Pošto gej žurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođe posebno dobro raspoložena pa je provod gotovo zagarantovan. Sećam se devojke iz Kan-kana koja je došla sa zmijom, velikim pitonom, oko vrata, kao živim modnim dodatkom i mase besprekorno oblikovanih i sređenih muškaraca u fantastičnoj odeći.
Odavno su strejt žene postale uobičajeni element u gej klubovima. Obično se to pripisuje činjenici da će mnogi gejevi dovesti svoje najbolje drugarice na mesto gde mogu da budu opušteni sa svojim dečkom, da često nije slučaj da one kasnije nastavljaju da dolaze i same. Mnogi su spremni da ovo pripišu Sex and the City fenomenu, ali ova pojava nije bila retka ni ranije kada su se pričale i prikazivale sasvim drugačije stvari. Šta to privlači strejt žene na gej mesta?
Iako uvek ima različitih motiva, sve će se složiti da je jedan od najvažnijih sloboda. Ponekad je teško precizno odrediti u čemu i od čega, ali svakako sloboda da se bude, misli i ponaša drugačije. Za razliku od „običnih“ klubova, za njih ovde nema očekivanja, nema neprijatne napetosti povezane sa prilaženjem i muvanjem, nema kompeticije. Izostanak tog pritiska neverovatno rasterećuje. Tu su sa prijateljima samo da bi zajedno igrali, zezali se i super proveli. Fokus je na zabavi i nije čudo što ona retko izostane.
U prilog pomenutoj slobodi, tu je i drugačija raspodela odnosa moći. Iako se ne može uvek reći da su potpuno oslobođene od patrijarhalnih modela, odnosi uloga su svakako manje pod pritiskom rigidnih kulturoloških obrazaca. Često će ista osoba, nevezano od rodnih i polnih uloga, moći da se uključi u priču o kuvanju i programiranju. Istovremeno, neće očekivati da ona zna da kuva samo zato što (pretpostavlja da) je žena. Kažem „pretpostavlja“ jer su i granice rodnih/polnih uloga i karakteristika labavije. Queer senzibilitet omogućava neverovatnu slobodu od onoga što smo naučeni da prihvatimo kao jedinu ispravnu koncepciju realnosti. U praksi to obično znači da se neće pretpostavljati da ne može sama da otvori flašu vina ali će je ipak ispratiti do stanice ako to zamoli. Sigurna, ali ne i bespomoćna, seksualna, ali ne kao objekat, ušuškana, ali ne i sputana. Da li bi iko mogao da odoli tome?
Važan deo priče su svakako validacija i podrška. Pošto ovde nema drugih motiva, kompliment vezan za stajling ili figuru će zaista biti samo to te mu se iskreno može verovati. Izostaće osuđivanje u vezi sa odstupanjem od ponašanja koja se očekuju od žena na drugim mestima. Ako bude prihvaćena, biće prihvaćena kao ličnost, a istovremeno podržana da eksperimentiše sa sobom, svojim izgledom i ponašanjem. Teme za koje njen dečko često nije posebno zainteresovan, kao što su šminka, frizura ili komentarisanje muške “naravi” su ovde ne samo dobrodošle već će uvek saznati i neke nove stvari. Međusobna razmena i podrška prijateljima udružena sa podrškom koju dobija da bude ono što jeste i bude žena na način koji želi svakako predstavlja snažan i drugačiji način validacije od onoga koji žene obično dobijaju.
Na gej žurkama je, verovatno nego na bilo kom drugom mestu, lakše steći nove prijatelje i socijalne kontakte. Bez opsesije imidžom, posesivnog prisustva drugih kao i usled atmosfere spontanosti, lako će prilaziti drugima kao i oni njoj. Svi su tu samo da bi se dobro proveli.
Tu je i opšta atmosfera. Pošto gej žurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođe posebno dobro raspoložena pa je provod gotovo zagarantovan. Sećam se devojke iz Kan-kana koja je došla sa zmijom, velikim pitonom, oko vrata, kao živim modnim dodatkom i mase besprekorno oblikovanih i sređenih muškaraca u fantastičnoj odeći. Uživanje je to posmatrati i svakako drugačije nego u ostalim klubovima. Ograničen broj mesta uslovljava i to da će se više poznatih ljudi okupiti na istim, pa se često veče provede sa većim brojem ljudi od onih sa kojima smo se unapred dogovorili.
Međutim, priča ima i drugu stranu. Čujem ponekad da nekima smeta što su klubovi sada, više nego ranijih godina, prepuni žena koje traže pažnju, flertuju ili prosto misle da je to „in“, pa smatraju da bi bilo bolje da gej klubovi budu zatvoreni za žene. Mogu da razumem taj stav. Podržala bih to uz želju da svakako neke večeri, klubovi ili žurke ostanu otvoreni i za nas jer uživam da idem tamo.
Danas postoji više različitih klubova i ne vole svi sve − što zbog muzike, što zbog atmosfere… Ako je to uopšte potrebno reći, biti u-gej-klubu nije garancija zabave, bitno je da si okružen bliskim ljudima.
Zanimljivo da su upravo razlozi zbog kojih mi volimo, isti oni zbog kojih mnogi gejevi ne vole tamo da odlaze. Klubovi su za njih mesta najveće kompeticije, seksualne napetosti i pritiska u vezi sa građenjem poželjnog imidža. Zato su ponekad neka druga mesta najbolji kompromis. Ali se često ispostavi da ipak na kraju večeri završimo u omiljenom gej klubu. Prosto zato što je tamo često dobar provod. I ta sloboda od pravila, granica i koncepata koji opterećuju svakodnevnevno funkcionisanje. Mesto za drage ljude. Mesto na kome se može biti slobodan/a.
Piše: Jelena Zulević