Kako piše na njenom sajtu (da, zamislite, ima i sajt), Dekadenca je proizvod velike ljubavi prema sceni, mjuziklu, brodvejskim i holivudskim divama koje su “veće od života”, zli jezici bi rekli “deblje od života” i koje zahvaljujući svojoj veličini opstaju urpsko prolaznosti vremena. Njeno ime dolazi iz mjuzikla Kabare i lika Seli Bouls koja često ponavalja frazu “Divine decadence!”. Ista je takođe suptilna posveta dreg performeru Divajnu, koji je bio krupnija dama sa stavom, stilom i obrvama.
Kako piše u tvom dosijeu koji vodi BIA, Dekadenca je proizvod velike ljubavi prema sceni, mjuziklu, brodvejskim i holivudskim divama koje su „veće od života“. Koje bi to dive bile i kako se Dekadenca uopšte rodila?
Ja sam, generalno, internacionalna žena od misterije, ali za vaše čitaoce mogu reći da sam se izlegla iz veštičijeg jajeta u ranu jesen 1892. godine, ali kao karakter Dekadenca je nastala otprilike 2012, kada je i prvi put otelotvorena u liku uloge Mame Morton iz mjuzikla Čikago. Kao što često volim da navedem, za mene su inspiracija dive kao što su Eartha Kitt, Liza Minnelli, Judy Garland, Bete Middler, Bette Davis, ali i Mae West, Sophie Tucker i Gloria Swanson. Međutim, dive koje su najveća inspiracija koju možemo da imamo – jesu svakodnevne žene, one koje nas uvek okružuju. Žene iza šaltera, u kancelarijama, u javnom prostoru. Svaka žena je diva, na svoj način.
Za razliku od drugih dreg performera ti pored otvaranja usta (lipsink) umeš i da pevaš… i to dobro. Da li možemo i od tebe da očekujemo neki album ili možda singl?
Znate kako, uz svu lažnu skromnost, rekla bih uvek za sebe da se ja samo bavim glumom ili da se samo bavim pevanjem. Treba taj ego performera i javne ličnosti ipak balansirati malo, ne? Na šta bi ovaj svet ličio kad bi svako za sebe tek tako govorio „Ja sam pevačica! Ja sam muzičarka! Ja sam konceptualna umetnica“, a da zapravo to nemaju nekakvim kvalitetnim proizvodom da potkrepe. Šašavo, složićete se. Ja sam zabavljač, koji često peva, da. Pišem i poeziju, mada je za to zadužena druga jedna ličnost. Ali što se tiče samog muziciranja, nisam tome vična. Tako da, iako možete čuti kako kojekude po Beogradu moja megalomanski muzikalna kompanjonka Lady K (Katarina Ranković) i ja nastupamo uživo, ne očekujte singlove i albume u skorije vreme.
Pojavljivala si se u mnogim predstavama i domaćim filmovima?
Da, ima tu istine. Mogli ste me svojevremeno videti u nezavisnom pozorištu „Le Studio“, te na tren u prošlogodišnjem filmu „Patuljci sa naslovnih strana“, a eto kao neki skoriji poduhvat bilo je i to moje magično gostovanje u 22. epizodi nove serije medijskog javnog servisa Srbije „Jutro će promeniti sve“. To su sve bila zaista predivna iskustva, mada meni privatno sasvim donekle uobičajena. Ja se van i mimo drega sporadično bavim glumom i javnim nastupom već skoro dvadeset godina, tako da je tu bilo svega od voditeljskih poslova na nekoliko lokalnih TV stanica, davanja glasova u sinhronizacijama crtanih filmova, pa čak i do vođenja konferansi pred punom Kombank dvoranom.
Zašto onda Dekadenca nema svoju IMdB stranicu?
Nema?! Kako bih vam rekla, ja te stvari zaista ne pratim. Ko ima ImdB stranicu, ko ima Wikipedia stranicu sa poluproverenim informacijama… Ništa, moraću da kažem svom menadžeru, koji je u isto vreme i moj 15 godina stariji suprug, da potera te neodgovorne producente koji su radili projekte na kojima sam učestvovala i čiji je to zapravo zadatak da tu nepravdu isprave, a onda ću mu reći da samom sebi da otkaz, dok mu budem uručivala papire za razvod.
Dolaze mlade dreg kraljice, da ne kažem mlada konkurencija. Da li te to zabrinjava ili od mladih treba samo da strepi Markiza jednom nogom u grobu De Sada?
Moje srce zaista razgaljuje što ovaj hobi kojim se bavim, koji neki nazivaju dregom, počinje da interesuje i opčinjava sve više ljudi. Nema šta da me zabrinjava, jer iako možda deluje da je tako, ja zapravo nisam skoro uopšte starija od nadolazećih koleginica. Samo možda, incidentalno, malo iskusnija. Kada ne bih verovala u njih, jedino od čega bih mogla da strepim jeste od toga da li moje svežije koleginice znaju da se odbrane od raznoraznih profitera, šarlatana i aktivista koji žele da iskoriste i zlorabe njihove talente, posvećenost i dobru nameru zarad sopstvenih sebičnih ciljeva. A Markiza de Sada je transcendentirala i trenutno orbitira u svemiru i sve nas posmatra, ništa se ja za nju ne brinem, te nemojte ni vi.
Koliko weird treba da budeš da bi bila u Wyrd Sisters? Verujem da nije dovoljno samo čitati Pratchetta?
Teri Pračet bi rekao da čarobnjačka stvar ima kvrgav kraj i da, svakako, ježu niko ne može da smesti. Mada to zaista nije presudno ni na koji način, kada je participacija na „Wyrd Sisters“ događajima u pitanju. Treba biti dovoljno čudna i dovoljno sestra, te se uklopiti sa mesečevim i ostalim menama kod originalnih članica, jer dok Dajana Ho, Valerie Candy, Markiza De Sada i ja jednoglasno ne počnemo da proričemo sudbine budućih škotskih kraljeva, to jednostavno nije dovoljno.
