U više navrata su nam se javljale LGBT+ osobe koje traže psihoterapeute koji su senzibilisani za rad sa LGBTI osobama, jer su imali neprijatna iskustva. To je bio povod da popričamo sa Bojanom Tepavčevićem, psihoterapeutom CTA, članom strukovnog odbora Srpske asocijacije za transakcionu analizu koji ima veliko iskustvo u radu sa LGBT+ osobama.
Koliko homofobija okoline utiče na psihičko zdravlje LGBT osoba?
U suštini to je individualna stvar i često zavisi od sklopa ličnosti i načina na koji je osoba naučila da se „snalazi“ sa etiketama, pretnjama, ponižavanjem, odbacivanjem… Dakle, psihološki rečeno, zavisi od strukture same ličnosti i ega. Od načina na koji je ličnost naučila da se brani iznutra a i spolja. Ako bismo govorili generalno, odgovor bi bio: verovatno veoma mnogo. S obzirom na to da je homofobija nedvosmisleno vidljiva i označiva u socijalnom kontekstu kao mehanizam isključivanja seksualno drugačijih (od većine), možemo pretpostaviti da ona direktno utiče i na razvoj ličnosti i ega. Samim tim homofobija direktno utiče na psihičko zdravlje LGBT osoba tako što reflektuje stav koji ne toleriše pomenutu seksualnu razliku. Heteroseksualnost je kulturno normirana i vrednosno poželjna većinska seksualnost koja određuje skup negativnih uverenja o različitim seksualnostima. U tom smislu, predrasude o LGBT osobama kao “nastranim”, “bolesnim” i “opasnim” po društvo su veoma prisutne. Kao produkt ovakvih uverenja dešavaju se različiti oblici stigme, diskriminacije i nasilja nad LGBT osobama. Sam izraz homofobija sadrži u sebi grčki koren phóbos, fobija čime se inače u psihopatologiji nazivaju trajna stanja straha koja su najčešće preterana i/ili neopravdana i vezuju se za specifična očekivanja u vezi sa nekim objektom ili situacijom. Homofobična osoba ima očekivanja da svi ljudi budu heteroseksualni zato što je većina heteroseksualna. Paradoksalno je to da je homofobična osoba, na osnovu ovakvih uverenja o ljudskoj seksualnosti, iracionalna i fobična a da posledice te iracionalnosti i fobičnosti trpe LGBT osobe prema kojim se isključivanje usmerava. Jednostavno rečeno, ukoliko vas se neko iracionalno plaši (fobija) zato što ste drugačiji a taj neko pripada većini koja ima moć, onda će taj strah biti konvertovan u agresiju koja dalje može voditi u konkretnu akciju. LGBT osobe osećaju realističan strah za sopstveno biće ukoliko su okruženi homofobičnim osobama.
Da li je taj uticaj uvek negativan? Može li biti i osnažujući?
Generalno je uticaj homofobije negativan s obzirom na to da se radi o jednoj vrsti socijalne fobije koja za rezultat ima direktno isključivanje i neadekvatno (netačno) vrednovanje seksualnih manjina. Posledice takvih isključivanja u institucionalnom, socijalnom ili porodičnom kontekstu teško mogu biti pozitivne ako ste a priori isključeni zbog nečega što je vaša ljudska datost. Uslovno rečeno, može biti osnažujući za one strukture ličnosti koje su po prirodi svojih psiholoških odbrana buntovne ili borbene pa homofobičan kontekst mogu doživeti kao izazov koji zatim prevazilaze sopstvenim unutrašnjim snagama. Svakako, za takvo nešto je potrebno imati uverenje da je pokazivanje straha slabost a takvo uverenje je zapravo psihološka neistina. Uticaj homofobije može biti osnažujući za LGBT osobe na način na koji uticaj logora može biti osnažujući za logoraše koji žele da prežive. Dakle, u nekom bazičnom nagonu za preživljavanjem može podstaći izdržljivost i borbenost kod određenih tipova ličnosti, nikako kod svih.
Kako prevazići bes i frustracije življenja kao LGBT osoba u Srbiji?
Relaciono! Šta to znači? Mi ljudi smo po prirodi relaciona bića i suštinski ne možemo jedni bez drugih. Potreba za povezanošću i vezom sa drugim ljudskim bićem je osnovna ljudska psihološka potreba. Primarni uzroci ljudske patologije nastaju kao posledica neuspostavljanja bliskog odnosa. Samim tim, od naših odnosa zavisi i naše opšte zadovoljstvo, zdravlje i unutrašnji mir. Američki psihoterapeut Ričard Erskin je sa kolegama izdvojio osam bazičnih zdravih i prirodnih relacionih potreba. Ovih osam potreba su: sigurnost, vrednovanje, prihvatanje, uzajamnost, samodefinisanost, širenje uticaja, navođenje drugog da inicira i izražavanje ljubavi. Generalno rečeno, a u odnosu na relacione potrebe, možemo očekivati da u kontekstu homofobičnog okruženja ove prirodne potrebe kod LGBT osobe često ne mogu ili teško mogu biti zadovoljene u socijalnom kontekstu. Homofobičan društveni kontekst nije ni siguran, ni vrednujući ni prihvatajući ni afirmativan prema LGBT osobama. Dakle, jednostavno rečeno, proverite da li ste lično okruženi ljudima sa kojima imate bliske odnose u kojima su navedene potrebe ispunjene. Bivanje u zdravim odnosima u kojima se navedene relacione potrebe kontinuirano zadovoljavaju dovodi do boljeg psihološkog funkcionisanja čak i u homofobičnoj društvenoj sredini.
