„Još reče Bog: Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svih živih bića što su sa vama, savez za sva buduća pokolenja. Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje“, 1. Mojsijeva 9:12-13
Tog 16. oktobra 2023. godine telefon mi je zazvonio dok sam radio na novom romanu. Al kad bismo se zezali. Tog 16. oktobra 2023. godine telefon mi je zazvonio dok sam po ko zna koji put gledao „Porodično blago“, i to scenu dok Bisenija planira kako da svoju poliamoričnost predstavi porodici. Bisenija mora da se autuje. Paradoksalno, nikada ne odbijam da odgovorim na pozive nememorisanih brojeva, dok ovi memorisani već znaju da preferiram dopisivanje, pa se i ponašaju u skladu sa tim.
„Molim?“
„Dobar dan. Poštovanje. Da li je to Stefan Mihajlovski?“
Potvrdno sam odgovorio. Glas sa druge strane obavestio me je da zove iz Kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Pre nekoliko godina, recimo krajem srednje škole i tokom osnovnih studija, omiljen hobi bio mi je da pretim pritužbama za svaku diskriminaciju koju doživim. Ni sam ne znam koliko sam ih podneo. Što ih je bilo više, a ja o svojim aktivnostima redovnije obaveštavao putem društvenih mreža, diskriminacije je bilo manje. Ko će da se kači sa Stefanom kad je sistem na njegovoj strani? Pa čak je i premijerka „njihova“! Skoro siguran da u prethodnom periodu nisam imao aktivnosti koje zahtevaju reakciju Poverenice, bio sam iznenađen pozivom.
Obaveštenje koje je usledilo obradovalo me je više od bilo koje rečenice koju sam mogao da čujem pod opisanim okolnostima. Moja kolumna „Bolje da vodimo ljubav nego rat“ ocenjena je kao veličanstvena. Osvojio sam Godišnju medijsku nagradu!
24. maj 2023.
U beskrajnom skrolovanju društvenim mrežama i tada aktuelnom prepucavanju sa Jelenom Karleušom (ona je to tako shvatila), naišao sam na snimak koji sam, u naletu „brzih prstiju“ preskočio. Nekoliko storija kasnije, do mozga mi je došlo da sam video sveštena lica ispred Prajd Info Centra. U trenutku sam pomislio da postajem kandidat za novu f šifru. Nastavio sam da skačem sa storija na stori, pa sam zastao. Morao sam da se vratim na ono što sam video. Ili makar na ono što sam umislio da sam video. Slučajno sam „osvežio stranicu“, pa se sve ono što je pregledano izgubilo. Opsovao sam sebi mnogo toga zbog nepažnje i brzopletosti (ako se zakasnela reakcija uopšte može tako nazvati) i pokušao da se setim čije ime sam video u gornjem levom uglu. Pošto me je memorija poslužila, uskoro sam svojim očima, vraćajući snimak nekoliko puta, gledao nasmejana sveštena lica i nasmejane volontere Prajd Info Centra kako ćaskaju. Odreagovao sam na stori ljubičastim srcem. Nekoliko sekundi kasnije, vratio sam se u čet i ispod ljubičastog srca upitao: „Šta se ovde desilo?“. Dobio sam odgovor da su „gospoda zastala ispred PIC-a, rukovala se i popričala, čak napravili selfi i sve je prošlo super“. Kao dokaz, dobio sam još nekoliko snimaka i fotografija. Radost kojom sam bio obgrljen nije se mogla izmeriti. Dodatna poruka je glasila: „Deli ovo, ti možeš da napraviš priču!“.
29. novembar 2022.
„Čestitam svima koji obeležavaju, Jevanđelista Matej se danas proslavlja“, izgovorio sam uživo u programu jedne kolažne emisije na televiziji.
„Takođe, pridružujem se čestitkama. Ali danas je i Dan republike“, dodao je voditelj sa kojim sam se ideološki očigledno kosio, što nas, međutim, nije sprečilo da vodimo više nego prijatan razgovor.
Kako bih došao do termina da promovišem svoje knjige, izigravao sam, uglavnom, cirkuzanta. Skoro nijedna emisija u kojoj sam gostovao nije se ticala isključivo književnosti. Kroz razna gostovanja, odgovarao sam na mnoga pitanja. Uglavnom o estradi, porodičnim temama, a ponekad, kada voditelji pokažu smelost, govorio sam otvoreno i o LGBT+ zajednici. Međutim, ovo je bio prvi put da sam imao prostora da pomenem svoja dva identiteta u istoj rečenici. Onaj koji se tiče moje kvirosti i onaj koji se tiče religije, uz želju da ih u društvu pomirim, kao što sam to učinio u sebi. Kvir vernika, ispostaviće se prema broju onih koji su mi se nakon toga javili, ima više nego što sam mogao da pretpostavim, a daleko više od toga što može da pretpostavi okoreli homofob koji religiju zloupotrebljava kako bi širio mržnju. Tada sam, samo pola godine pre događaja koji u nagrađenoj kolumni opisujem, pokrenuo temu koja je, iako su reakcije bile burne, brzo otišla u zaborav. Trebao im je dokaz. Ubrzo su ga dobili.
24. maj 2023. godine – drugi put
Još uvek pod utiskom, postavio sam isečak iz emisije u kom govorim o želji za pomirenjem uz dodatak fotografije koja tu želju potvrđuje. I sada više niko nije mogao da kaže kako izmišljam ili govorim o nečemu što se „nikada neće desiti“. Makar ne u Srbiji. Da sam imao veću moć, fotografija na kojoj se vidi kako sveštena lica nasmejana prave selfi sa volonterima Prajd Info Centra obišla bi svet. Kontaktirao sam urednika Zoomera, rekao da će intimni tekst o ovome dobiti tokom noći. Kontaktirao sam i druge medije od kojih je samo mali broj njih potvrdno odgovorio. I to da će objaviti vest. Niko nije želeo, niti imao dovoljno profesionalne virtuoznosti da pokrene temu sa gostima u studiju. Kolumna je objavljena sutradan i postala je najčitaniji tekst na platformi. Objave na mojim društvenim mrežama brojale su preko trista hiljada pregleda. A ja sam grickao nokte trista hiljada puta i nervirao se što će moja dva identiteta, koja su konačno dobila priliku da se spoje u jedno, za koji dan ponovo završiti „među svoja četiri zida“.
16. novembar 2023. godine
Dan tolerancije. Hotel Metropol. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Član OEBS-a. Dodela Godišnjih medijskih nagrada. Prenos na Drugom programu RTS-a. I moja mama koja iz drugog reda ponosno podržava svog sina.
Bisenijino autovanje prošlo je bolje nego što je očekivala.
Piše: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 76 – februar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
