U moru potvrđenih i nepotvrđenih informacija, tačnih i lažnih vesti, oštre retorike, lažnih obećanja i globalnog rasta cena gotovo svega, domaće i regionalne medije slabo zanima položaj pripadnika ukrajinske LGBTI zajednice u vremenu rata. Podsetimo, reč je o zemlji – ali i o delu sveta – koji ne prihvata ljude drugačije seksualnosti tako lako: prema podacima iz 2019, gotovo 70% Ukrajinaca je reklo da društvo ne bi trebalo da prihvati homoseksualnost; oko 63% je protiv toga da se LGBTI parovi ostvare kao roditelji, 46% je reklo da ne bi volelo da ima homoseksualce za komšije itd. Stoga ne čudi što je njihova situacija dodatno pogoršana od 24. februara, kada je započela ruska invazija, i da se mnogi plaše, odsečeni od sveta, lekova i psihološke podrške koja je pripadnicima LGBTI zajednice pogotovo neophodna.
Situaciju dodatno otežava činjenica da neki od njih – trans žene, recimo – ne mogu da napuste Ukrajinu: trans osobe u ovoj državi mogu legalno da promene pol, ali proces je složen i naporan, a ljudi koji ga još nisu završili sada su ,,efektivno zarobljeni”, tvrde LGBTI aktivisti. Oni navode da carinici odbijaju da propuste trans žene jer je, zbog nezavršenog procesa, pol u njihovim pasošima još uvek muški.
Inače, na rang listi organizacije ILGA-Europe Ukrajina je na 39. mestu kada je reč o položaju i pravima pripadnika LGBTI zajednice. Iz organizacije navode i da su se LGBTI osobe tokom 2021. suočavale sa ponovljenim „napadima i zastrašivanjem“ od strane ekstremno desničarskih grupa.
Nekoliko lokalnih LGBTI organizacija posebno je aktivno od kako je počeo rat krajem februara. One pružaju razne vrste pomoći, uključujući pravnu, medicinsku, psihološku. Jedna od njih je Insight – osnovana je 2008 i pokriva 11 ukrajinskih regiona. Nekoliko dana nakon početka invazije, Insight je počeo aktivno da pomaže onim pripadnicima zajednice koji su napustili svoje domove, onima koji nisu mogli ili nisu želeli da se sklone van granica svoje zemlje, kao i onima kojima su potrebne osnovne životne namirnice, lekovi i važne informacije. Konkretno, Insight je pokrenuo liniju za pravnu i psihološku podršku LGBTI+ zajednicama i ženama; otvorio 2 skloništa u Lavovu i Černovcima koji mogu da prime 15-20 ljudi istovremeno; organizovao snabdevanje hormonima i isporuku lekova pripadnicima LGBTI zajednice širom Ukrajine; organizovao evakuacije pripadnika LGBTI zajednice na bezbednije lokacije u Evropskoj uniji i zapadnoj Ukrajini; povezao pripadnike lokalnih zajednica sa sličnim organizacijama širom EU, itd. Organizacija takođe prikuplja donacije u novcu, hrani, lekovima i garderobi.
Osim toga, Insight na svom portalu redovno objavljuje priče lezbejki, trans žena i homoseksualaca o užasima rata i međusobnoj podršci koja postoji unutar njihovih zajednica.
Ovo su neke od njih.
Marijana, 34, Zaporožje
Dan pre rata nisam spavala celu noć. Rano ujutru sam saznala za rusku invaziju.
Bila sam šokirana i počela sam da paničim. Otrčala sam do kuće moje majke da spakujem kofer i dogovorim se šta dalje. Bila sam veoma uplašena kada sam pomislila da bih mogla da izgubim svoje voljene i svoju mačku.
Svaki dan sam slušala ove sirene, krila se u garaži u podrumu. Moje psihičko stanje se pogoršalo. Nisam mogla da mislim ni na šta osim na rat, slušala sam vesti satima. Odlučila sam da odem kada sam shvatila da je moj život stao i da se svakog trenutka može završiti. Već dugo sam upoznata sa aktivnostima Insight-a. Za sklonište u Lavovu i Černovcima saznala sam na društvenim mrežama. Onda sam odlučila da prvo odem u prihvatilište, pa u Poljsku. U skloništu u Lavovu odmorila sam se od veoma teške evakuacije iz Zaporožja. Bilo je mesta za spavanje, nešto za jelo i sve što je potrebno.
