Nedavno je filmofile te podfele, pretpostavimo, obradovala vest da je temeljno restauirisan, kažu, znakoviti kvir film Saturday Night at the Baths reditelja Dejvida Baklija iz baš davne 1975. godine; tanak zaplet prati zgode muzičara koji se zaposli u čuvenom njujorškom javnom kupalištu Continetal Bat, istorijski zabeleženom okupljalištu tadašnjih i tamošnjih kvirova. Ovaj film, koji svakako zaslužuje zaseban prikaz u Optimistu (a sva je prilika da će se to i dogoditi – koliko već u narednom broju), na današnja i ne nužno cepidlačna i cinična gledanje deluje pomalo rudimentarno i donekle naivno, ali uz malo transgeneracijskog razumevanje i prstohvat empatije lako je pojmiti šta je taj film (kinestetski gledano, skromnijih kvaliteta i dometa) značio tadašnjim poklonicima kvir-filma. Prateći taj trag i tu ideju, svaki iole zapaženiji kvir-film treba nužno smestiti upravo u taj kognitivni okvir, odnosno, poželjno je usredsrediti se projekciji šta bi konkretan film mogao da kaže nekim budućim naraštajima i zainteresovanima ponajpre za istoriju privatnih (kvir) života kada se izgubi ta ionako varljiva i opterećujuća aura aktuelnosti.
Ovde negde bi mogao da otpočne temeljniji prikaz onoga što nam je u svom novom, a trećem po redu celovečernjem filmu pokazao i ponudio australijski reditelj makedonskog porekla Goran Stolevski; za početak, svakako je lako primetiti, a ima rezona i pohvaliti što na uzorku dosadašnjeg mu opusa dugog metra Stolevski pravi dovoljno primetan otklon u odnosu na prethodni rediteljski rad. Tako smo nakon fantazmagoričnog folklornog horora You Won’t Be Alone na uvid dobili kvir-romansu Of An Age (prikazanu i kod nas – na festivalu Merlinka) kao svojevrstan varijacijski eho (doduše, nepobitno uspeo) na ono što znamo i pamtimo prvenstveno iz maestralnog Hejgovog Vikenda, a od pre nekoliko meseci (da budemo precizni, film je premijeru imao koncem prošlog leta na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je ovenčan odličjem za najbolji kvir film u opsežnom festivalskom programu) tu je Domaćinstvo za početnike (na engleskom – Housekeeping For Beginners). Stolevski je ovaj film uradio u Severnoj Makedoniji, u koprodukciji te zemlje, Poljske, Hrvatske, Srbija, Kosova*, Švedske, SAD i Australije, a narativna srž počiva na zapletu koji prati buran život unutar svakako atipične porodice. Socijalna radnica je nakon smrti svoje partnerke (usled raka pankreasa) na staranje dobila njene dve malodobne kćerke – izrazito živahnu i nemirnu devojčicu i pobunjenu i nepovoljnu tinejdžerku, a prinuđena je da ih odgaja uz pomoć svog prijatelja i lažnog supruga i njegovog mlađeg ljubavnika. Ovome i ovde, zbog kompletnijeg uvoda u osnovnu dramaturšku arhitektoniku Domaćinstva za početnike, treba dodati i činjenicu da se, mimo tog formalnog koprodukcionog okvira, film bavi i svojevrsnom multikulturalnom pometnjom i mogućnostima ponekad i iznuđenog suživota pod nekada težom, a katkad i nežnijom senkom sudara dovoljno različitih kultura i životnih svetonazora. Na ovo bi se mogao nadovezati utisak izvesnog kalkulanstva (istini za volju, sasvim legitimnog izbora i zahvata) kojim su autori i finansijeri ovog filma ciljali lakši prolaz na ionako zakrčene filmske festivalske fešte višeg i visokog ranga, gde se multikulturalizam i dalje odlično kotira na toj fiktivnoj ali svima jasnoj i rečitoj listi tematsko-motivskih prioriteta; taj naum se na koncu i isplatio – film je, dakle, premijerno prikazan u Veneciji, a u Americi ga je distribuirao definitivno prestižni Focus Features.
Na tasu kojim smo kadri da odmeravamo dakako na prvom mestu svoje i individualno-lične impresije o dometima ovog filma u aspektu vrednosti, osobenosti, a onda i sveukupnih kvaliteta, mimo opšteg suda o ionako neupitnoj sposobnosti Stolevskog da stvori film kao smislenu, artikulisanu, preglednu i jasnu celinu, među prvim utiscima stiže se do pomalo gorkog ukusa u ustima izazvanog upadljivom formuličnošću ovog dela. Jednostavnije govoreći, Domaćinstvo za početnike, mimo već sugerisanih okvirnih mu kvaliteta, pati od uočljivog manirizma kojim se pristupilo narativnoj biti i esencijalnom dramaturškom zamajcu ove priče koja se, kada se odstrane svi ti društveno-kulturološko-ekonomski „ukrasi“, lako može svesti na davnih dana vidno izraubovanu postavku povesti o disfunkcionalnoj porodici, koja će, uz sve balaste u vidu oprečnih naravi, sukobljenih nauma, generacijskih i drugih trenja i neravnina, morati, pa još i opterećena društvenim uslovljavanjima i nametima bigotske i isključive šire društvene sredine, da nauči kako da opstane i bitiše kao dovoljno homogena celina. U tom smislu, Stolevski nema ništa inovativnije i svežije da ponudi, što ubrzo dovodi do impresije da u dimenziji razvoja i granjanja priča ovog filma počiva na okoštaloj mehanici kakvu znamo iz podosta boljih radova iz istorije filma, ne nužno svedene na kvir mu zabat. Pripovedanje jeste tečno, likovi u zadovoljavajućoj meri prolaze, nošeni međusobnim i obično implicitnim uticajem, struktura priče u ona tri poslovična čina je uredno data i dovoljno znalački sprovedena u delo, što u zbiru ovaj film dovodi barem do srednje ukupne ocene (numerički – 3 od 5 ili 6 od 10 na onoj kletoj numeričkoj skali), ali i dalje opstaje taj utisak da je ovaj film nepobitno iskrenih stvaralačkih pobuda ipak i žrtva formule za kojom je ključni autor posegnuo i na koju se sa puno poverenja i oslonio.
U tom pogledu, a budući da na mahove ima osnova i za ta i takva iščitavanja, možda bi po Domaćinstvo za početnike bilo celishodnije i bolje da je film sa takvim korenom krenuo u pravcu sitkomske varijacije na polaznu „formulu“; to ne samo da bi prokrvilo i razgaralo tu odveć okoštalu bit, nego bi makar nominalno (a sa tačke gledišta one uvek diskutabilne kritičarske naknadne pameti) ovom ostvarenju darovalo zdravu intruziju osobenosti, za kojom ovaj film (da zabune ne bune – solidan i upotrebljiv) zapravo suštinski vapi. Možda je to bio put ka prominentnijem mestu u budućoj istoriji kvir filma, a to je kota koju je, između ostalih, uz sve svoje nedostatnosti, Baklijev Saturday Night at the Baths zauzeo i drži sve do dana današnjih.
Piše: Zoran Janković
Više tekstova iz broja 78 – jun 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