Kako najbolje zaštiti sebe od negativnih uticaja spolja?
Za takvo nešto je potrebno imati dobar kontakt sa sobom iznutra. Za dobar kontakt sa sobom je potreban i dobar kontakt sa drugima. To je osnova psihološkog balansa. I tu ponovo dolazimo do problema kada govorimo o homofobiji i LGBT osobama. Postavlja se pitanje kako postići dobar kontakt sa sobom iznutra ukoliko vas okruženje spolja ne prihvata? Kako biti odbačen i negativno vrednovan a osećati se OK? Proveriti da li u relaciji sa sobom ispunjavate osam relacionih potreba koje smo prethodno naveli. Važno je i sa samim sobom osećati sigurnost, vrednovanje, prihvatanje, samodefinisanost, ljubav i ostale potrebe. Informisati se, posetiti psihoterapeuta, razgovarati sa ljudima koji su bezbedni, itd. Ne zaboravimo ipak da su ti „negativni uticaju spolja“, ukoliko smo slobodni da sami biramo lične odnose, zaista spolja (u društvu) a da su naši lični odnosi više unutra (u našem svakodnevnom životu) i da njihova unutrašnja snaga može biti dovoljno jaka da postane otporna na netačan i negativan uticaj spolja.
Iz tvog iskustva, s kojim se problemima najviše suočavaju LGBT osobe u Srbiji?
Problemi sa kojima se LGBT osobe susreću i koji se tretiraju kroz psihoterapijski tretman u najvećem broju slučajeva posledica su stigme, diskriminacije i pretrpljenog nasilja usled neprihvatanja drugačijeg seksualnog identiteta od heteroseksualnog. Ovi poremećaji u psihosocijalnom funkcionisanju odražavaju na važne aspekte individualnog funkcionisanja LGBT osoba. Počev od međuljudskih odnosa u privatnoj sferi, preko problema na poslu i u porodici pa sve do otežanog integrisanja u širu društvenu zajednicu. Ovo kasnije ima značajne negativne posledice na ličnu sferu koje se ispoljava u otežanom funkcionisanju u okviru emotivnih odnosa koje LGBT osobe zasnivaju. Problemi su najčešće izraženi kroz anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje, panične napade, suicidalne misli…
Koliko je važno da psihoterapeut bude senzibilan kada je u pitanju LGBT populacija i kako ga naći?
Ishod psihoterapije, između ostalog, zavisi i od podešenosti, uključenosti i empatije samog psihoterapeuta kome su ova tri elementa osnovni alat za rad. Podešenost i uključenost daju jednu psihološku osetljivost da se prepozna specifičnost nečijeg problema a empatija nam pomaže da iskustveno razumemo šta neko doživljava i preživljava. Ukoliko psihoterapeut nije u stanju, zbog sopstvenih nerešenih procesa, da se adekvatno uključi, podesi i empatiše sa klijentovim životnim iskustvom onda taj psihoterapeut verovatno neće pomoći tom klijentu. Dakle, od presudne je važnosti ako govorimo o osetljivosti na LGBT problematiku da psihoterapeut bude svestan, edukovan i otvoren da razume klijentov životni kontekst. Homofobija je prisutna i u institucijama društva, u obrazovnom sistemu kao i u profesionalnim krugovima. Postoje moje kolege koje izbegavaju da rade sa LGBT osobama pod različitim izgovorima koji u svojoj osnovi verovatno kriju potisnutu homofobiju. Takođe, postoje nažalost i kolege koje su otvoreno homofobične i koje otvoreno patologizuju manjinske seksualnosti. Ljudska seksualnost je inače osetljiva tema u psihoterapiji i kada govorimo o heteroseksualnim klijentima, samim tim je senzibilnost za razumevanje drugačijih seksualnosti još specifičnija. Kako pronaći adekvatnog (senzibilnog) psihoterapeuta ukoliko ste LGBT osoba? Raspitajte se u vašim ličnim krugovima, proverite na internetu, uvek pitajte za kvalifikacije psihoterapeuta, škole koje je završio, sertifikate koje ima. Ukoliko odete kod psihoterapeuta i osetite neprijatnost u reakciji na vašu seksualnost, ignorisanje vaše seksualnosti ili bilo šta što emocionalno učini da se ne osetite sigurnim – vreme je da promenite psihoterapeuta. Postoji mnogo mojih kolega i koleginica koji imaju odlične profesionalne treninge, međunarodne sertifikate i veliko iskustvo u radu i sa LGBT osobama. Na kraju, ako odete kod nekog psihoterapeuta a da ne znate unapred da li je senzibilan na LGBT tematiku, slobodno ga na početku tretmana pitajte za njegov profesionalni i lični stav o manjinskim seksualnostima. To će vam biti dovoljno da emotivno procenite da li ste na pravom mestu.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Foto: Aleksandar Crnogorac
Više tekstova iz broja 53-54 – jun 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
