LGBTI karavan, pod sloganom „Niko nije slobodan dok svi nismo slobodni“ krenuo je kroz Srbiju iz Niša, 16. maja 2016. godine. Cilj karavana bio je da otvori javni prostor za debatu o različitostima, nasilju i diskriminaciji prema LGBTI osobama, drugim problemima koji ih tište, da ponudi mehanizme uključivanja najšireg kruga građana i građanki u prevazilaženje i razbijanje postojećih predrasuda i stereotipa, kao i da upozna pripadnike i pripadnice zajednice u lokalnim sredinama i čuje o njihovim problemima i potrebama. Karavan je posetio Niš, Vrnjačku banju, Svilajnac, Kragujevac, Kruševac, Novi Sad, Vrbas, Apatin, Zrenjanin i Inđiju. U većini gradova to je bio prvi javni LGBTI skup.
Mislili smo da je situacija drugačija, da je društvo u celini postalo otvorenije i slobodnije. Lokalne sredine i dalje nemaju dovoljno (ili nema nikakvog) sadržaja koji su usmereni prema i za LGBTI zajednicu, najčešće nemaju kome da se obrate ukoliko imaju problem i potrebni su im pomoć, zaštita, podrška.
Na tribine, ili nakon njih, su dolazili hrabri ljudi koji žive u svom rodu i svojoj seksualnosti, svakodnevno i javno, da podele svoja iskustva. Sretali smo se i sa onima koji nisu LGBTI, ali imaju svoje priče i svoja iskustva različitih vidova nasilja i diskriminacije i koji razumeju i zastupaju da je to borba čiji će rezultat biti umnogome bolji ukoliko budemo nastupali zajedno.
Osim Kruševca, gde je direktor Kulturnog centra izvređao učesnike i učesnice „LGBTI Karavana“ i nije dozvolio održavanje tribine, Šumadija i jug Srbije su poželeli dobrodošlicu i otvorili vrata svojih kulturnih centara i domova omladine, uz zadovoljavajući odziv zajednice i šire publike. Uz dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, pripadnicima policije (pohvale za Vrnjačku banju u kojoj su svi došli u civilu), lokalnim organizacijama civilnog društva i medijima, razgovori su bili produktivni i pokazali su pravu sliku i dali uvid u realno stanje stvari.
Vojvodina nas je malo zatekla. Novi Sad je ustupio Plavu salu Skupštine Grada, hvala, ali u kojoj nikada nismo videli tehničara, pustili klimu, povezali opremu… U ostalim gradovima policija je, raspoložena da podeli iskustva, tvrdila da nema zabeleženih napada na LGBTI osobe i da se to ne dešava, dok same LGBTI osobe tvrde da nasilje jeste prisutno. U Vrbasu, Apatinu i Zrenjaninu policija je pratila „Karavan“ svuda po gradu, sve do izlaska vozila sa teritorije grada – naređenja i uputstva, kažu.
Lokalne sredine su – drugačije nego što smo mislili, i dalje zatvorene, ali sa velikim potencijalom i željom za proaktivnošću LGBTI osoba, potrebom za sadržajima i podrškom, otvorenošću kulturnih centara (pozdrav za Svilajnac) koji bi ugostili/organizovali kulturne manifestacije koje imaju LGBTI teme. Potvrdili smo koliko je važno da razgovaramo sa zajednicom, povezujemo, osnažujemo, slušamo, razgovaramo i ustanovili da bi „Karavan“ trebalo da poseti još mnoge gradove, jer „niko nije slobodan dok svi nismo slobodni“.
Zaključci i iskustva sa „LGBTI Karavana“ biće predstavljeni svim zainteresovanim stranama i najširoj javnosti u Beogradu, u danima nakon održavanja šetnje „Ponos Srbije“, zakazane za 25. jun.
Piše: Anđela Čeh