„Moj život je moja poruka“
Mohandas Karamčad Gandi – poznatiji kao Mahatma Gandi (prvo ga je indijski pisac i filozof Rabindranat Tagor nazvao samo „mahatma“ – što na sanskritu znači “velika duša”) ubraja se u najfascinantnije ličnosti XX veka. Njegov nenasilni istup protiv diskriminisanja u Južnoj Africi i Indiji zajedno sa učenjem koje je rezultiralo iz toga učinili su ga jednim od najbitnijih uzora čovečanstva.
Rođen je 2. oktobra 1869. godine u Porbandaru u državi Gujarat u Indiji. Bio je sin ugledne i bogate porodice, koja je pripadala kasti trgovaca. Njegov otac prihvatio je službu premijera u kneževini Rajkat. Gandijevi roditelji bili su izuzetno pobožni Hindusi. Ovo je ostavili značajan uticaj na njega. Gandi je često govorio da su njegove vrednosti jednostavne, preuzete iz tradicionalnih hinduističkih verovanja: istina (satja) i nenasilje (ahimsa). Sa trinaest godina Gandi je oženjen na osnovu ugovorenog braka. Ostalo je zabeleženo da je napokon prve bračne noći imao traumu koja će ga dugo pratiti i na kraju rezultirati potpunom apstinencijom od seksa. Kasnije je priznao da je njegova supruga u prvim godinama braka morala da trpi mnogo zla koje joj je on naneo.
Gandi je pomogao ostvarenju indijske nezavisnosti od britanske vlasti, inspirišući ostale ljude pod kolonijalnom vlašću da rade na sopstvenoj nezavisnosti i potpuno odbace Britansku imperiju i zamene je Komonveltom. Gandijev princip satjagrahe inspirisao je generacije demokratskih i antirasističkih aktivista, uključujući i Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu.
Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduistička verovanja, kao i praksa religije džain. Na Gandija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i neplaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnoj vladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničke Amerike XIX veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. godine, objavljuje esej pod nazivom „Građanska neposlušnost“. Takođe, na Gandija su uticaj imali i nenasilni slobodarski i prosvetiteljski principi Lava Nikolajeviča Tolstoja, sa kojim je imao prepisku dok je bio na studijama u Južnoj Africi. Koncept nenasilja (ahimsa) postoji dugo u indijskoj religijskoj misli i doživeo je mnoga oživljavanja sa hinduističkim, budističkim i džaianskim kontekstom. Gandi objašnjava svoju filozofiju i način života u svojoj autobiografiji „Priča o mojim eksperimentima sa istinom“.
On je bio striktan vegetarijanac, a pred kraj života i frutarijanac. Napisao je knjige o tom pitanju dok je studirao pravo u Londonu (gde je upoznao pobornika vegetarijanstva Henrija Salta na sastancima Vegetarijanskog društva). Treba dodati da je ideja vegetarijanstva bila duboko ukorenjena u hinduističkoj i džainskoj zajednici u Indiji, kao i da su u Gandijevoj rodnoj zemlji, Gudžaratu, Hindusi uglavnom vegetarijanci. Eksperimentisao je sa različitim ishranama i verovao je da ishrana treba da bude dovoljna da zadovolji minimum zahteva tela. Takođe je umeo i da ne jede s vremena na vreme. Štrajk glađu primenjivao je uspešno i kao političko oružje.
Gandi je prekinuo sa seksualnim odnosima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iako je još uvek bio venčan. Dubok uticaj na taj Gandijev put imala je hinduistička ideja bramačarje, odnosno duhovnog i praktičkog čistunstva koje je u velikoj meri povezano sa celibatom.
Gandi je provodio jedan dan nedeljno u tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosi unutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkog razumevanja moći moune i šante. Tih dana je komunicirao sa drugima pišući na papiru.
Posle povratka u Indiju iz uspešne advokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh. Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujući čemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u Indiji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljene odeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami su sebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskom establišmentu — dok su indijski radnici često bili nezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stranih engleskih industrijskih manufaktura – ako Indijci sami prave svoju odeću, to bi učinilo britansku industriju beskorisnom.
