Potrebno je da negde vidiš i prepoznaš to nešto što si ti, radi identifikacije i sticanja razumevanja o tome ko si, šta si, da nisi jedini, drugačiji… To nam pružaju queer filmovi.
Ono čega nisam ni sama bila svesna jeste da ukupan broj ostvarenja sedme umetnosti koja su na neki način vezana za pojam lezbejskog, bilo da je u pitanju lezbejski poljubac na blic ili jasna lez tematika, premašuje brojku od nekoliko hiljada i u taj broj spadaju samo mainstream filmovi i serije. U moru nekvaliteta i gluposti koje se mogu naći na svakom koraku što se queer filma tiče, vrlo je lako izgubiti interesovanje da se pogleda išta novo ili staro. Još uz to činjenica da makar i proveli život gledajući sve moguće serije i filmove ikad napravljene, uz pravljenje pauze samo zarad ispunjavanja osnovnih životnih potreba i procesa, a takav život je i nemoguć i nezamisliv i za najokorelijeg filmofila, ne bismo stigli da ih odgledamo sve, uporedimo i utvrdimo uticaj koji su imali na društvo, kulturu i naš svakodnevni život.
Iz tih razloga ovde sam da kao pripadnica lezbejske populacije prozborim nešto o stvarima koje sam gledala i koje su uticale na pronalaženje sebe same i formiranje i jačanje mog lezbejskog identiteta tokom odrastanja i sazrevanja.
U ma koliko maloj ili velikoj sredini da odrastate, jako je teško biti out lezbejka i to svi vrlo dobro znamo. Pogotovo kada si zbunjen svojim sopstvenim osećanjima, činjenicama ko i šta te privlači, a to ne možeš baš da vidiš oko sebe u stvarnom životu jer ostali poput tebe su takođe skriveni… A potrebno je da negde vidiš i prepoznaš to nešto što si ti, radi identifikacije i sticanja razumevanja o tome ko si, šta si, da nisi jedini, drugačiji, saterana jedinka u neki ćošak iz koga ne znaš kako. I baš tu ulogu preuzimaju mediji koji su nam prozor u svet kad drugog prozora nema, pre svega video spotovi, filmovi i serije u kojima su se pojavljivali lez likovi sa kojima sam mogla konačno da se identifikujem, iako potajno.
Prvi od filmova na koje sam imala sreće da naiđem bio je film „Sati“ i njega ističem zbog anegdote vezane za isti. Naime bila sam srednja škola, 4. godina i imali smo neke dodatne časove engleskog i profesorka je odlučila da nam zbog njene omiljene Virdžinije Vulf pusti ovaj film, a da ga prethodno ni sama nije pogledala. I kada su u filmu počeli da se nižu poljupci između ženskih likova, na šta je moja malenkost bila jako euforična i u sebi je trijumfovala, profesorka je crvenela i jako dugo se odeljenju izvinjavala nakon časa zbog tih scena, pravdajući sebe da nije znala da ih je bilo u filmu. Tek kasnije sam shvatila da su ta izvinjenja produkt homofobije…
Moj sledeći film bio je „Mullholand Drive“ Davida Lyncha, koji ni danas ne uspevam da razumem iako sam između ostalog vršila mnoga istraživanja na temu istog, ali ono bitno što se filma tiče jeste lezbejski aspekt istog i scene koje sam u toku dana znala da odgledam po milion puta pa mi je i danas čudno kako se DVD nije izlizao. Zatim ređali su se Gia, Showgirls, Wild Things, Femme Fatale… u kojima lez tematika nije dominantna, ali prisutna, da bi konačno na red došlo i da se upoznam sa filmovima sa lez tematikom. Među njima su Better Than Chocolate, Family Affair, Bound, Cynara Poetry in Motion, Foxfire, Girl Interrupted, Lost and Delirious i Imagine Me and You, zatim srpski film Diši Duboko i hrvatski Fine mrtve djevojke, od kojih ovaj drugi na sasvim realan način prikazuje pravo stanje za LGBT populaciju na prostorima Balkana, The Girl, Feast of Love, Saving Face, Chloe, If These Walls Could Talk 2, Loving Anabelle, I Can´t Think Straight, i mnogi drugi vredni i manje vredni pomena. Eto možda sam vam bar ovim dala ideju a i preporuku šta da odgledate u ovim hladnim zimskim danima a da vas zagreje ili rasplače, ako ih već niste gledali.
