Incidenti motivisani mržnjom prema kvir osobama u 2022. godini


Kao i prethodnih godina, Udruženje „Da se zna!“ izdaje godišnji izveštaj o incidentima motivisanim mržnjom prema kvir osobama u Srbiji. U izveštaju se kvantitativno i kvalitativno opisuju incidenti (krivična dela i diskriminacija) koji su motivisani mržnjom zbog nečije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Sam izveštaj jedini je takve vrste u Srbiji, s obzirom da jedino Udruženje „Da se zna!“ vodi evidenciju zločina iz mržnje prema kvir osobama i to po međunarodnoj metodologiji razvijenoj od strane Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR). Podaci i opisi incidenata u nastavku teksta, predstavljaju nalaze evidencije slučajeva za 2022. godinu.

Ako bi trebalo u jednoj rečenici opisati 2022. godinu po pitanju bezbednosti LGBT+ osoba u Srbiji, može se reći samo jedno – da je 2022. godina najgora godina za LGBT+ zajednicu u Srbiji u poslednjih 10 godina! Zabeležili smo ukupno 94 incidenta motivisana mržnjom prema LGBT+ osobama, što je najviši zabeležen broj otkad „Da se zna!“ vodi evidenciju, a u procentima je to uvećanje za 13% u odnosu na 2021. godinu. Od tog broja, 29 incidenata bili su fizički napadi, a ostalo su bile pretnje, uznemiravanja i uništavanje imovine. Počinjeno je ukupno 70 krivičnih dela, a 24 slučajeva bila je diskriminacija.

Ovako veliki broj incidenata ima svoje objašnjenje. Ono se ogleda, pre svega, u pojačanom govoru mržnje prema LGBT+ osobama koji je obeležilo vreme uoči EvroPrajda. Kao rezultat govora mržnje, uvek proističe zločin iz mržnje, pa smo tako samo na dan EvroPrajda 17. septembra 2022. godine evidentirali 14 incidenata motivisanih homofobijom i transfobijom, a u avgustu iste godine, u jeku litija, desničarskih skupova protiv EvroPrajda, TV gostovanja punih govora mržnje prema LGBT+ zajednici, zabeležili smo čak 30 napada motivisanih homofobijom ili transfobijom, što znači da je tog meseca svakog dana barem jedna LGBT+ osoba napadnuta ili bila izložena nasilju. Što bi se reklo, homofobija i transfobija su uzele svoj danak. Što se samog EvroPrajda tiče, važno je pomenuti i politički kontekst i ono što se zbivalo pre i posle samog događaja. Po prvi put, nakon skoro osam godina mirnog održavanja Beograd Prajda, vlast u Srbiji je odlučila da zabrani EvroPrajd manifestaciju, pravdajući to političkim tenzijama na Kosovu i opasnošću da može doći do većih incidenata na sam dan šetnje. To nije bio prvi put da je Prajd u Srbiji zabranjen, ali je svaki put Ustavni sud donosio odluke da je svaka zabrana Prajda – neustavna. EvroPrajd se ipak desio, iako formalno zabranjen, ali ono što je dodatno poražavajuće bilo jeste što su napadnuti učesnici i učesnice EvroPrajda bili potpuno skrajnuti i niko od nadležnih organa, pre svega policije, nije ni pomenuo da su bili napadnuti (neki od njih sa teškim povredama glave i traumom), već je komunicirano samo kako su policijski službenici koji su bili u kordonima oko grada napadnuti od strane huliganskih grupa, a da su učesnici prošli bezbedno. Iz svih ovih razloga, septembar 2022. godine i sam EvroPrajd ostaće upamćeni kao crna mrlja u istoriji LGBT+ prava u Srbiji i uopšte, ljudskih prava u našoj zemlji.

