Da li si napustio Srbiju zbog toga što si gej, da li si „seksualna“ izbeglica ili lifestyle azilant?
Ne, živim u Ujedinjenom Kraljevstvu zato što imam veoma specifičan posao u bankarstvu i London je jedan od retkih gradova gde takvi poslovi postoje. Iako sam ovde upoznao svog muža Patrika, koji je Britanac, provodimo mnogo vremena u Srbiji i nadamo se da ćemo provesti dobar deo života kao stanovnici Srbije.
Osim specifičnosti posla, da li postoje još neke prepreke vašoj eventualnoj selidbi u Srbiju?
Da, i one su prvobitno pravne prirode. Prošle godine sam razgovarao sa svojim advokatom po pitanju Patrikovog imigracionog statusa u Srbiji. Iako Srbija ne priznaje istopolne brakove, očekivao sam da bi Patrik mogao da dobije pravo na neograničen boravak u Srbiji kao nevenčani suprug srpskog državljanina. Međutim, srpski imigracioni zakoni uopšte ne prepoznaju našu vezu i, dok se ti zakoni ne promene, moj muž može da boravi u Srbiji samo kao turista ili kao strani radnik ako dobije radnu vizu. To je za nas neprihvatljivo, pogotovo što Patrikova domovina mene smatra njegovim supružnikom i nudi mi državljanstvo na osnovu našeg braka.
Spomenuli ste pravne prepreke u množini. Šta vas još sprečava?
Patrik i ja smo započeli proces usvajanja deteta. U Britaniji imamo apsolutno ista prava kao i suprotnopolni parovi pri usvajanju. Međutim, u Srbiji uopšte nemamo pravo na usvajanje. Ja sam se konsultavao sa svojim pravnim savetnikom o mogućnosti usvajanja siročadi iz Srbije ali me je odgovor šokirao: Republika Srbija smatra da je bolje za romsku decu iz siromašnih opština sa juga Srbije da žive u domovima i da, kada odrastu, budu žrtve siromaštva, diskriminacije ili nasilja, nego da imaju dva oca koja mogu da im priušte sve što je potrebno da bi se afirmisali kao srećni i produktivni članovi društva.
Srpsko zakonodavstvo ne prepoznaje niti priznaje istopolne parove, kakav je slučaj kada je tvoja porodica u pitanju?
Patrik i ja smo iz prilično tradicionalnih, palanačkih porodica srednje klase, što možda i nije baš najbolji recept za liberalno vaspitanje. Ipak, i moji i Patrikovi roditelji i ostali članovi familije zaista veruju u „porodične vrednosti“, što znači jedinstvo i ljubav. Veoma često posećujemo i moju i njegovu familiju, prihvaćeni smo kao zetovi, imamo punu podršku po pitanju usvajanja dece, i generalno smo jednostavno sastavni deo naših porodica, kao bračni par. Kao i mnogi naši demografski vršnjaci, kao tinejdžeri smo očekivali da nam uloge u familijama neće biti ovako holivudske, ali očigledno smo potcenili naše roditelje. Iz iskustva smatram da su reči „Moji roditelji to ne bi prihvatili pa im ništa i ne govorim” primer diskriminacije i stereotipa, srpske familije nemaju homofobični gen i moramo našim roditeljima dati šansu da budu otvoreni i pozitivni.
Da li razmišljaš o svom položaju na poslu ako bi radio u Srbiji?
Znam da je već nekoliko godina na snazi zakon o radu koji zabranjuje diskriminaciju po pitanju seksualne orijentacije, i da to isto radi i opšti zakon protiv diskriminacije. Takođe mi je poznato da primena zakona u Srbiji nije uvek na nivou zapadne Evrope. Ipak, ne bih pristao na povlačenje u ormar zbog posla. Od kada sam počeo da radim bio sam otvoren po pitanju svog života. Moj muž dolazi na poslovne događaje na koje su pozvani surpružnici, u ponedeljak pričam sta smo „my husband and I“ radili u subotu itd. Na kraju, moja kompanija zna da, u slučaju nekog ne-daj-bože, treba da zove Patrika koji je zaveden u datoteci u rubrici „supružnik/partner“. Ništa manje ne bih prihvatio ni od bilo koje srpske kompanije.
Pošto će vaša deca odrastati u inostranstvu, da li možete zamisliti eventualni život u Srbiji kao porodica sa istopolnim roditeljima?
U Srbiji danas ima na desetine takvih porodica, i to ne samo po urbanijim krajevima Beograda i Novog Sada. Naša deca će definitivno odrastati uz obe kulture. Patrik i ja planiramo da srpski bude službeni jezik našeg doma da bi naša deca bila funkcionalno dvojezična, a ionako se svi prezivamo Pavlović. Školski raspusti kod mojih roditelja će kompletirati kulturalno obrazovanje po pitanju naših karakteristika: inat, svinjetina, košarka. A ni Republika Srbija ne pravi problem pri davanju državljanstva deci sadašnjih državljana, pa će naša deca od samog usvajanja imati i srpski pasoš. Izgleda da je na nama gejevima da spasimo Srbiju od bele kuge…
