen je kroz akciju koju je inicirala GSA. Paket u vrednosti od 18.000 dinara sastojao se od osnovnih higijenskih sredstava (sapuni, šamponi, toalet papir…) i osnovnih životnih namirnica (konzervirana hrana). Osim toga, aktivisti SPY-a su volontirali u prihvatnom centru u “Kombank areni”, primali su garderobu, vršili njenu preraspodelu i pakovanje za prihvatni centar koji je kasnije oformljen u “Areni”. Takođe, obišli su punkt za spašene pse iz poplava u Mislođinu i pružili logističku podršku udruženjima koja se bave zaštitom životinja tako što su odvozili napuštene pse na privremeni smeštaj kod porodica koje su se prihvatile da ih prime. Na društvenim mrežama su aktivno pozivali saradnike, prijatelje i ostale građane da se uključe u akcije podrške stanovništvu ugroženom od poplava.
Ništa manje vredne nisu bile ni aktivistkinje “Labrisa”, koje su učestvovale u aktivnostima koje su za cilj imale prevenciju i ublažavanje posledica poplava. Labrisice su prikupljale i donirale hranu, odeću i sanitarna sredstva, ali i hranu za životinje. Prikupljena pomoć je nošena u “Mikser”, “Rex” i Opštinu Vračar. Takođe su učestvovale i u slaganju džakova sa peskom u Sremskoj Mitrovici i punjenju džakova u Novom Sadu.
I organizacija LGBT Novi Sad je uzela aktivno učešće u poplavama, a pored terenskog rada i apela za pomoć najugroženijima, njihov predsednik Darko Mišić je lično učestvovao u odbrani Sremske Mitrovice. Njihova aktivistkinja Isidora Karišik je, s druge strane, bila sa svojom devojkom u Slavoniji, u Hrvatskoj, gde su poplave takođe napravile opšti haos.
I to je tek deo onoga što su domaće LGBT organizacije uradile tokom nedavnih poplava… Ali, to je samo vrh ledenog brega njihovih humanitarnih aktivnosti, koje se ne tiču samo LGBT populacije.
Naime, možda nije svima poznato da se ime GSA nalazi na autobusu koji prevozi pokretni mamograf… Ova organizacija je 2007. u beogradskom klubu “Apartman” organizovala humanitarnu žurku za prikupljanje sredstava za kupovinu prvog pokretnog digitalnog mamografa u Srbiji i na taj način se priključila akciji Fonda B92.
– Takođe, GSA je u dva navrata samostalno i u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama i beogradskim ugostiteljima putem humanitarnih žurki prikupljala novac za Svratište za decu ulice, kao i još neke manje humanitarne akcije za pomoć ugroženim grupama stanovništva – rekao je za “Optimist” Lazar Pavlović, predsednik GSA.
Da je pomoć sastavni deo aktivizma pokazao je i “Egal”, koji je takođe pomagao svima.
– Sam naziv “Egal” objašnjava da smo svi jednaki i isti, mi mislimo da je integrisanje u društvo jedini i pravi put, a to podrazumeva da ako se bavimo aktivizmom onda ono ne može da bude samo za LGBT zajednicu, nego za svakog pojedinca, pojedinku, svaku zajednicu koja se borbi za svoja prava – na život, ljubav, obrazovanje, rad… “Egal” se i ranije organizovao i pravio dobrotvorne žurke i za zajednicu gluvih, kao i za podršku trans osobama. Sakupljali smo novac za odlazak Gordane Mitrović u Berlin, kada je njen film ušao u izbor za nagradu. Organizovali smo i prodajnu izložbu za samohrane majke, koja je bila dosta posećena, volontirali smo prošle godine za zajednicu gluvih na turniru u malom fudbalu. “Egal” ima dugu istoriju takvih akcija – kaže Vesna Zorić, predsednica “Egala”.
