Verovatno nikada niste čuli za ime Dejvid Kuria Mbote? On nije svetski lider, niti je poznati diplomata, i veća je verovatnoća da ga sretnete kako ide kroz zabačena kenijska sela, nego kako se provlači kroz novinske stupce. Ali u Africi, kontinentu sa preko pedeset miliona crnih gejeva i lezbejki on je prvi među njima koji se bori za političku funkciju.
„Stvarno ne znam što se niko pre mene nije kandidovao“, objašnjava Dejvid. „Mislim da stvarno imamo problem s tim što su u Africi gej ljudi totalno nevidljivi. A teško je da daš prava ljudima koje ne možeš ni da vidiš. Sa druge strane imamo tlačiteljske režime u Ugandi, Zimbabveu, policijske progone koji su potpuno vidljivi.“
Dejvidova kandidatura je izazvala kontroverzne rasprave u njegovoj rodnoj Keniji, zemlji u kojoj, prema istraživanjima, 96% populacije smatra da je homoseksualnost način života koje društvo ne bi trebalo da prihvati.
„Mnogi mi ljudi pričaju iste stvari. Kažu mi ’Ti nikada nećeš da budeš izabran, ti si sotonin nakot. Ti si grešnik.’ Kao kada mi je u jednoj radio emisiji jedan lik rekao ’Zatvori svoje oči i ja ću da se molim za tebe’. To je tužno, a poput krpelja je. Ali što na um to na drum. To je jače od ljudi.“
Njegova otvorenost je još čudesnija, ako se uzme u obzir da je biti gej u modernoj Keniji zločin. Muškarac koji bude uhvaćen da ima seks sa drugim muškarcem može da bude osuđen na četrnaest godina zatvora. Ili, što može da bude gori scenario, linčovan od strane sopstvene zajednice.
„Ima dosta ljudi koji su napadnuti i pretučeni“; priča Dejvid. „Na nekim mestima još uvek nije bezbedno da se bude gej, naročito u sirotinjskim naseljima. Mogu da te pretuku samo na osnovu sumnje da si gej. Bio je jedan slučaj gde su uhvatili dvojicu muškaraca kako imaju seks u žbunju i jedan od njih je prebijen na smrt. Tačnije kamenovan. Bio je kamenovan.“
Jedan novinski izveštaj iz Kenije upravo govori o dvojici muškaraca koji su imali seks u šipražju pored puta, kada ih je primetio neki prolaznik, nakon čega su kamenovani do smrti. Jedan je ostao da leži mrtav u kanalu pored puta, a drugi je, nakon nekoliko dana, preminuo u bolnici od unutrašnjeg krvarenja.
„Znate, slični incidenti se dešavaju gotovo svake nedelje“, dodaje Dejvid.
Ali Dejvid, koji ima četrdeset godina, nije zaplašen svojim rečima. Kaže da je celog njegovog života sve to realnost u Africi .
Ne brine ga njegova lična bezbednost. Da ga je brinula, nikada ne bi počeo svoje javno agitovanje za ovako nešto.
„Ovolika vidljivost jeste određena forma zaštite“, kaže Dejvid iznenađujuće opušten kada se uzme u obzir opasnost sa kojom se suočava.
„Na početku nas je policija pratila. To je, pre svega, pritisak, jer niko ne želi da ga prate. Ali, na drugom mestu, to je i svojevrsni oblik zaštite, jer niko neće da te napadne, ako te policija prati.“
On kaže da je policija žarko želela da ga uhapsi. Ali kao predani katolik i bivši pitomac semeništa on čvrsto veruje u apstinenciju van braka.
„Znate, oni traže priliku da nas uhapse. Traže zločin. Traže priliku koju mogu da iskoriste, ali je ne nalaze.“
To ne znači da nema ozbiljnih pretnji. Čak i onih smrću.
„Imao sam nekoliko intervjua na radio stanicama prilikom kojih sam dobio pretnju od koje se naježi kičma. Dobio sam mejl u kome mi poručuju da počivam u miru, RIP, samo to.“
Njegov blizak prijatelj, borac za gej prava iz Ugande Dejvid Kato, bio je ubijen posle kolumni u kojima se bavio gej tematikom, koje je objavio u lokalnom Roling Stones magazinu.
