Pandemija virusa korona je, reklo bi se, vratila položaj pripadnika LGBTI zajednice na same početke. Otkazivanje ili pomeranje parada, zatvaranje u četiri zida, verbalno i fizičko nasilje od strane porodica sa kojima su sada bili prinuđeni da ponovo žive najčešće usled lošeg ekonomskog stanja, samo su neki od problema koji su zadesili LGBTI populaciju od marta, kada je korona virus i na Balkanu uzeo maha.
Kada je o Srbiji reč, o uslovima života najbolje govori istraživanje udruženja Loud & Queer i Egal, „COVID-19 i LGBTI zajednica u Srbiji“, urađeno na osnovu upitnika koji je popunilo čak 1198 osoba u periodu od 5. do 9. aprila. Sažetak istraživanja, objavljenog u maju, jeste sledeći: „LGBTI zajednicu muči hronična nezaposlenost, veliki broj njih je dobilo otkaz, završili su na neplaćenim odsustvima ili im je smanjen prihod, vlasnici i preduzetnici su morali da zatvore svoje biznise ili redukuju poslovanje, LGBTI osobe obolele od hroničnih oboljenja su imale probleme u lečenju, veliki broj njih je izbačen iz prostora u kojima su do tada živeli, a mnoge osnovne potrebe im nisu zadovoljene.“
Ovo su i brojke:
– dve trećine LGBTI osoba u Srbiji, tačnije njih 68,5 odsto, u vreme epidemije imalo je problema da zadovolji svoje potrebe za hranom, stanom, poslom ili bezbednošću, te nemaju gotovo nikakva primanja. LGBTI zajednicu zbog ove krize, ali i inače, muči hronična nezaposlenost jer trećina njih traži posao, od čega ogromna većina duže od šest meseci.
– zbog nemogućnosti da zarade i plate rentirane stanove, svaka deseta LGBTI osoba je morala da napusti prostor u kojem je do tada živela, a pet odsto ove populacije se nalazi u riziku od beskućništva. Većina iseljenih su, kako se navodi u saopštenju, mlađe LGBTI osobe, odnosno studenti i studentkinje, što u narednom periodu može uticati na njihovu mogućnost da se obrazuju.
– više od polovine ispitanika izjasnilo se da se suočava sa izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem, gde su neophodne profesionalne i specifične usluge podrške.
– više od trećine ispitanika pretrpelo je ekonomske posledice pandemije koronavirusa: otkazi, smanjenje primanja, neplaćena odsustva.
– oko petine LGBTI osoba je u strahu od nasilja ili trpe nasilje na mestu na kome su izolovani tokom pandemije COVID-19.
Potrebno je uzeti u obzir opšte stanje zajednice koje je, i pre pojave virusa, karakterisala najveća socijalna distanca, iz koje su sledili mnogi ekonomski i društveni problemi, kao što je siromaštvo,“ navodi se dalje u izveštaju.
Srbija je takođe i jedna u nizu zemalja u kojoj je ove godine prajd ili otkazan ili pomeren. Tako je početkom juna Parada ponosa Srbije, koja je trebalo da bude organizovana 27. tog meseca na svetski Dan ponosa, otkazana usled pandemije. Sredinom avgusta, organizacioni Odbor Beograd Prajda doneo je odluku da se usled loše epidemiološke situacije izazvane virusom korona, događaji planirani za Nedelju Ponosa (14-20. septembar) i Prajd marš (19. septembar) održe u promenjenom obliku. Program Nedelje Ponosa će se delom održavati onlajn, dok će živi program biti redukovan i organizovan u skladu sa važećim propisima i preporukama državnih organa. Program Nedelje Ponosa biće objavljen početkom septembra.
Sredinom maja objavljeno je da se i hrvatska Povorka ponosa, prethodno planirana za 13. jun, otkazuje „pre svega zbog sigurnosnih i zdravstvenih razloga, ali i zato jer je za organizaciju Prajda potrebno nekoliko meseci rada naših volonterki i organizacijskog odbora, što ove godine nije bilo moguće.“
“Mi svejedno radimo na drugim aktivnostima, a još razmišljamo hoćemo li se Prajd održati ove godine”, naveli su iz Zagreb Prajda.
