Na ILGA Europe Rainbow mapi, koju možete videti na 26. i 27. strani Makedonija ima najlošiji rezultat u regionu, na šta je uticalo da Makedonija nema nijedan zakon kojim se štite prava LGBT osoba. Tim povodom razgovarali smo sa Bekimom Asanijem iz organizacije LGBT United kako bi nam bolje dočarao situaciju u Makedoniji. LGBT United je takođe za 22. jun 2013. godine najavio prvi Skoplje Pride, ali se on nije desio.
U Srbiji se često kaže “dva pedera, tri LGBT organizacije”. Kakva je situacija u Makedoniji? Da li možeš da nam daš kratku istoriju LGBT aktivizma u Makedoniji i nešto o svojoj organizaciji?
Za razliku od Srbije, Makedonija je mala zemlja, u kojoj oficijelno postoji LGBT aktivizam svega deset godina. Postojale su organizacije koje su radile nekoliko godina i davale na neki način doprinos LGBT zajednici, ali su na kraju prestale sa radom.
Od formiranja grupe LGBT United u Makedoniji desile su se mnoge promene. Kao prvo porasla je vidljivost LGBT zajednice, drugo aktivističke aktivnosti se sprovode u makedonskom, tako i albanskom i turskom delu LGBT populacije. U Makedoniji je po prvi put osnovana multietnička i multikonfesionalna LGBT organizacija i tako naglašeno da u Makedoniji ne žive samo LGBT Makedonci, već i LGBT osobe koje su Muslimani.
Na ILGA EUROPE rainbow mapi Makedonija ima 13% i najlošiji rezultat u regionu. Da li je situacija stvarno tako loša u Makedoniji? Koje zakone Makedonija ima koji se tiču LGBT populacije?
Da, nažalost Makedonija je na dnu po podacima na ILGA Europe mapi.
Mogu reći da je situacija loša, ali je i vidljivost aktivnosti LGBT osoba veća, a samim tim sa vidljivošću u različitim gradovima dolazi i do rasta homofobije, jer kad si tih, skriven i ne pričaš ništa o LGBT pravima ona kao i da ne postojiš, pa i nema vidljive homofobije, ali kada se pobuniš i traži svoja prava, kad imaš raznih akcija, onda i homofobija je veća, posebno u medijima.
Najbitniji zakon koji treba LGBT osobama u Makedoniji je Zakon protiv diskriminacije koji postoji za sve druge, ali ne postoji za LGBT osobe jer u zakonu ne postoji navedena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije ili radnog identiteta.
Homofobija u Makedoniji, nasilje nad LGBT populacijom, koliko je prisutno?
Homofobija postoji na raznim mestima, u školama, fakultetima, na radnim mestima, a najveća je u medijima koji su glavni kreatori javnog mnjenja. Ima nasilja i ono je različito u zavisnosti od grada do grada. Isto tako LGBT osobe ne veruju institucijama sistema i skoro nikad ne prijavljuju nasilje, ali mi kao organizacija imamo veliki broj prijavljenih slučajeva nasilja nad LGBT osobama.
Koliko homofobiji doprinosi Makedonska pravoslavna crkva? Političke partije?
U Makedoniji politika i crkva su veoma vezani. Sveštenici pravoslavne crkve su par puta imali homofobičnih izjava. Najveća je bila ona od poglavara Makedonske pravoslavne crve Stefana, kada je u Božićnoj molitvi 2012. godine rekao da su homoseksualci krivi što se sve više brakova u Makedoniji raspadaju. Na to smo mi kao organizacija reagovali, da bi posle toga novinari dodatno širili homofobiju, te su na naš Facebook Fan Page kačili preteće poruke i govor mržnje.
Da li postoji razlika u odnosu prema LGBT populaciji od strane makedonskog i albanskog stanovništva?
Velika je razlika i uglavnom zbog religije i tradicije. Situacija je takođe različita od grada do grada. Ne mogu se samo limitirati na makedonsko i albansko stanovništvo, jer mi radimo i sa Turcima i Romima. Mogu reći da su Romi najliberalniji što se tiče prihvaćanja LGBT osoba. Pošto sam ja Albanac, mene su optuživala da pravim Albance homoseksualcima.
Pred vama je puno posla, koji su vam prioriteti u LGBT borbi?
Da, pred nama je puno posla. Nije lako raditi sa LGBT problematikom ali se ne predajemo. Kao i u svakoj organizaciji ljudi odlaze, pa se vraćaju ili neki odu zauvek, pa nam dođu novi aktivisti. I tako, ne možeš svima ugoditi, nikada ne znaš koje su potrebe svih.
Naši prioriteti su izgradnja zajednice u nekoliko gradova u Makedoniji. Do sada nam dobro ide i u četiri grada imamo aktiviste i solidnu zajednicu, a to je vrlo bitno da ljudi budu zajedno i da znaju koje su im potrebe. Isto tako vrlo je bitno da budemo aktivni i da delujemo kad se za to ukaže prilika. Naravno, borba za ravnopravnost i LGBT zakonska prava su nam isto prioriteti.
Koliko imate podrške i pomoći od same LGBT populacije?
Mislim da imamo dovoljno podrške. Za godinu dana i sa budžetom od oko 4000 evra smo uspeli da budemo svuda gde treba, a to zajednica zna. Kad je nekome bilo najteže, kad je neko imao problema, ja nisam gledao koliko je sati ili gde je ta osoba, da li treba do nje stići busom ili vozom, već sam odmah kretao da pomognem i mislim da je to vrlo bitno, ta bliskost sa ljudima iz zajednice. Dobro je da ljudi s nama kontaktiraju i da nam veruju.
Da li u većim gradovima postoji LGBT scena, klubovi, kafići?
Ne mogu reći da postoji scena. Zvanično u Makedoniji nema gej kafića ili klubova, ali ima nekih gej frendli, ali se dogodilo par puta da su baš na tim mestima LGBT osobe vraćane sa ulaza zbog raznih razloga.
Parada ponosa u Skoplju?
LGBT United je najavio Skoplje Pride ovog juna, ali nažalost to se neće dogoditi zbog par razloga, a jedan od njih je konstante pretnje nasiljem našim aktivistima i samoj organizaciji, pa smo zato rešili da Pride bude kasnije ove godine ili sledeće godina kad zajednica postane jača.