Kad smo već kod čitanja, RuPaul kaže da je reading fundamental. Da li bi ti bila od onih finih dreg kraljica koja ne bi mogla da pročita uzduž i popreko svoje koleginice ili bi pokazala oštrinu svog jezika?
Da je to Rupolov citat, svet bi bio daleko jednostavnije mesto, zar ne? Iako je možda zanimljivo oslanjati se samo na „Drag Race“ i eventualno pogledati „Paris Is Burning“, mislim da to ne daje osnovu da mi ovde svojatamo prošlovekovne tekovine crnačkih i latino dreg zajednica iz tako dalekog nam Njujorka, verujem da ćete se složiti, ma koliko nam zajednički bili kvir identiteti i relativno interesovanja. Podržavam da su gorenavedeni sadržaji korektna osnova za istraživanje i gradnju dreg kulture, ali verujem da i svi vi mislite da je zaista tužno kad neko stane na samo tome. Moj jezik ume da bude prilično oštar, ali i blagonameran. Moji ljubavnici sa dva i po kontinenta će vam to rado potvrditi. Želim da verujem da, kad tad, ne ostajem dužna nikome.
Kako bi pročitala tvoje koleginice iz Wyrd Sisters?
Pa, evo kad već insistirate, primetila sam jedan trend. Do sada su govorili da je Markiza de Sada stara, potom da je Dajana Ho luda, a napokon i da je Dekadenca debela. A od skora sam čula da sam valjda i ja stara, pa bih sad nekako nastojala da skupim sva tri epiteta i da budem malo i ja luda. Ha ha! Ah, da, kažu i da je Valerie Candy muškarac, a to se u većini slučajeva i podrazumeva, zavisno kojoj struji radikalnog feminizma pripadate. #DekadencaJeDebela #DekadencaJeStara #DekadencaJeLuda
Podnete su dve krivične prijave protiv Dite von Bill, Ostroge Mi i Vlažene Marije… Šta ćeš im nositi kad ih budeš posećivala u zatvoru?
Mislim da neće biti potrebe za tim, jer mi živimo u emancipovanoj, zakonski uređenoj, pravnoj, evropskoj državi. Zar ne? Halo! Režija!? Šta i da li uopšte dreg kraljice jedu je jedna od sedam drevnih svetskih misterija, a neke stvari nisu date običnim ljudima da ikada saznaju, tako da ne znam da li bi turpija u hlebu bila od neke posebne koristi. Osim ako neka od njih nema deficit gvožđa u krvi, mada kao što svi znamo – uvek ima novca u štandu sa bananama! Ipak iako smo često delile scenu, nismo baš toliko intimne, bez obzira na to šta vam mediji plasiraju!
Koliko dugo bi morali da te muče da bi odala njihov pravi identitet neprijateljima?
Neprijatelji mojih neprijatelja su i moji neprijatelji. Smrt fašizmu i patrijarhatu! Kada smo već na toj temi uvek se setim svog pokojnog očuha, koji je bio kozački kontraobaveštajac i koji me je učio tehnikama kako istrpeti zabijanje eksera pod nokte i kinesko mučenje vodom. Uostalom bila sam cimerka sa Markizom skoro dve decenije negde u doba ranohrišćanskih progona, tako da posle toga mi je sve ravno. Ah, i da, ne zaboravimo da sam ja, ako pitate određene ljude, debelokožac. A znate kako kažu, slon nikad ne zaboravlja!
Kakvi su tvoji utisci nakon premijere VICE-ovog filma Dreg umetnost u Beogradu? Kakve su reakcije?
Dokumentarni film koji su u VICE-ovoj produkciji napravile Marcella Zanki i Lazara Marinković jeste jedan zanimljiv prikaz jednog dela istorije i sadašnjosti dreg umetnosti u Beogradu i neizmerno mi je drago što sam imala priliku da budem deo njegovog stvaranja! Uz blagoslov dveju autorki, ja sam na svojim društvenim mrežama objavila isečke, koji nažalost nisu stigli do finalno emitovanog proizvoda, ali koji su meni lično, politično i privatno veoma bitni. Naime u tim kratkim snimcima, govorim o političkom potencijalu bavljenja dregom i našem odnosu sa LGBT pokretom i organizacijama, pa prvom prilikom skoknite do, na primer, mog instagram profila i bacite pogled. Reakcije su apsolutno afirmativne, statistika kaže da je skoro 270 000 ljudi pogledalo premijeru, što je priznaćete impozantna cifra. Ovaj deliciozni dokumentarac je jedan u nizu video, audio i pisanih intervjua i prikaza ličnosti i praksi dreg umetnika, umetnica i ostalih u Beogradu i zaista ga kao takvog preporučujem. Jer, znate već kako se kaže „i dreg rad je rad!“.
Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?
U svojim novogodišnjim poslanicama poželela sam svima blagonaklonu Novu godinu, tako da osim nove epizode Efemernih Konfesija u kojoj me možete videti već sad ovog meseca, nemam drugih konkretizovanih planova za sada. Možete me pratiti na apsolutno svim društvenim mrežama, pa uhvatite kada su najave za neke nove projekte. Ako se ikada zagubite, samo skoknite do mog vebsajta: www.dekadenca.com (Da, zaista imam vebsajt, slobodno proverite, kao što rekoh www.dekadenca.com) Hvala vam svima na pažnji i aplauz!
Razgovarao: Predrag Azdejković
Foto: Lazara Marinković