Dok se čeka i ne tako dalek septembar i početak distribucije prvog gej rom-koma u proizvodnji prvoligaškog holivudskog studija (konkretno, u pitanju je kuća Juniverzal), filma naslovljenog kratko „Bros“, striming-servisi, sasvim očekivano, ne propuštaju priliku da unovče nešto od pomenutog neizdrža. Tako nam je iz ponuda Hulu-a prvih dana juna stigao rom-kom sa geografskom odrednicom u samom naslovu – „Fire Island“. Pomenuto ostrvo zbilja postoji, već oko sto godina je prepoznato kao okupljalište kvir populacije, a autori su za ovaj film ključno nadahnuće pronašli i u (ničim izazvanoj i neretko rabljenoj) prozi Džejn Ostin.
Zapravo, „Fire Island“ počinje citatom slavne i sa puno prava i do dana današnjeg cenjene spisateljice, a da, pritom, do odjavne špice ne biva posve jasno i ubedljivo zašto je insistiranje na postavci da je ovo kvir filmska prepravka „Gordosti i predrasuda“ (Pride and Prejudice) uopšte bilo do ove mere značajno i za sam film, i za njegovu promociju. Istina, postoji izvesnih naznaka tragova osnovnog zapleta znanog iz tog knjiškog remek-dela, ali „Fire Island“ brzo okreće leđa ogromnom delu onoga što prepoznajemo kao esenciju proze Džejn Ostin, te na kraju biva funkcionalan, ali ipak prevashodno rutinski kvir filma tog podtipa, sa premalo dokaza čvršćih, čak i asocijativnih i idejnih veza sa pomenutim romanom. Od svega tu iole važnog, „Fire Island“ u režiji Endrjua Ana zadržava samo jedan od idejnih zamajaca Džejn Ostin – junaci zavređuju srećan ishod tek ako i kada prevaziđu, pobede ili dovoljno čvrsto i očigledno zauzdaju manjkavosti vlastitih karaktera (konkretno u tom njenom delu – upravo gordost i predrasude). A i to je u ovom filmskom ostvarenju prilično nonšalantno i proizvoljno sprovedeno u delo. Dodatna nevolja je i to što se pominjano uverenje u današnjim, svetonazorskim, društvenim i drugim okolnostima iščitava kao primer brzopotezne meritokratije – oslanjanje na to da će se, ukoliko se dovoljno i upadljivo trudimo, i društvo i sudbina, uzimajući to u obzir, smilovati na nas i udeliti nam srećan kraj kakav verujemo da zaslužujemo.
Džejn Ostin i njen roman, dabome, sasvim su legitiman „kroj/šnit“, ali se u konkretnom slučaju striming filmskog noviteta taj okvir čini izlišnim, pomalo i intruzivnim, a svakako kao nešto bez čega bi ovaj film sa plaže (beach movie) kvir predznaka mogao da postoji i nametne se unutar aktuelne filmske ponude. Priča je rudimentarna – grupa gej prijatelja oskudnijeg materijalnog stanja dolazi na taj Fire Island na par sedmica odmora i nasumičnog seksa i u goste zajedničkoj prijateljici i, kanda, zaštitnici, uz to, lezbijki (igra je tu najiskusnija Margaret Čo), koja je sticajem sudbinskih okolnosti u jednom trenutku došla do novca, a koja će, sva je prilika, uskoro morati da proda to svoje parčence raja na zemlji. Tokom odmora, dva udarna junaka, Noa (igra ga Džoel Kim Buster, ujedno i jedini scenarista ovog filma) i Haui (Baun Jang), a da, nimalo iznenađujuće dobrim delom priče i filma toga nisu ni najmanje svesni, na putu kao nesvesno snevanom i istrajno priželjkivanom srećnom kraju moraće da zagospodare nad nedostatnostima svojih naravi – nad gordošću i predrasudama… Ostatak priče ispuniće tipski prikazi ovde humorom zamaskiranih užasa aplikacijskog i neobavezno-rekreativnog seksa uvek i svugde, nešto hinjene političke nekorektnosti zadržane u kvir okvirima, te podsećanja na bezbrižnost koja se nužno povezuju sa letom i letnjim predasima i odmorima.
Iako je tu reč o filmu reditelja mlađe generacije, kao i delu koje se obraća ponajpre mlađim kvir naraštajima, „Fire Island“ ostavlja utisak rutine i okoštalosti iz čijih stega sve do poslednjih kadrova nikako ne uspeva da se iskobelja. Pride, pomalo čudi što ponajpre i scenarista ne uspevaju da reše izrazito važan, a reklo bi se, važan im zadatak – kako da tu grupu prijatelja prikažu kao grupu koju ponajpre određuju bliskost i iskrena vezanost; naime, upravo na tom planu „Fire Island“ najpotpunije potklizava – dinamika grupe nije dovoljno uverljiva, pa tu na um dosta pada čitav niz filmova, od koji su mnogi upadljivo stidljiviji i smerniji u prikazu gej života, gde je ta misija uspešno savladana. pa bilo to i „samo“ unutar konteksta komedije, Ipak, „Fire Island“ nije u potpunosti lišen šarma, naracija je tečna, a gluma sasvim korektna, značajan plus predstavljaju i očito nešto lagodniji produkcioni uslovi uz koje je ovo ostvarenje nastajalo i nastalo, te na kraju, uz, eto, podosta pokrupnih zamerki, ovaj naslov ipak može da se podvede pod ocenu dovoljno upotrebljivog filma koji ima rezona pogledati. Dok se čeka „Bros“, kao i još neki obećani filmove te i srodnih sojeva.
Piše: Zoran Janković
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
