Tetke su podcast koji vode Alexis Vander Cunt, Goran Vojinović i Miloš Kovačević. Trenutno je aktuelna deseta epizoda koju možete slušati na sajtu podcast.rs u okviru Remarker podcasta. Reč “tetka” je još uvek pežorativna među srpskim gejevima koji slave hiper muževnost i opterećeni su vrednostima koje primitivno nazivaju „pravo muško“, što ovaj podcast pokušava da dekonstruište!
Kako su nastale Tetke?
Jednog sunčanog letnjeg dana Alexis i ja smo sedele na kafi u Njegoševoj ulici kada mi je predložila da radimo Tetke. Obe volimo podcast Food 4 Thot, tako da smo želele da uradimo nešto slično kod nas. Food 4 Thot je američki podcast četiri urnebesno zabavne tetke koje razgovaraju o svemu, od gej seksa do kvir teorije. Ubrzo smo se jedno veče okupile kod mene i uz dve flaše vina razvile koncept Tetki. Gorana nisam do tada poznavao, ali nas je brzo povezala ljubav prema rozeu. Objasnile smo kolegama iz Da se zna! koliko je važno da postoji jedan all-gay podcast i dobile od njih zeleno svetlo da počnemo sa radom, a zatim smo se ponudile Remarkeru koji nas je oberučke prihvatio.
Da li reč „tetka“ još uvek pežorativna?
Nažalost, termin „tetka“ se i dalje koristi unutar gej zajednice kako bi se ismevali fem gejevi. Sa tom casual heteronormativnošću mora pod hitno da se prestane. Feminitet je nešto predivno i svi treba da budemo ponosni što govorimo, gestikuliramo, hodamo, sedimo i oblačimo se kao dame. Konotacije određenih termina se ne menjaju ako svi plivamo nizvodno. Prema tome, namera nam je da kroz hrabru, doslednu, upornu i afirmativnu upotrebu spasimo termin „tetka“ iz čeljusti heteropatrijarhata na način na koji je to urađeno sa terminom „kvir“ na engleskom govornom području.
Kako birate teme o kojima ćete tetkariti? Gde vas mogu slušati?
Teme koje preteresamo u Tetkama nisu nužno neke „gej teme“. To su obično životne ili aktuelne teme, na koje nudimo gej perspektivu. Tetke možete slušati na sledećim platformama: Spotify, Youtube, Deezer, Google Podcasts i SoundCloud.
Koliko je korona uticala na srpsku LGBT scenu?
Da se zna! je posle višegodišnje pauze u saradnji sa Dušanom Maljkovićem vratio Kvir studije na LGBT+ scenu. Ideja je bila da prodremo u epicentar akademskog života i prvo predavanje Ivana Milenkovića o Mišelu Fukou je zaista održano na Filozofskom fakultetu. Interesovanje je bilo toliko da smo morali da dovlačimo dodatne stolice iz čitaonice. Ubrzo nakon toga je počela pandemija i morali smo ostala predavanja da održimo online. Kvir studije su samo primer kako je korona negativno uticala na naš rad. Privremeno nas je potisnula iz institucija u zoom budžake, ali je pozitivni aspekt barem to što su često zanemareni članovi kvir zajednice koji žive van Beograda mogli takođe da učestvuju. Osim grupne psihološke podrške, sve ostale naše aktivnosti smo održali živim, a online aktivnosti smo čak i pojačali. Lansirali smo Da se zna! blog na kome sada nalazi već pozamašan broj kvalitetnih autorskih tekstova članova kvir zajednice, a posebno preporučujem tekstove naše saborkinje Nore Janković. Još jedna pozitivna stvar koju je donela pandemija je manji broj incidenata motivisanih homo/transfobijom. Prvi put otkad vršimo monitoring zločina iz mržnje i diskriminacije smo zabeležili pad broja prijavljenih incidenata. Verovatno se radi o tome da su ljudi napadani u manjoj meri iz prostog razloga zato što su manje izlazili iz svojih domova, ali bih voleo da verujem da je pandemija uticala na to da čak i nasilnici razumeju koliko je život svakog od nas dragocen.
