Pre tačno četiri godine pojavio se comeback projekat „Ispovest“ Marije Šerifović kojim se evrovizijska pobednica suptilno autovala javnosti. Tada sam u tekstu „Marija Šerifović – neuspela gej ikona ili totalni kvir?“ problematizovao način na koji je to obavljeno. Neke teze između ostalog jesu da na čitavom projektu ona koketira sa seksualnošću u marketinške svrhe, ali ni u jednom trenutku ne govori iz identitetske pozicije. U filmu kaže „Nekoliko puta sam bila sa ženama i mogu vam priznati da je divno što vas ne grebe nečija brada“, međutim to ne znači nužno seksualne, erotske ili emotivne prakse, a nipošto nije prihvatanje lezbejskog identiteta ili identifikacija sa LGBT zajednicom. U spotu koji je najavio projekat „Ja volim svoj greh“, a čiji je tekst podložan kvir čitanju, Marija prikazuje mnoge identitete koji su različiti od društvenog normativa, ali ipak je highlight momenat heteroseksualni poljubac. U tom trenutku ostalo je nejasno da li Marija samo pokušava da ostane na pola puta istovremeno pokušavajući da pridobije LGBT populaciju, ali u okvirima koji bi bili prihvatljivi opštoj javnosti, ili je devojka jednostavno kvir i ne želi da prihvati bilo kakav identitet u okviru bilo kog slova u akronimu.
Bilo kako bilo, ostala je upamćena po tome, iako joj nije donelo očekivanu popularnost. Zanimljivo, nije stekla ni veliku podršku same LGBT zajednice koja se prilično ograđuje od nje baš zbog toga što odbija da se zaista autuje. Pravu popularnost je stekla tek sada, kada je postala deo projekta „Zvezde Granda“, pa je vreme da analiziramo njen društveni angažman u poslednje vreme. Da li zbog uticaja Jelene Karleuše, ili jednostavno protoka vremena, Marija poslednjih godina jasnije zastupa prava LGBT zajednice. Učestvovala je u kampanji jedne nevladine organizacije, zajedno sa koleginicama Anom Bekutom i Jelenom Karleušom, a možda je najžustrija i najglasnija bila u emisiji „Ćirilica“ u okršaju protiv Ace Lukasa koji je iznosio homofobične stavove. Tu je bio najočigledniji uticaj Jelene Karleuše koja je bukvalno „gurnula u vatru“ navodeći kako treba nešto da kaže u odbranu zajednice kojoj pripada i koja to očekuje od nje. S jedne strane, to je donekle prinudno autovanje na koje Jelena nije imala pravo, dok sa druge strane njen jasan stav da ne želi samo ona, kao strejt osoba, da priča o LGBT zajednici, već da to treba da čini predstavnica zajednice je za svaku pohvalu i pomak od uobičajenog pristupa ranijih godina. Ono što je bilo zanimljivo jeste da je Marija jako lepo govorila na temu LGBT prava, prajda, brakova, odnosa i slično, međutim i pored Jelenine najave ona nije nastupila iz pozicije LGBT osobe, već iz pozicije „evrovizijske pobednice koja je nastupala na mnogim prajdovima u Evropi“. OK, bar je iznela jasan stav.
Nedavni koncert u Beogradu imao je makar tri suptilna autovanja. Pred pesmu „Ja volim svoj greh“ održala je govor o tome koliko njoj ta pesma puno značila, kao verovatno mnogima u publici u nekom trenutku, te kako je potrebno da svi prihvatimo svoje različitosti i volimo sebe bez obzira šta društvo o tome mislilo. Nije potencirala LGBT populaciju, iako se lako moglo zaključiti da se na to odnosi. Pesmu „Pukni zoro“ pevala je isključivo forsirajući stihove „moju dragu da ljubim“, a najzanimljiviji momenat je bio kada je pevala pesmu „Ti možeš sve“ Zdravka Čolića koju je nedavno obradila. U Marijinoj verziji svi stihovi su promenjeni iz muškog u ženski rod: „spalila bih sve svoje pesme, radila bih i šta se ne sme…“, dok je refren promenjen u „ja sam ti takva suđena“. Međutim, na koncertu Marija je u refrenu pevala „ti si mi takva suđena“. Ovu izmenu u tekstu malo ko je primetio, osim ako, poput mene, nema profesionalnu deformaciju da te momente traži. Da je slučajnost, ne verujem. Suptilna poruka nekome u publici, ili javnosti, svakako.
Bilo kako bilo, kada se podvuče crta, što bi narod rekao: ista meta – isto odstojanje. Njena podrška je glasnija, ali još uvek nije iz identitetske pozicije. Podržava zajednicu, ali se ne identifikuje s njom. Da li je to odsustvo hrabrosti, marketing ili želja da se dodvori široj publici ne možemo tvrditi. Ona je u ovom trenutku na vrhuncu popularnosti i teško je zamisliti da neko ko peva tu vrstu muzike može na Balkanu da postigne više ili puni veće hale od onih koje je ona već napunila. Sa druge strane, uspešno gradi život u inostranstvu. Da li će sa mogućim gašenjem „Zvezda Granda“ na vrhuncu karijere zvanično napustiti zemlju i onda se autovati ili će zauvek ostati u nejasnim kategorijama koje možemo zvati kvir – videćemo. Ima apsolutno pravo da se ne identifikuje sa bilo čime, niti mi možemo da joj bilo koji identitet učitamo. Svakako doprinos koji je dala zajednici, a koji zajednica još uvek ne prepoznaje – ogroman je.
Piše: Nemanja Marinović