Efemerne Konfesije su nastale 2015. godine i izvedene su premijerno na BEFEM festivalu u KC Grad. Svako sledeće izvođenje donelo je novi narativ sa novim protagonistima, drugim lokalnim performerima koji su se pridruživali kolektivu. Nakon četiri izvedene produkcije u Beogradu i Skoplju, kolektiv EK predstavlja potpuno novu pod nazivom “EFEMERNE KONFESIJE U SVEMIRU – songovi o dekadenciji, krizi spiritualnosti i azotu”.
Kako su nastale Efemerne konfesije i ko čini vašu veselu trupu?
Markiza De Sada: Post kabaretski igrokaz jedinstvenog, a pompeznog naslova „Efemerne konfesije“ nastao je iz Johanine i moje potrebe da pročistimo naša sećanja, čakre i aspiracije, da se intelektualno ušinemo i podelimo sa auditorijumom razne situacije. Prvi put se to zbio na Befem festivalu, kada je Fric Klajn svirao, a nas dve pustile po koji krik i šalu malu. Nešto kasnije i Dekadenca sa nama ukaza na sceni, iako ju je najviše morilo da li je slonovača na ceni. Taman kada se nađosmo na Mediteranu, puče skandal i Johana se zapita ko joj je otac i da li živi u Iranu. Veličanstveni kralj Zed Zeldić Zed ote Dekadencino srce, meni nije pukla čarapa, jer smo, zaboga, na moru, a iz dubine mraka u sve to umeša se i Darlin Brando ta misteriozna postura i tek tada nastade zbrka i nasluti se nova avantura.
Dekadenca: Efemerne Konfesije su se izrodile iz naše želje da se povremeno ispovedimo, vidite šta sam htela s tim? Pored pomenutih slatkih malih nas povremeno se ukazuju mnogi drugi karakteri i karikature prolaznog tipa.
Da li možemo da kažemo da su Efemerne konfesije doživele uspeh u Beogradu, a i van njega?
Dekadenca: Za ljubav … ne! Za dupli martini ja sam rođena! A zvezda takođe i poneki partizani, ovo su svakako komunističke grudi! Tako da, da, diljem regiona od Vardara do Triglava, što bi se reklo.
Johana Helmut Kol: Ja bih vam prvo rekla da nam definišete uspeh. Da li je uspeh posed, zvanje, ruzmarin za reverom ili raskošno zdanje? Ili možda konstantno revolucioniranje? U tom slučaju rekla bih da je ovo poslednje moja idealka, kao u nekom poljskom selu možda dobro odigrana polka! Ili za pokvarenu buržoaziju uskoro potpuno usrana motka! HOHHHOH
Markiza De Sada: Ja bih samo rekla da je reč u jedinstvenoj trupi u regionu, ako ne i šire koja voli da se dobro zabavi, ali i nešto mudro kaže, ma koliko to sve smešno zvučalo, ne lezi vraže!
Šta vi to radite u dubokom svemiru?
Johana Helmut Kol: Suočavamo se sa drugim delovima sebe, istražujemo neke nove nas, neki baš kao da su kosmičke bebe (bebe bljak!)
Dekadenca: Mahom učaureno meditiramo, a ponekad ipak i provociramo na revoluciju, to tako obično bude u bestelesnom stanju i usled elektromagnetnog zračenja kosmičke prašine koja neprestano huče.
Efemerne izreke kažu: Vazduha nema u komori, za slobodu mora svako da se izbori… Primećujem da mnogi slobodu vide kao zagarantovanu privilegiju koja je pala s neba, a ne kao konstantnu borbu. Kako vi uopšte vidite slobodu?
Dekadenca: Vidimo kao svojevrsnu radnju, stanje i zbivanje koje ćemo eskalirati i do Dekanata, ako ne uspemo da pometemo sve kako treba.
Johana Helmut Kol: Nemojte mi molim vas prodavati floskule kao jeftin luk! U tom slučaju postajem zajebana kao babin kuk.
