Da li ste čuli jedan mnogo smešan vic o potpredsedniku Sjedinjenih Država koji želi da obesi sve homoseksualce? Ne, izvinite. Moja greška. Nije u pitanju vic, već samo još jedan običan dan u sve regresivnijim državama Trumpistana.
Nedavno je magazin „New Yorker“ objavio kako je Donald Trump na jednom panelu u Beloj kući na kome se raspravljalo o gej pravima rekao kako Mike Pence, kao pobornik kontroverzne terapije za preobraćivanje homoseksualaca, „želi da ih sve obesi“. Nakon reakcija medija Trump je negirao da je ovo ikada izgovorio.
Jedna od spekulacija jeste i da bi Donald Trump rado prihvatio ulogu voditelja televizijskog vešanja gej ljudi kada bi mu to donelo više glasova. Priča se i kako bi čak i tokom emitovanja te prve epizode „Obešenog šegrta“ bilo gej konzervativaca spremnih da se zakunu kako je Trump dobar za LGBT zajednicu.
Iako Trump nema široku podršku gej zajednice, svega 14% gej Amerikanaca je glasalo za njega (teško je dobiti podatke kako su trans osobe glasale) ipak je dobio snažnu podršku veoma uticajnih, moćnih i bogatih gej belaca.
Tako se, na primer, mladi gej novinar Chadwick Moore nakon intervjua koji je za Out magazine dao prilično iritantni Milo Yiannopoulos, javno deklarisao kao Trumpov simpatizer. Moore je samo još jedan primer šireg trenda gej ljudi, ohrabrenih ovim „simpatičnim pederom“ Yiannopoulosom, koji javno govore o svojim predrasudama ili se ne stide da pokažu svoju vernost rasističkoj, seksističkoj i sve više homofobnoj Trumpovoj administraciji.
„Ovo je zaista ona godina kada će LGBT konzervativci izaći iz ormana“, rekao je predsednik organizacije Log Cabin Republicans, Gregory T Angelo. Log Cabin Republicans sebe definišu kao „najveću republikansku organizaciju posvećenu zastupanju LGBT konzervativaca i njihovih prijatelja“, a Angelo je u njoj aktivan već više od jedne decenije.
I za sve to vreme, kaže on, nije video tako veliki broj LGBT osoba koji ovako nedvosmisleno jasno govore o svom konzervativnom ponosu.
„Sve je veći broj LGBT osoba koje su spremne da o svojim stavovima progovore javno“, kaže Angelo dodajući kako je tokom 2016. i 2017. godine osetno porasla podrška njegovoj organizaciji, kako kroz broj članova tako i kroz broj pratilaca na društvenim mrežama.
Trebalo bi reći i kako se ne autuju baš svi konzervativni homoseksualci. Neke autuju drugi. Tako je gej novinaru Mitchellu Sunderlandu otkazana saradnja u feminističkom ogranku redakcije Vice-a nakon što je BuzzFeed otkrio kako je ovaj Breitbart Newsu predlagao mizogine ideje za pisanje. Prošle godine je apelovao na Yiannopoulosa da „ismeva debelu feministkinju“ misleći na književnicu Lindy West.
Dok je još bio urednik u Vice-u Sunderland je poslao snimak o Satanskom hramu i pravu na abortus istaknutom alt-desničaru Timu Gionetu apelujući na njega da „uradi šta možeš sa ovim na Breitbart Newsu. Breitbart News je ubrzo nakon toga objavio članak pod nazivom „Satanski hram se pridružio planiranom roditeljstvu i krstaškom ratu za abortus“.
Ovakva savezništva između desničara i gej zajednice nisu tipična samo za Ameriku. Izrael odavno koristi pink-washing kako bi skrenuo pažnju sa njihovog odnosa prema Palestincima. Širom Zapada šire se veoma vešte pink-washing kalkulacije od strane belih suprematista. „Okej je da mrzimo muslimane jer oni mrze homoseksualce“, kažu ljudi koji mrze i gejeve, samo ne tako jako kao što mrze muslimane.
Desničarske političke stranke su shvatile kako strateško koketiranje sa nekoliko gej osoba deluje kao ekstremistički Domestos koji čisti smrad njihove okorele mržnje. Tako je na primer Alternativa za Nemačku postala prva stranka ekstremne desnice koja je posle više od šezdeset godina ušla u nemački parlament na svom čelu imala i Alice Weidel. Ona je javno deklarisana lezbijka, udata za ženu koja je izbeglica iz Šri Lanke i sa kojom ima dete.
Kako bi, zaboga miloga, neonacistička stranka poput Alternative mogla na svom čelu da ima lezbijku koja je u vezi sa etnički nečistom osobom? U susednoj Francuskoj Nacionalni front koristi sličnu taktiku. Prema pisanju BuzzFeeda „ova stranka u svojim redovima ima više visokorangiranih gej funkcionera od bilo koje druge stranke u Francuskoj pa čak i od socijalista koji su 2013. godine izglasali zakon o istopolnim brakovima“.
Mora biti jasno kako rasizam i mizoginija u kvir zajednici nije ništa novo. Kao ni pink-washing i bela supermacija. Ipak, u poslednjih nekoliko godina ovaj trend je postao izraženiji. Uznemirujuće je videti ovoliki broj gej ljudi kupljenih idejom kako je naša mogućnost da se autujemo zavisi od toga da ljude drugačije boje kože držimo na distanci.
Neki ljudi mogu tvrditi kako je porast broja LGBTQ desničara znači i odustajanje od politike identiteta. Međutim, zapravo je u pitanju povratak na osnovu politiku identiteta. One u kojoj je zaštita bogatstva i čistunstva glavni imperativ. Neki Trumpovi gej simpatizeri već polako uviđaju kako desničari nisu njihovi prijatelji i kako će uskoro doći i po njih.
Piše: Arwa Mahdawi