Nikako ne bih smela da zaobiđem seriju koja je trebala da pomogne lezbejskoj zajednici širom sveta, a moje mišljenje je da je lezbejskoj populaciji nanela ogromnu nepravdu na svaki mogući način, iako je kreirana od strane lezbejki. Možda ne pogađate, ali ovde mislim na famozni „L Word“, koju mnoge lezbejke obožavaju. Komercijalna serija koja je lez populaciju prikazala kao lude nimfomanke koje uglavnom nabijaju nož u leđa jedna drugoj, spavaju svaka sa svakom, naravno sve su bogate i 99,99% njih su lipstick lesbians, pa ti prosto dođe da se zapitaš u kakvoj ti to zemlji živiš i zašto ne nailaziš na tako zgodne i super ribetine. Ono što dovodi u zabludu jeste da svaka žena na koju se naiđe u seriji je lezbejka i prosto postaneš uljuljkan u ideju da tako funkcioniše i realni svet. Naravno tu je draga i predivna Shane, koja je prema mom mišljenju donekle jedini realan lik u seriji, ali koju su mnoge lezbejke širom sveta odmah počele da kopiraju. I sve u svemu, nikada me niko neće uveriti da je „L Word“ imao ikakav pozitivni kulturološki učinak na društvo. Čak ni što se osnaživanja populacije tiče, jer su još davnih devedesetih lezbejsku zajednicu ojačali likovi poput Xene i Gabrielle u seriji „Xena: The Warrior Princess“ i Willow i Tara u „Buffy“, i pomogli joj u vidljivosti i borbi za njena prava. Iako se nikada ništa konkretno nije desilo između Xene i Gabrielle u seriji, ono što bi se nazvalo inuendom ili nagoveštajem o odnosu između njih dve bilo je dovoljno da se ne samo pripadnicama lez populacije nagovesti da su njih dve više od drugarica koje putuju zajedno, a što su kasnije predivne Lucy Lawless (Xena) i Renee O’Connor (Gabrielle) potvrdile u intervjuima koje su davale. Šta više nakon spin offa serije, videlo se da je LGBT populacija ta koja je najbrojnija među fanovima serije, pa su producenti na konto toga odlučili da prodube odnos između ova dva glavna lika i daju na znanje da su njih dve u vezi. Lucy i Renee i dan danas učestvuju na konvencijama posvećenim seriji i podržavaju i jačaju lez populaciju na sve moguće načine i bore se za nju, učestvuju na gej paradama širom sveta i jasan su simbol lez populacije. Jako dobar pandan „L Wordu“, koji je snimljen pre dve godine i prikazivanje drugog serijala se očekuje na proleće 2012, je britanska serija „Lip Service“, koja je za razliku od holivudske šećerleme, jako realna serija i ni malo sugary, što se nadam da će i ostati. Serija za koju mnoge lezbejke nisu čule, a koja je jako simpatična i na realan način oslikava odrastanje i sazrevanje devojke koja je lezbejka je britanska serija „Sugar Rush“ i bez obzira što su snimljena samo dva serijala a onda se stalo iz očigledno finansijskih razloga, ona je must have u vašoj kolekciji lez serija. U must have se ubraja i najnovija lesbian themed serija „Exes and Ohs“ čije epizodice traju u proseku nekih 25 minuta, u formi komedije, ali vrlo jasno oslikavaju lezbejsku zajednicu bilo gde na svetu i govore na zanimljiv način o nekim pravilima po kojima naša zajednica funkcioniše. Smejaćete se do suza uz epizode ove serije čak i u trenucima kada se dešavaju stvari koje bi vam izazvale strah, žmarce i iščekivanja nečeg lošeg.
Red je da spomenem i dve domaće serije koje su kratko ali slatko dale omaž lezbejskoj populaciji i prikazale je na zanimljiv i pozitivan način uz veliko pozadinsko „LGBT populacija je normalna“. Naime to je epizoda u „Lisicama“sa Biljanom Srbljanović čiji je lik lezbejka koja daje na znanje da lezbejke nisu ono što se da videti u porno filmovima, već dve žene koje vole jedna drugu i koje su u seksualnom aspektu zainteresovane samo jedna za drugu. I kao druga je epizoda serije „Ljubav, navika, panika“ sa zanosnom Bojanom Odavić koja radi kao barmen u gej kafiću u koji lik Seke Sabljić dolazi da nađe nešto muško s kojim bi paradirala pred svojim mužem. Prosto hilarious scena.
Pozitivnih lezbejskih prikaza u sedmoj umetnosti ima još mnogo, ali se nadam da ćete biti zadovoljni ovim izborom koji sam načinila za vas. Uživajte u gledanju divnih lezbejskih filmova i serija.FILMOVI – Homo
AsH