Još neki nalazi našeg godišnjeg izveštaja su važni za razumevanje celokupne situacije LGBT+ prava u Srbiji. Prema našim podacima za 2022. godinu, dve trećine svih prijavljenih incidenata nevidljivo je za policiju, tužilaštvo i sudove. Ovaj podatak nam govori, da incidente motivisane mržnjom prema LGBT+ osobama, nadležni organi, pre svega policija, ne vide kao relevantne i ne podnose odgovarajuće prijave. Iz tog razloga, najveći broj LGBT+ koje su doživele incident motivisan njihovom seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom se obraćaju prvo nama, a ne policiji, jer imaju izuzetno nizak stepen poverenja u policiju. Tek ako mi alarmiramo slučaj i pokrenemo odgovarajuće pravne postupke, nadležni organi preduzmu neke mere. Tek je posebna tema šta će se desiti nakon krivične prijave, odnosno kada predmet ode u tužilaštvo. Nažalost, često krivične prijave budu odbačene, a i ako se formira određeni predmet i podigne optužnica (izuzetno retko), sledi borba za primenu člana 54a Krivičnog zakonika u optužnici, što je tek jako retko (za 10 godina postojanja pomenutog člana u svega oko 10 presuda je primenjen).

Za kraj, podelio bih jedan od slučajeva iz našeg izveštaja, odnosno iz 2022. godine, a koji je najteži slučaj koji je prijavljen našem Udruženju otkad vodimo evidenciju. Radi se o prebroditelju D.M. gej muškarcu koji se u trenutku incidenta nalazio u podzemnom prolazu ispod Palate „Albanija“ u Beogradu u kabini toaleta. Njega i drugo lice su dva policijska službenika PS Stari grad Marko Kulinčević i Miloš Lukić, razvaljući kabinu toaleta uz homofobične povike, izbacili iz kabine i brutalno ih pretukli uz najteže uvredljive homofobične uzvike koje su koristili prilikom fizičkog nasilja. Pretresli su ih i tražili im ličnu kartu, a sve to vreme su ih vređali i fizički zlostavljali. Ličnu kartu su im bacili na pod i rekli da pokupe sa poda. D.M. koga mi zastupamo, zadobio je ozbiljne telesne povrede i psihičke posledice konstatovane od strane lekara specijalista. Obratio se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti koji je podneo krivičnu prijavu za zlostavljanje i mučenje protiv dva pomenuta policijska službenika, ali je posle godinu dana krivična prijava odbačena zbog nedostatka dokaza i osnova sumnje. D.M. se obratio i nama koji smo od početka sa njim i u njegovo ime pokrenuli smo više pravnih postupaka. Podneli smo prijave Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a protiv oba policajca nasilnika, ali su prijave odbačene, jer se predmet prebacio na krivični postupak. Pošto je i krivična prijava odbačena, delovalo je kao kraj, odnosno da će i ovaj brutalan homofobični napad ostati neprocesuiran, ali nakon priloga na N1 televiziji i zahvaljujući zalaganju novinarke Vanje Đurić za ovaj slučaj, Više javno tužilaštvo donelo je odluku u kome nalaže Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da ponovo razmotri ceo slučaj, ispita osumnjičene, svedoke i žrtve. Ovaj proces je u toku i videćemo šta će se na kraju desiti.

Sve u svemu, ovaj slučaj ilustruje realnost sa kojom je LGBT+ osobe u Srbiji suočavaju kada dožive nasilje. Druge detalje našeg godišnjeg izveštaja i više o statistici incidenata, možete pronaći u samom izveštaju koji se nalazi na vebsajtu našeg udruženja.

Udruženje „Da se zna!“ nastaviće da bude tu za svaku LGBT+ osobu u Srbiji pružajući joj adekvatnu pravnu i psihološku podršku. Na drugoj liniji borbe, radićemo sa institucijama, medijima, organizacijama i celokupnom javnošću kako bismo skrenuli pažnju na sve teži položaj LGBT+ osoba i na neophodnost uključivanja svih u borbu za bolje društvo, zasnovano na jednakosti i ravnopravnosti.

Piše: Bojan Lazić

Više tekstova iz broja 75 – decembar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):