Junska parada, odnosno Bh. povorka ponosa, otkazana je i u Bosni i Hercegovini. Lejla Huremović, članica Organizacionog odbora Bh. povorke ponosa, za Optimist kaže da je ovakvu odluku doneo sam odbor usled pogoršane epidemiološke situacije u Sarajevu. Ipak, ističe Huremović, pandemija je često korišćena kao izgovor od strane bosansko-hercegovačkih vlasti kada su prava LGBTI populacije u pitanju:
„U toku priprema, zadnjih par meseci, suočili smo se sa različitim institucionalnim preprekama i nerazumevanjem kada je u pitanju shvatanje šta predstavlja Bh. povorka ponosa, a pandemija se često koristila kao izgovor za ograničavanje slobode okupljanja. Isto tako, od društva dobijamo nerazumevanje. Zbog toga je važno nastaviti naglašavati da mi ne izlazimo na ulicu iz nekog hira, nego potrebe. Naša prava bivaju skrajnuta još više na marginu, glasovi LGBTIQ aktivista i aktivistkinja, pod izgovorom pandemije, se pokušavaju utišati. Nasilje, predrasude, diskriminacija se povećava kroz ekstremne situacije poput pandemije, te je zbog toga i više nego neophodno boriti se. Dakle, Bh. povorka ponosa je protest za ljudska prava”.
Huremović kaže i da su pripadnici LGBTI populacije u Bosni i Hercegovini još ugroženiji od kako je korona virus uzeo maha. Posledice života u pandemiji su veoma velike, a bavljenje aktivizmom je takođe otežano, naglašava Huremović.
„Kada govorimo o aktivizmu on je sa pandemijom jako usporen i ograničen, pa aktivisti i aktivistkinje moraju da pronalaze različite kreativne načine delovanja. Ali je važno naglasiti da aktivizam ne sme stati, jer je pandemija dodatno pogoršala status života LGBTIQ osoba u BiH. Pandemija ni u kom slučaju ne sme postati izgovor za institucije da se ne bave pravima LGBTIQ osoba. Pandemija je pokazala građanima kako je živjeti u četiri zida, te da niko ne može dugoročno živeti tako. S druge strane, posljedice života u pandemiji za LGBTIQ osobe su ogromne. I onako ograničen svakodnevni javni prostor je postao još ograničeniji. Nepostojanjem LGBTIQ događaja, LGBTIQ osobe su ostale bez sigurnih prostora za socijalizaciju”.
Kao i u Srbiji, i u Bosni je ekonomska kriza je dodatno pogodila ovu populaciju, te su mnogi zbog otkaza bili prisiljeni da se vrate u porodične domove gde se često suočavaju sa nerazumevanjem, maltretiranjem, gušenjem identiteta i nasiljem. „Nažalost, nemaju drugih mogućnosti negu o ovakvim uslovima biti pod krovom roditelja koji često bivaju psihički i fizički nasilni,” kaže Huremović.
Slična je situacija je i u Crnoj Gori. Vuk Adžić iz organizacije LGBT Forum Progres kaže da je ova organizacija tokom pandemije pružala servis pravne i psihosocijalne podrške pripadnicima LGBTI populacije kao i sklonište onima koji nisu imali gde da odu.
„Kao i svi drugi građani, i pripadnici LGBT+ zajednice su osetili zdravstvene, ekonomske i društvene posledice pandemije. U tim aspektima problemi sa kojima se suočavala LGBT+ zajednica su ekvivalentni onima sa kojima se suočavala cela država, pa i svet. Ipak, uprkos tome što zajednica kao jedna od najugroženijih grupa u crnogorskom društvu nikada nije i neće imati intenciju da bilo kome ograničava prava i slobode, trebalo bi primetiti da su tokom pandemije svi građani osetili stvarno značenje života u četiri zida. Nažalost, mi smo na to već navikli. Takođe, upravo usled izolacije mnogi pripadnici zajednice doživeli su značajan porast nasilja u porodici. Ipak bih naglasio da ni ostale manjinske grupe nisu ostale pošteđene,” kaže Adžić za Optimist.
Dodaje i da je tokom pandemije usvojen Zakon o istopolnom partnerstvu, za koji kaže da je jedna od najznačajnijih stvari. „Trenutak u kojem je zakon usvojen može da deluje kao da nije bio idealan zbog same pandemije Korona virusa, ali ne treba da zaboravimo da je pravo vreme za jednakost uvek!”
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