„On je bio moj lični prijatelj. Njegovo ubistvo smatram jednom od najvećih nepravdi. Činjenica da neko može da te ubije i da se izvuče tek tako čini se užasnom. Dejvidova smrt me je razbesnela. To da je moguće da te neko ubije, ako se ne slaže sa tobom. Prihvatamo da se ljudi ne slažu sa nama, ali da nas zbog toga ubijaju je totalno neprihvatljivo.“
„Uvek postoje ovakvi incidenti koji te nateraju da se zapitaš zbog čega radiš sve ovo. Na sreću, takvi trenuci u retki.“
Mala grupa kenijskih aktivista je 2008. godine osnovala Gej i lebejsku koaliciju Kenije. Njihov cilj je da otkrivaju obelodanjuju nepravedno postupanje prema homoseksualcima, kao i da se bore za bolji tretman i zaštitu HIV pozitivnih osoba širom istočne Afrike.
„Zakon je najveći strukturni problem i prepreka u prevenciji i lečenju među, da ih tako nazovemo, muškarcima koji imaju seks sa drugim muškarcima. Ja sam prilično glasan povodom toga. Moramo da oformimo mesta gde ljudi mogu da pristupe uslugama i da ne budu uplašeni da će da budu žrtve.“
„Mi moramo da im obezbedimo prevenciju i lečenje koji su u skladu sa njihovim seksualnim ponašanjem. Ne možemo da objašnjavamo ljudima kako da se zaštite kao heteroseksualci, a da se posle mislimo da će nekako da se sve prevede na homosekusalni način zaštite.“
Milion i dvesta hiljada kenijske dece su postali siročići zbog HIV-a. A Dejvid to povezuje sa činjenicom da ljudi pod pritiskom skrivaju svoju seksualno ponašanje.
„Znamo da je 13% gej ljudi u strejt braku, a da je čak 40% gej ljudi bilo u takvom braku. A oni ne koriste usluge prevencije jer ne žele da odu na mesta gde bi bili identifikovani kao homoseksualci. To ima dalekosežne posledice, ne samo za gej ljude, već za celokupnu zajednicu“
Ipak postoji nada, kao što su mali centri u okolini Najrobija, glavnog grada Kenije, u kojima gej ljudi mogu da potraže pomoć u lečenju bez straha od osuđivanja. Ali u ogromnoj zemlji, sačinjenoj uglavnom od ruralnog stanovništva po selima i malim naseljima ovo ne može mnogo da pomogne.
„Trudimo se da što više ljudi sazna za ove centre. Ali, znate šta, bavljenje politikom ima prednost jer daje podijum na kome možemo da pričamo o ovakvim stvarima.“
Izvan ovih malobrojnih centara situacija je često sumorna.
„Znam mladića koji je, mislim imao analnu infekciju, i kada je odgovarajući na pitanje medicinske sestre kako ju je dobio, objasnio, ona je pozvala sve koji su se nalazili na odeljenju da vide jednog geja. Taj momak više nikada neće da ode u bolnicu da bi dobio pomoć. A ovakav slučaj je takođe prilično čest.“
Dejvid Kura smatra da su problemi veliki, ali da svi oni mogu da budu prevaziđeni. Uprkos njegovom ličnom iskustvu sa pretnjama smrću, podsmehu medija, ušančenog establišmenta Dejvid ipak smatra da ima nade za mlade gej ljude širom zemlje.
„Ako si mlad i u školi, fokusiraj se na svoje školovanje. Usredsredi se na izgradnju karijere. Tvoj život nije ništa manje vredan od života drugih ljudi. Mislim da mladi Afrikanci moraju da usmere svoju koncentraciju na poboljšanje sopstvenih života, i ne smete da dopustite da vas iko omete u ostvarenju vaših životnih težnji.“
Ovaj tihi i nenametljiv čovek korača velikim koracima kojima su pre njega hodali Harvi Milk u Americi i Kris Smit u Britaniji, obojica u borbi protiv postojećeg stanja za jednaka prava i koji su, konačno, pobedili. I zato Dejvid ima jednostavnu, ljudsku poruku za sve vlastodržce na kontinetu: “Prihvatite ljude u Africi u svim njihovim raznolikostima. Oni su ljudi koji su došli iz različitih plemena, različitih oblasti, sa različitim kulturama, različitih seksualnosti. Svi oni bi morali da budu prihvaćeni i svima bi trebalo da bude omogućeno da kreiraju okruženje u kome svaki pojedinac proživljava ispunjen život čiste savesti. Poštujte ljudska prava!“