Markiza De Sada: Opet bih nas citirala – Revolucija je bitna, nebitna je nitna! Rekla bih da ovaj poklič sumira naše stanovište, kao i čitav korpus referenci koje su društveno politički mišljenje. Mi slobodu svakako osvajamo sa svakim novi izvođenjem, za ostale nisam sigurna.
U svemiru nema novca nisi više konzumeristička ovca. Nema novca? Znači plaća se isključivo karticama?
Johana Helmut Kol: Slušajte mladiću, ovo već prelazi u ozbiljnu manu, rajcate me kao bube na izletu po kakvom pastoralnom danu….kakve kartice, kakvi bakrači, sve vam je plastika, obratite pažnju na etikete vaših skupih odela, ako piše POLIESTER, zaobilazite u širokom luku-
Dekadenca: Isključivo se koristi Intergalaktički Dinar, prenos novca je beskontaktno, telepatski. Ne primamo DINA kartice ni čekove građana.
Zemlja nam je bila tesna, obesna i neizvesna. Jel ovo neka šala na Dekadencin račun?
Dekadenca: Ja bih se čuvala invociranja Dekadence, moguće je da je potpuno poludela i da će sesti na vas. Osim ako ste Markiza, ona je dovoljno žilava.
Markiza De Sada: Predraže, zar vama nije tesno ili se samo-brendirate besno? Ovo nije nikakva insinuacija, već samo artikulisana ideologizacija. Moj smeh se ne može slovima opisati, ali sam sigurna da ga se publika može setiti – nalik je padu berze!
Johana Helmut Kol: Opet vi račun, ma prestanite da se razbacujete tim komercijalnim terminima kupoprodaje, niko ovde nema račun, mi teramo drugi način, mirisan i čist kako kakav skupoceni bliskoistočni začin.
Nedavno ste realizovali i radio dramu Efemerne audio pinjate emitovanu na Radio Beogradu koju prate originalne i dobre promo fotografije što nisam odavno video. Šta nam možete reći o njima?
Dekadenca: Pogledajte malo bolje! Đavo je u detaljima, a ponekad je to samo Dajana Ho ili Viva la Diva. Slikavala nas je Mina Šarenac, a Dekadenca je mukotrpno i pod pretnjom vojnog puča danonoćno sve kolažirala da bude reprezentativno i pomalo lucprdasto! Mi prosto prevazilazimo formate i ukazujemo se na raznim nacionalnim i interstelarnim frekvencijama. Pa nas možete poslušati zauvek ovako arhivirane na veb stranici RTS-a.
Markiza De Sada: Oh Predraže laskavče jedan, hvala na komplimentu – mi često volim da uživamo, ali nam je i maksima rad, rad, rad i samo rad vrlo prijemčiva. Tako smo i osmislili, organizovali, aranžirali pomenutu foto sesiju u jednom tajnovitom beogradskom lokalu, a ti nadasve fantastični prizori su odgovor na tekst radio drame kojim se izuzetno ponosim, ali i sve karaktere od pomenutih do nedavno preminule Dajane Ho, Valeri Kendi, Viva la Dive, Sestre Mlaćenice i naočitog nam naratora Ah Ahileja koji su učestvovali u realizaciji iste!
Šta možemo očekivati od vas u efemernoj budućnosti? TV seriju za Netflix, Efemerni podcast, premijeru u Narodnom pozorištu?
Markiza De Sada: Sav besmisao u kome levitiramo je posledica tržišnih sistema, zato vam od mene sledi jedna anatema – ne, nisam toliko ostrašćena u ovom odgovoru, to je samo jedna od replika iz svemira, ali sam je odabrala kako bih vam dočarala moje viđenje budućnosti. No, ukoliko postoje znatiželjni partneri ili donatori renesanih nazora – mi smo odveć raspoloženi da realizujemo forme nove, uz dosta šampanjca, levičarske buke, ali i zaslužene love.
Dekadenca: Budućnost je, nažalost, neminovna. Čeka svakoga i veoma je osvetoljubiva s toga vežite se momci, sprema nam se truckava noć!
Johana Helmut Kol: Zapalićemo vas!
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz Optimist magazina broj 47:
