Za autora romana „Drakula“ gej seks je bilo nešto monstruozno. Bio je viktorijanski pisac horora sa samo jednim hitom – onim o vampirima. Preminuo je 1912. godine i činilo se da će veoma brzo biti zaboravljen. Slavnim ga nisu učinili čitatelji, već ljubitelji filmova. Nemački film Drakula iz 1922. godine stvorio je interesovanje za Brema Stokera. Tek nakon filma biografi su počeli da tragaju za samim autorom.
Brem Stoker je kao dete bio bolešljiv i slabašne građe, ali je telesnim vežbama izgradio snažnu muskulaturu. Oženio se kada je imao trideset i jednu godinu i imao je jedno dete. Bilo je veoma teško otkriti nešto više o ovom tajanstvenom čoveku. Veliki proboj u razotkrivanju misterije njegovog života dogodio se kada je, više od šezdeset godina nakon smrti slavnog pisca, sin njegovog nećaka i novinar Danijel Farson objavio njegovu biografiju. U ovoj knjizi iznete su činjenice koje je porodica tokom svih godina skrivala od ušiju javnosti.
Zanimljivo je da je Bremova supruga Florens, pre braka, bila u vezi sa još jednim slavnim književnikom. U pitanju je Oskar Vajld. Stokerova veridba sa Florens bila je priličan skandal jer je u to doba još uvek održavala vezu sa Vajldom. Stokerov odnos sa suprugom bio je prilično neuobičajen. Veoma rano su prestali da imaju seksualne odnose. O nepostojanju bliskosti između supružnika svedoči i to što nema njihovih zajedničkih fotografija. Farson je nikada nije upoznao, ali porodične priče govore da je bila „elegantna, povučena žena kojoj je više bilo stalo do položaja u društvu nego do sina“. Stokerov sin je imao ćerku koja je baku opisivala kao „prokletu lepotom koju je neprekidno morala da održava“. Smatrala ju je aseksualnom.
Farson je u svojoj knjizi izneo tezu na osnovu koje Stoker nije preminuo od iscrpljenosti kako je bilo saopšteno, već od sifilisa. Stoker je u očima javnosti oduvek bio nepoznanica, čak i kada je njegov „Drakula“ postao slavan. Roman je postao omiljen među omladinom jer su viktorijanski romani smatrani lišenim erotike, ali zapravo nisu bili. Naprotiv. „Drakula“ je majstorski primer erotskih sugestija. Dosta je tragova koji su upućivali na seksualne reference u pričama o vampirima koji se hrane i razmnožavaju ugrizima, a mnogi su u njima „pročitali“ i homoerotiku. U svom čuvenom radu “Kiss Me with Those Red Lips” iz 1984. godine Kristofer Kraft u Drakuli prepoznaje konstantan muški strah od penetracije kao i Drakulinu sopstvenu „neispunjenu želju da se stopi sa muškarcem“.
Kakav je bio Stokerov život? Vremenom su počeli da se pojavljuju neki sugestivni detalji. Bio je veliki obožavalac američkog gej pesnika Volta Vitmana. Njih dvojica su razmenili nekoliko pisama i dva puta su se sreli. „U njemu sam našao ono o čemu sa sanjao ili želeo da pronađem“, napisao je Stoker o ovom susretu. „Čoveka širokog duha, otvorenog pogleda, tolerantnog do krajnjih granica, otelotvorenje simpatije, punim razumevanja i uvidom koji je izgledao više od ljudskog.“ Stokerova pisma Vitmanu su dugo vremena bila skrivena. Ili su zbog snažne homoerotike u njima bila ili ignorisana ili tumačena na drugi način. Izgleda da je sa dvadeset i pet godina mladi Brem Stoker sa velikim uživanjem pročitao Vitmanove „Vlati trave“. Čak mu je napisao i pismo kakvo obožavaoci pišu i u kome se, na neki način i autovao. Ovo pismo je, zajedno sa propratnim pismo, poslao tek četiri godine docnije. „Kako je slatko da jedan snažni zdravi muškarac sa ženskim pogledom i dečijim željama može da se obrati čoveku koji, ako želi, može da bude otac, brat ili supruga njegovoj duši“, napisao je Stoker u prvom pismu. „Mislim da mi se nećete smejati Volte Vitmane, nećete me prezreti, ali Vam se u svakom slučaju zahvaljujem na svoj ljubavi i saosećanju koje ste pružili mom soju.“
„Nadam se da ćemo se možda sresti i da ću tada možda moći izgovoriti ono što se ne usuđujem da napišem“, dodao je u propratnom pismu.
