Iako znamo da je ona muzički kameleon koji uspešno ide iz žanra u žanr, ipak, vratiti se žanru po kome smo je upoznali uopšte nije lak zadatak. Njen vokal uglavnom dolazi do izražaja kada radi akustične obrade svojih pesama na klaviru ili pevajući obrade pesama drugih autora. Ozbiljan preokret u muzičkoj karijeri donosi nam jazz albumom „Cheek To Cheek“ sa Tonyjem Bennettom, tribute nastupom za obeležavanje pedeset godina mjuzikla „Sound Of Music“ na dodeli Oskara, nastupom sa heavy metal bendom Metallica na dodeli Gremi nagrada ili glavnoj ulozi u filmu „A Star is Born“. Da, Lady Gaga ovog puta dolazi u punom obliku Gage, kako vizuelno ekscentrično tako i dobro proučenom pop receptu. Nakon country i soft rock albuma „Joanne“, koji jeste najličniji Gagin album, ove godine došla je „Chromatica“, možda njena nova muzička lična karta.
Pre nego poslušate ovaj album, shvatite da sam naslov albuma otkriva jednu planetu na kojoj su prisutne sve hromatske boje, a sačinjena od hromatske skale – semplova, kompjuterski modifikovanih zvukova, robotic glasa, French housea i dicso popa pa do saksofona, klavira i trube. Kako Gaga objašnjava: „Album Chromatica je album o izlečenju i hrabrosti.“
„Chromatica“ je podeljena u tri čina. Svaki čin počinje kao filmski intermezzo, instrumental koji dramski najavljuje ličnu bol jednog umetnika. Na samom sletanju planete Chromatica, slušamo prvi uvod koji podseća na Star Wars/James Cameron atmosferu. Odličnom tranzicijom idete u pesmu pod imenom „Alice“. Inspirisana romanom Lewisa Carolla „Alisa u zemlji čuda“, album se otvara staromodnom Gaga lirikom koju jednostavno nije moguće mrzeti. U obezvređenom vremenu, vremenu korona virusa, motivišuće je čuti „My name isn’t Alice, but I’ll keep lookin’ for wonderland.“ Naravno da ona nije Alice, već Stefani Joanne Angelina Germanotta koja nas ovom pesmom urađenom u French house fazonu uvodi u avanturu zvanu: zaplešimo našu bol. Taman kada prođemo kroz portal u zemlju čuda počinje „Stupid Love“ ujedno i prvi singl sa albuma i njena najslabija pesma. Iako ova pesma zvuči kao reciklaža u pokušaju njenog hita „Do What U Want“ sa odličnog albuma „ARTPOP“, ipak nije urodila plodom. Zanimljivo je to da Gaga skoro uvek izbaci za lead single najslabiju pesmu sa albuma. Da bi već u sledećoj napravila klasični pop banger za tinejdžere sa Arianom Grande i tako se dočepa #1 mesta privlačeći milione pratioca ove mlade zvezde. „Rain on Me“ je drugi singl sa odličnim spotom koji je režirao Robert Rodriguez („Sin City“, „Desperado“, „Machete“…) i trenutno nosi osam nominacija na ovogodišnjoj VMA dodeli nagrada. Ono što dolazi posle ovoga je klasična disco numera devedesetih „Free Woman“ u kojoj nam Gaga govori „This is my dancefloor I fought for“ da se vraća po svoj plesni podijum koji je zaradila prvim, ali i drugim albumom. Tužno je što je ova himnična pesma dobila novi instrumental nakon demo verzije koja je kružila internetom. Iako je izvršni producent albuma BloodPop izjavio da je ilegalno slušati balade na albumu, „Fun Tonight“ i „1000 Doves“ su pesme sa fenomenalnim tekstom za odlične Gaga balade odsvirane na klaviru kakva je npr. „Speechless“, što je velika greška.
Vreme je za drugi čin. „Chromatica II“ je najviralniji deo na društvenim mrežama, tranzicija između ove kompozicije i robotic EDM pesme „911“, koja je kao izgubljena pesma sa albuma „ARTPOP“. Ovaj momenat nazivaju cultural reset, a niko ne pominje tekst koji je mnogo bitniji od same muzike. Tekstom „911“ Gaga govori o teškoj depresiji i samoubistvu, dok u pozadini ide muzika kao da ceo svet slavi baš njenu smrt. Hrabro, istinito i mračno –„My biggest enemy is me.“ još jedan je deo mračnog pisma. Najveće iznenađenje na albumu jeste saradnja sa K-Pop grupom BLACKPINK. „Sour Candy“ je pravi ušni house club crv, jer kada jednom čujete pesmu teško možete da je zaboravite. U ovoj pesmi čujemo promukli i dublji vokal Gage koji podseća na momente iz njenog najvećeg hita „Bad Romance“. Dobro osmišljen marketing za povratak na pop tron. Kratko, jasno, zavodljivo i vrlo dobro programirano u minutaži same pesme. Verovatno najbolji deo albuma upravo sledi numerama „Enigma“ i „Replay“. Energična, vokalno savršena i potpuno enigmatična pesma donosi zvuk 90-ih i zvuk saksofona. Tekstualno „Enigma“ je prolog pesme „Replay“ koja je hit one „stare“ Gage. Rekao bih da je „Replay“ sestra bliznakinja „Bloody Mary“ sa albuma „Born This Way“. Možda najjača stvar na albumu iako je sample pesme „It‘s my house“ od Diane Ross. Spora, bombastična sa teškim rečima i optužbama. Samo Gaga može da PTSP pretvori u zlatnu polugu. Stigli smo do poslednjeg čina koji je dosta eksperimentalan, s obzirom da je duet „Sine From Above“ sa Eltonom Johnom odjednom Eurovision Song Contest EDM pesma, a ne piano balada. Tekstualno je možda u TOP 3 sa albuma ali nema potpuni potencijal jer pomalo zvuči kao nedovršena pesma. Švedski producent Axwell je matricu čuvao šest godina i potrudio se da sam kraj bude kao spajanje više univerzuma. Potpuni ušni šok je kada krene drum ‘n‘ bass deo koji odjavljuje pesmu. „Babylon“ zatvara album i od ove pesme su fanovi očekivali najviše s obzirom na HAUS laboratories verziju. Spala je na lep bledi omaž Madoninog „Vogue-a“ iako su stihovi pesme: „That‘s gossip, what you on? Money don‘t talk, rip that song. Battle for your life Babylon“, već je dovoljno jasno koje su namere kada je u pitanju poređenje pop kraljice Madone i Lady Gage.
„Chromatica“ je na kraj planete žuta kuća, a u toj kući staro mračno pismo. Ozbiljna plesna terapija koja govori o mentalnom zdravlju, PTSP-u, depresiji, raskidima i očekuje da svi zaplešemo svoju bol.
Piše: Stefan M. Mladenović
Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