Kadi, 26 godina
Moj prvi dan rata je bio veoma čudan. Otišao sam na spavanje oko 4 sata ujutru, a prva eksplozija se dogodila oko 4:30, pa u 6 sati. Maćeha je iz kuhinje vikala, govoreći mom ocu koji se kretao ka mojoj sobi, da nas je napala Rusija. Njen vrisak me je i probudio, 15 minuta kasnije čule su se 2 eksplozije sa intervalom od po 5 minuta. Prvo što sam pomislio bilo je – „Kakav rat? O čemu pričate? Ja spavam! Sve je to san!”
Tog dana smo odlučili da ću otići kod bake i dede, i tamo sam ostao dok nisam otišao u Černovce. Veoma sam zahvalan što je Insight omogućio bezbedan život u skloništu, pružajući sve, od toalet papira do lekova. Kada se rat završi, voleo bih da budem aktivan u svom gradu, da pomognem LGBTI zajednici i uopšte da učinim živote ljudi boljim nego što su bili pre i tokom rata.
Dijana i Sofija, Lugansk-Harkov
Kod mene su problemi počeli još 2014. godine, kada sam morala da se odselim sa okupirane teritorije. Bile su to teške godine, nisam imala gde da živim i bila sam daleko od rodnog grada.
Rat smo dočekali u Harkovu. Bile smo privremeno kod prijatelja. U početku smo mislile da Harkov neće biti tako snažno bombardovan, ali brzo je postalo jasno da smo pogrešile. Sirene su se oglašavale svaka dva sata, bilo je strašno izaći napolje. Neprijateljske trupe su bombardovale susedne oblasti, a mi smo se plašile da dođemo do železničke stanice.
Poslednjih dana pred evakuaciju iz grada krile smo se u metro stanicama, i tražile voz za polazak. Spavale smo na kartonskim kutijama i na betonu. Bilo je teško napustiti grad zbog ogromnog broja ljudi. Tu smo ostale dva dana i potom otišle i u Poltavu, gde smo se zadržale četiri dana. Nakon što smo se odmorile od svega, otišle smo u Lavov.
Odatle smo odlučile da odemo u inostranstvo, iako sam se brinula da će biti problema sa dokumentima prilikom prelaska granice. Činjenica je da je moj pasoš muški, ali je ime promenjeno u žensko. Predstavnici Insight-a su nas ispratili do granice, gde su nas dočekali partneri iz poljske organizacije.
Sada smo u Francuskoj.
Olga, 39 godina, Kramatorsk
Bes, očaj i pustoš su osećanja koja je doneo prvi dan rata.
Pred sam izlazak sunca, u mraku, moj mirni grad je zadrhtao od snažnih eksplozija. Zatim, u zoru, sopstvenim očima smo gledali kako neprijateljske rakete lete iznad visokih zgrada, da bi brzo padale, izazivajući sve više i više eksplozija. Tog užasnog februarskog jutra, skoro svi su razmišljali o bezbednosti porodice i prijatelja. Sledećih nekoliko dana prošlo je kao ludo. Morala sam da odem iz grada na neko vreme. Postalo je jasno da je neprijatelj sve jače i jače granatirao mirne domove, što je dovelo do brojnih žrtava među stanovnicima.
Bliska osoba, čije stavove delim i podržavam, savetovala je da potražim pomoć od NVO Insight. Nakon razgovora i razjašnjenja nekih dodatnih informacija, ljubazno mi je pružena prilika da se preselim i privremeno sklonim u grad što je moguće udaljeniji od teritorije vojne agresije. Pored smeštaja, dobijala sam hranu i sredstva za higijenu itd.
Teško je sada planirati budućnost, sve dok traje brutalni rat…
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 65 – april 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