Stoker je bio stari prijatelj sa Oskarom Vajldom. Obojica su bili Irci, upoznali su se još u koledžu, udvarali su se istoj ženi, kretali u istim društvenim krugovima. Ipak, Stoker ne spominje svog prijatelja čak ni na svom spisku poznatih prijatelja od dvanaest strana. Kako je Stokeru promaklo da se družio sa jednom od najpoznatijih ličnosti tog doba? Sa osobom kojoj je suđeno za sodomiju i koja je zbog toga osuđena na dugogodišnju robiju? Interesantno je da je Stoker počeo da piše roman „Drakula“ mesec dana nakon što je Vajld bio osuđen.
Čuveni dramski pisac je u to doba delovao veći od života. „Njegove rečenice su ostavile neizbrisiv trag na moj um“, napisao je Artur Konan Dojl nakon susreta sa Vajldom. „Uzdizao se nad nama, ali je ostavljao utisak da ga neizmerno zanima ono što mi pričamo.“ Konan Dojl je počeo da piše svoj roman „Skareltna studija“ upravo na ohrabrenja samog Vajlda, a lik Šerloka Holmsa nedvosmisleno je zamišljen po uzoru na slavnog dramaturga. „Drakula je bio jedna posebno ponižena inkarnacija samog Vajlda“, piše u svojoj studiji „Naši vampiri“ iz 1997. godine Nina Auerbah. „Čudovište tišine i izgnanstva. Ranjivo na niz zakonski taksativno datih tajanstvenih pravila.“
Knjiga počinje tako što mladi i oženjeni službenik Džonatan Harker odlazi u dom neodoljivo šarmantnog starijeg muškarca. Drakula se nadvija nad njim i počinje da ga miluje. Harker se, uz drhtaj, trgne, a zatim gubi svest i budi se u postelji sa odećom naslaganom pored kreveta. Nagoveštaj seksualnog susreta?
Da bi pobegao iz Drakulinog zamka Harker mora da se probije kroz mračan prolaz nalik tunelu iz kojeg je dopirao smrtonosni, bolesni zadah. Analni otvor? Harker se vraća u Englesku osećajući neku tajanstvenu bolest. I, kako kaže, potonuo bi da nije njegove supruge koja ga neguje sve dok ne ozdravi. Da li ovaj heteroseksualni brak pomaže Harkeru da kontroliše ili da, barem, prikriva, svoju homoerotsku želju?
U poslednjoj Stokerovoj biografiji „Something in the Blood: The Untold Story of Bram Stoker, the Man Who Wrote Dracula“ objavljenoj 2016. godine Dejvid Ska piše priču prožetu svom viktorijanskom čudnovatošću. I Brem Stoker i Oskar Vajld su, kao i mnogo dečaci u tom periodu, odgajani kao devojčice. Sinovi su nosili suknje i dugačke kose i predstavljani su u javnosti kao neka vrsta bizarnih hermafrodita.
„Muškarci su detaljno opisani u Stokerovim delima sa tipičnim naglaskom na detalje lica i odeće“, piše Ska. „Ali ga ne zanima primenjena fizionomija kada su žene u pitanju. A ni šta one nose.“
U poznoj životnoj dobi Stoker se okreće autoritativnoj politici. U svom članku iz 1908. godine se zalaže za kontinuiranju i strogu cenzuru u umetnosti. Naročito kada je u pitanju seks. U godini u kojoj je preminuo javno poziva da se u zatvor smeste svi homoseksualni autori u Ujedinjenom Kraljevstvu. Mnogi u ovome vide neskrivenu autohomofobiju, ali izgleda da je glavni inicijator ove ideje zapravo bio sifilis. Stoker je možda otkrio da boluje u vreme suđenja Oskaru Vajldu. Detalje je sada nemoguće tačno utvrditi, ali vremenski okvir razvoja bolesti odgovara ovoj tezi. Do tada je Stoker flertovao sa idejom da bude otvoreniji i slobodniji u vezi sa svojom seksualnošću. Prepoznavao je „svoju vrstu“, pisao u pismima o tome, bio u braku koji ga nije zanimao, bio slobodniji u odnosima sa glumcima poput one sa Henrijem Irvingom sa kojim je održavao aseksualnu vezu… Međutim, kako je bolest napredovala, zajedno sa ludilom, Stoker počinje da razvija užasan strah od svega što je moglo da izazove bolest.
Izgleda da je „Drakula“ priča o sifilisu. O strahu od homoseksualnosti svakako, ali pre svega o sifilisu. Sa druge strane, dosta toga što je u decenijama nakon smrti Brema Stokera nastalo na temeljima njegovog dela nedvosmisleno je gej. Njegov potomak i biograf Danijel Farson je gej. Nemački režiser F. W. Murnau koji je prilično slobodno adaptirao knjigu „Drakula“ u nemi film „Nosferatu: A Symphony of Horror“ bio je gej. Književnica En Rajs je svoje vampire predstavila veoma kvir.
Bez obzira na poreklo romana „Drakula“ ovaj je u međuvremenu postao simbol slobode. Drakula je napustio onaj mračni zamak u kome ga je zatočio njegov tvorac. Dete je, na radost verne publike, poraslo i osamostalilo se.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):