A da LGBT aktivizam ne podrazumeva samo pomaganje LGBT osobama, pokazala je i “Queeria”, koja je 2008. poklonila ček na 100.000 dinara „Svratištu” za decu i mlade koji žive i rade na ulici. Novac je prikupljen prodajom unikatnih torbi na kojima su se nalazile reprodukcije radova Alise Matović, Aleksandra Maćaševa, Biljane Cincarević, Biljane Rakočević i Jelene Jelače.
– Deca sa ulice su izuzetno osetljiva grupa i prema njima postoji veoma velika netrpeljivost. Akcija je pored umetnika i aktivista “Queeria centra” realizovana i uz podršku „Helsinškog odbora za ljudska prava”. Takođe je i “Prajd” nekoliko puta učestvovao u humanitarnim akcijama – prikupili smo sredstva za akciju B92 “Bitka za bebe”, a tokom ove godine priključili smo se brojnim akcijama – kaže Boban Stojanović.
Društvenu odgovornost je više puta pokazala i Asocijacija DUGA, čija su inače prioritetna ciljna grupa LGBT osobe i njihove porodice.
– Uvek smo se trudili da budemo od koristi zajednici i to pre svega onima koji su najviše ugroženi. Asocijacija DUGA je sarađivala sa svojim dugogodišnjim partnerima, pre svega Centrima za socijalni rad, zdravstvenim institucijama i kancelarijama Crvenog krsta, sa puno razumevanja i odličnom koordinacijom.
Građani su nam bili izuzetno zahvalni i nekoliko njih je reklo kako tek sada shvataju “veliki značaj civilnog društva” – objašnjavaAleksandar Prica.
Naravno, takvo rezonovanje imaju i u SPY-u, gde su tokom 2010. godine sproveli humanitarnu akciju sakupljanja novca za osobe koje žive sa HIV-om na VI odeljenju Infektivne klinike u Beogradu. Tada je na gej žurkama povodom 1. decembra sakupljeno 10.000 dinara za pomoć Infektivnoj klinici. Pomoć je predata u vidu higijenskog paketa.
“Labris” je takođe organizovao humanitarne događaje, kao što je bio Benefit party u kafe-klubu “Montaža” za prikupljanje sredstava za Aleksa (zajedno sa članovima trans grupe), pod nazivom “Svi za Aleksa”, a taj novac je u celosti bio namenjen Aleksu kao pomoć za osnovnu operaciju promene pola. Labrisice su takođe 2012. organizovale i Benefit party pod nazivom “Solidarno”, za sportsku grupu “FemSlam”, a cilj je bio prikupljanje sredstava za učestvovanje 13 devojaka na “EuroGames” u Budimpešti, u disciplinama košarke, badmintona, stonog tenisa i atletike. I ove godine je za te devojke organizvan Benefit party za sportsku grupu FemSlam pod nazivom “Keep Calm and Support”, radi prikupljanja sredstava za rad sportske grupe.
I članovi Društva LGBT Novi Sad više puta su pokazali svoju humanost, ne samo prema LGBT populaciji. Tako su nedavno uručili pomoć korisnicima usluga Prihvatilišta pri Gerontološkom centru Novi Sad, kojima su odneli garderobu, i to dva puna kombija, a pomagali su i društvu za zaštitu životinja u Somboru. Aktivisti ovog društva su takođe u sklopu kampanje „Mi smo društvo“ održali akciju čišćenja obale Dunava, tokom koje su im se pridruživali i građani.
I sve ovo je samo vrh ledenog brega. Nabrojati sve humanitarne aktivnosti domaćih LGBT aktivista zahtevalo bi mnogo više prostora. A to, samo po sebi, pokazuje da društveni aktivizam ne poznaje granice, kao i da Srbija treba da bude ponosna na svoju LGBT populaciju, a ne da joj uskraćuje prava i marginalizuje je. Jer, oni su dokazali da su njeni građani vredni punog poštovanja.
Piše: Petar Petrović