Evropa i svet „najoštrije su osudili“ najnoviju odluku Viktora Orbana o održavanju referenduma o zakonu o zaštiti dece, koji je usvojen početkom juna a čiji se amandmani, usvojeni u poslednjem trenutku, odnose na seksualno obrazovanje i seksualne manjine.
Tako je među prvima reagovala predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekavši da je zakon koji ograničava prikazivanje seksualnih manjina u medijima „sramota“. Mnogi evroparlamentarci zahtevaju povlačenje zakona, odnosno usvajanje kazni protiv mađarske vlade, ako zakon ipak ostane na snazi. Mnoge vlade zemalja EU mađarski akt nazvale su diskriminacijom seksualnih manjina, a Evropska komisija je i obavestila Mađarsku da pokreće pravni postupak protiv nje. To bi, u krajnjem slučaju, moglo dovesti i do saslušanja na Evropskom sudu pravde. Ovo, začuđujuće, nije bio kraj: Evropska komisija je zamrzla zahtev Mađarske za udeo od nekoliko milijardi evra iz evropskog fonda za pandemiju.
Orban, naravno, nije ostao nem. U video poruci objavljenoj na Fejsbuku najavio da će Mađarska održati referendum o temama koje su obuhvaćene amandmanima, i rekao: „Ugrožena je budućnost naše dece, a mi nemamo pravo na povlačenje.“
Ne znamo kada će sam referendum biti održan; ono što znamo jesu pitanja o kojima će se građani Mađarske izjašnjavati:
– podržavaju li građani organizaciju nastave o seksualnoj orijentaciji u školama bez pristanka roditelja;
– smatraju li potrebnim promociju promene pola među decom;
– da li su saglasni sa ograničenjima za prikazivanje materijala deci koji mogu da utiču na seksualnu orijentaciju, kao i materijala o promeni pola.
U zaštitu zakona i Orbana brže bolje stali su poslanici njegove vladajuće partije Fides, poput Balaša Hidvegija, koji je optužio Evropsku uniju da ignoriše pravo Mađarske na sopstveno zakonodavstvo, objasnivši da zakon samo štiti decu od seksualne propagande. Mađarska, jednostavno je, ne ograničava ničija prava, ali pitanja koja se odnose na pripadnike LGBT zajednice nemaju šta da traže u vrtićima i školama.
Poznavaoce prilika u Orbanovoj Mađarskoj ovaj poslednji korak i ne čudi: za nešto više od decenije koliko je Fides na vlasti, zabranjena je promena pola; pojam „pol“ u zakonima zamenjen je terminom „pol utvrđen po rođenju“; istopolni parovi ne smeju da usvajau decu, a u ustavu je porodica definisana isključivo kao zajednica muškarca i žene.
Zašto je zakon postao sporan
Zakon o zaštiti dece usvojen je početkom juna i, u svom originalnom, prvobitnom obliku, nije bio sporan. Prvenstveno se odnosio na oštrije kazne za seksualne zločine nad decom (povećanje kazne za osuđene pedofile). Međutim, pre poslednjeg čitanja, poslanici Orbanovog Fidesa uveli su dodatne članove, uključujući i amandman kojim se zabranjuje prikazivanje ili promovisanje homoseksualnosti za mlađe od 18 godina.
„Pornografija i sadržaji koji predstavljaju seksualnost ili promovišu odstupanje od rodnog identiteta, promenu pola i homoseksualnost ne smeju biti dostupni mlađima od 18 godina“, stoji u dokumentu u koji je agencija Frans pres imala uvid, a čiji je cilj „zaštita prava dece“.
Odredbe zakona bi, ukazuju kritičari, mogle da dovedu i do ukidanja popularnih serija i filmova, a u kojima se pominje homoseksualnost, kao i do toga da mladi ljudi budu lišeni važnih poruka ili naterani da se vrate u ormar. Takođe, usvajanje zakona bi značilo i da više neće biti odobravani obrazovni programi ili reklame u znak solidarnosti sa seksualnim i rodnim manjinama, poput Koka-Koline reklame iz 2019. u kojoj su dva muškarca, što je izazvalo pozive na bojkot njenih proizvoda. U školama bi ubuduće o seksualnom obrazovanju mogli da podučavaju samo oni koje odobri mađarska vlada. Sve ovo je za posledicu imalo da sve opozicione parlamentarne stranke, osim Jobika, bojkotuju glasanje.
I pored toga, za zakon je glasalo 157 poslanika. Na snagu je stupio početkom jula.
I šta sad?
Osim burnih reakcija međunarodne zajednice, na hiljade ljudi protestovalo je u Budimpešti zbog, kako kažu, „stalne propagande“ Orbanove vlade protiv LGBT zajednice. Demonstranti su zahtevali od predsednika Mađarske da poništi zakon, iako se već tada znalo, tj. očekivalo, da će ga Janoš Ader potpisati. U nastojanju da ga odvrate od potpisivanja zakona, demonstranti su u kutiju ubacivali poruke za predsednika: lične priče o podršci, prihvatanju, autovanju, obrazovanju i iskustvima koje su stekli kao pripadnici LGBT populacije. David Vig, direktor Amnesti International-a u Mađarskoj rekao je da ovaj zakon dodatno marginalizuje mađarsku LGBT zajednicu. „Ono što ovaj zakon i diskurs čine jeste mešanje zločina nad decom sa sporazumnom ljubavlju odraslih“, ukazao je Vig.
I nakon cele ove priče, nameće se glupavo a ipak logično pitanje – i šta sad? Kuda sad? Kako će izgledati, tj. kako izgleda, život pripadnika LGBT zajednice u Mađarskoj? Kakvu poruku Orbanova Mađarska šalje svojim sunarodnicima koji, eto, vole njega umesto nje ili nju umesto njega ili koga god? Kako se u svojoj tesnoj koži sada osećaju tinejdžeri i omladina koji još uvek nisu izašli iz ormara? Šta za razvoj deteta znače ovakva ograničenja? Nije li ovo siguran put bez povratka ka naciji homofoba i mrzilaca svega drugačijeg? Nema odgovora na ova pitanja. Evropska unija i ostali mogu samo da najoštrije osuđuju i prete Orbanovoj vladi, ostaje da se vidi da li će njihove pretnje zaista uroditi plodom. Zašto? Pa jednostavno. Nije Sloba kriv, mi smo govna, samo u mađarskom kontekstu. I zato što ta ista Evropska unija godinama gleda razvojni put Viktora Orbana i fašističke izdanke njegove vladavine. I ne radi ništa. Osim što najoštrije osuđuje.
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):