Kako se oporaviti od toga?
Da bismo se zaista oporavili od posledica pandemije moramo kritički da se osvrnemo na ekonomski sistem koji ju je izazvao, a potom nas onemogućio da na nju adekvatno reagujemo. Potreba kapitala da devastacijom šuma komodifikuje što veću površinu zemlje i time remeti staništa životinja izlaže nas novim virusima koji imaju snažan epidemijski potencijal. Sa druge strane, višedecenijski neoliberalni napadi na usluge dostupne svima, uključujući i javni zdravstveni sistem, ostavilo je mnoge ljude bez adekvatne zdravstvene zaštite. Prema tome, mislim da bi za početak bilo dobro da oni koji odbijaju da govore o kapitalizmu ćute o ekonomskom oporavku.
Da li vidiš napredak kada je u pitanju položaj LGBT osoba u Srbiji?
Izmenama Zakona o matičnim knjigama pravna tranzicija više nije uslovljena operativnim zahvatom čime je napravljen važan korak u pravcu ostvarivanja pune telesne autonomije trans osoba. Pored toga, u poslednje tri godine konačno je počela primena člana 54a Krivičnog zakonika kojim je u Srbiji inkriminisan zločin iz mržnje još 2012. godine. Međutim, presude za učinitelje su i dalje vrlo blage čime ovo društvo zapravo nastavlja sa tradicijom ponižavanja prebroditelja zločina motivisanih homo/transfobijom. Ne samo što imam utisak da uglavnom tapkamo u mestu nego su na nekim frontovima stvari ozbiljno krenule da idu nizbrdo. Trans osobe se povrh regularne transfobije od nedavno suočavaju i sa sve agresivnijim trans isključujućim feminizmom. Uprkos svim razlikama i neslaganjima koje postoje unutar kvir pokreta, mislim da ne postoji niko ko može da ostane ravnodušan na beskrupuloznu i nezajažljivu mržnju koju u naše ime širi novoosnovana trans isključujuća organizacija LGSM.
Najavljen je Zakon o istopolnim partnerstvima. Koliko ti vidiš da ima šanse da bude izglasan?
Srbija već predugo ignoriše svoju obavezu da pravno reguliše status istopolnih parova. Mislim da su šanse veće nego ikada ranije da se ove godine napravi istorijski korak ka potpunom okončanju institucionalne diskriminacije istopolnih parova kod nas. Labris već godinama unazad radi na tom polju, a i Da se zna! je skoro dao svoj doprinos kroz kampanju „Šta nas žulja“ Beograd Prajda. Gordana Čomić deluje odlučno u nameri da predloži ovaj zakon, a verujem da neće biti većih protivljenja ni u Skupštini. Možda je jedina dobra stvar u ovako kasnoj legalizaciji istopolnih partnerstava u tome što im se u ovom trenutku većina građana zapravo više ne protivi. Zakon o istopolnim partnerstvima, ukoliko bude usvojen, imaće istinski demokratski legitimitet.
Koji su planovi Da se zna za 2021?
Kao i prethodnih godina, Da se zna! će nastaviti da radi na unapređenju bezbednosti kvir zajednice kroz monitoring, pravno delovanje, psihološku podršku i zagovaranje. Nastavljamo parnične postupke koje vodimo protiv Vladimira Dimitrijevića, predsednika političkog saveta Dveri i Milovana Brkića, glavnog urednika Tabloida zbog diskriminacije i pratimo nekoliko krivičnih postupaka za zločine iz mržnje počinjenih nad pripadnicima kvir zajednice. Ove godine ćemo u saradnji sa Asocijacijom za jednaka prava LGBTI osoba i britanskom organizacijom Stonewall razviti novi softver za dokumentovanje incidenata motivisanih homo/transfobijom. U pitanju je veliki regionalni projekat koji će povećati bezbednost prikupljenih podataka, omogućiti sveobuhvatniji monitoring, vršenje kompleksnijih analiza, kao i uporedivo izveštavanje sa zemljama iz regiona.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 58 – februar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