Gandi je bio protiv uobičajenog obrazovanja imajući stav da deca najbolje uče od roditelja i društva. Dok je bio u Južnoj Africi, Gandi je sa istomišljenicima napravio grupu učitelja koji su ovu ideju sprovodili u praksu učeći decu van uobičajenog sistema obrazovanja.
Gandijeva politika nenasilja postala je nasleđe čovečanstva. Pri tome se ne sme prevideti da on sa svojim jednostranim načinom života i „vraćanjem jednostavnom životu“ nije mogao odgovoriti zahtevima vremena i da je samim tim stajao na putu političkim odlukama modernog državnog bića.
Dramatičan ostaje ipak Gandijev kraj – 30. januara 1948. godine ubijen je hicima iz pištolja. On se celi svoj život borio za nenasilnu politiku. Sa velikom brigom posmatrao je kako se i nakon proglašenja nezavisnosti pojedine grupe svađaju. Pokušavao je da u tim sukobima posreduje i pozivao je na bratstvo religija. Deset dana pre njegove smrti na jednom posedu na kojem je on održavao molitvu eksplodirala je bomba. Kao da je slutio smrt, nekoliko dana pre atentata Gandi je rekao: „Ako treba da poginem od metka nekog ludaka, onda to moram učiniti smejući se. U meni ne sme biti besa. Bog mora biti u mom srcu i na mojim usnama, a vi mi morate obećati jedno: Ako se tako nešto dogodi, vi ne smete prolivati suze. Ja svoju dužnost prema čovečanstvu nisam preuzeo zbog molbe nekog čoveka niti je se mogu odreći, ukoliko me to neko zamoli. Ja sam onakav, kakvim me Bog stvorio i radio sam onako kako mi je on kazivao. Pustite ga da od mene učini ono što on hoće. Ako želi, onda me može ubiti. Ja mislim da radim onako kako mi On zapoveda.“
Vest o njegovoj smrti u celom svetu primljena je s tugom. Ujedinjene nacije spustile su zastavu na pola koplja. Od Vatikana do Kremlja, svi su slali telegrame saučešća.
Malo poznati detalji iz
života Mahatme Gandija
Godinu dana nakon izlaska kontroverzne biografije o Mahatmi Gandiju, u kojoj se tvrdi da je bio biseksualan i da je ostavio svoju ženu da bi živeo sa bodibilderom, vlada u Indiji je nedavno kupila sva pisma koja su slali jedan drugome svega nekoliko dana pre nego što su trebala da budu ponuđena na aukciji. Indija je platila skoro milion evra za pisma koja je Gandi razmenjivao sa svojim ljubavnikom i koja će biti smeštena u Nacionalni arhiv u Nju Deliju. Knjiga „Great Soul“ (Velika duša), čiji je pisac bivši urednik „Njujork tajmsa“ Džozef Leliveld, iznosi nekoliko novih, šokantnih tvrdnji o čoveku koji je pomogao Indiji u ostvarenju nezavisnosti. Leliveld tako ističe da je u starosti Gandi upražnjavao „noćna maženja, bez odeće, sa 17-godišnjim devojkama iz svog okruženja, među kojima je bila i njegova nećaka. Vođa indijske revolucije navodno je bio zaljubljen i u Hermana Kalenbaha, nemačkog arhitektu i bodibildera jevrejskog porekla. Živeli su zajedno dve godine u kući koju je Kalenbah sagradio i zakleli da će jedan drugom darivati „sve više ljubavi, takve ljubavi koju svet još nije vidio“, piše Leliveld. Gandi i njegova supruga Kasturbaj Mahandži, s kojom je imao četvoro dece, razveli su se 1908. godine kako bi on mogao da bude s ljubavnikom. U svojim pismima, Gandi je sebe oslovljavao sa „Gornji dom, a Kalenbaha, s kojim je bio do 1914, „Donji dom“. Od svog ljubavnika je tražio da obeća da neće požudno gledati nijednu ženu.
Priredio: K.M.