Publika voli prevarante. Služe im kao oruđa za fantazije o osveti protiv onih drugih, bogatih. Zato valjda na streaming servisima cvetaju serije i filmovi o njihovim podvizima – „Inventing Anna“ je na primer vrlo brzo postala popularna, a zbog bizarne priče, usred koje se uživa u bespravno stečenom luksuzu.
Varalicama iz stvarnog života se ređe aplaudira, bar ne pre nego što završe na malim ekranima. Nisu ni zaslužili – da je svet utopija, tu bi energiju trošili na nešto drugo, na život koji ne bi živeli u senci one dobre stare „oteto-prokleto“. To ne znači da se o njima ćuti. Papreni naslovi mame klikove, inspirišu na komentarisanje. Čitaoci se javno slade, pa ne manjka komentara poput „ako, tako im i treba“. Što je prevarant više uživao, to je zadovoljstvo veće.
Priče kao što je ona o Anni Delvey su egzotične, najviše zato što su tamo daleko, ali i zbog toga što su joj mete bile oni koji plivaju u bogatstvu. Na domaćim prostorima žrtve su često obični ljudi, koji prava i nemaju, pa kriminalci valjda misle da im neće ni faliti ono što nikada nisu imali. Kada se u prevarantskoj jednačini koriste organizacije koje se navodno bolje za ljudska prava, zločin se duplira, jer se ne otima samo novac, već i nada da bi jednog dana moglo da bude bolje. Među onima koji već godinama pustoše region prednjači Bojan Jovanovski, u narodu poznatiji kao Boki 13.
Na televizijskom zvezdanom nebu je eksplodirao još 2010. godine, nakon što je debitovao u rijaliti programu Veliki brat. Pažnju je privukao onim što mejnstrim mediji nazivaju „bez dlake na jeziku“, pa je publika mogla da „uživa“ u izlivima svega i svačega. Iz takvih okolnosti se često otvaraju svakojaka vrata, bar na našim prostorima.
Muzička karijera je sledeći logičan korak, bilo da osoba ume, ili pak ne ume da barata sopstvenim glasnim žicama. Boki 13 je tako 2012. godine snimio numeru „Kaligula“, a vesele strofe su ispratili plesači bujnih mišića. Pojedini su u maniru „u svemu tražimo nešto dobro“ tu videli performans koji preispituje rodne stereotipe i poručuje da svako od nas ima pravo da bude ono što jeste. I to je mogla da bude sasvim dobra stvar, jer uparena s borbom za ljudska prava, karijera TV zvezde koja se ne oblači onako kako društvo zahteva možda i može da donese nekakav boljitak, makar milimetarski (mada niko to ne radi bolje od dreg kraljica).
Rijaliti zvezda je 2016. godine odlučila da je dosta zabave, i da je vreme da se ustane u odbranu onih koji nemaju snage da se sami brane. U Parizu se pojavio kao promoter projekta Ljudska prava – EU, pa je tom prilikom rekao da „svojom rigoroznom retorikom i iskustvom“ može baš puno da doprinese borbi za ljudska prava. Boraca i borkinja nikad dosta, pa je svako pristojno biće ovaj potez pozdravilo. Nevolja je bila u tome što je Boki 13 odlučio da doprinese i sopstvenom budžetu.
Život mu se, kako je tvrdio u tadašnjim intervjuima, nakon toga značajno popravio, a kako i ne bi. Kroz nekoliko meseci je postao predsednik Međunarodnog saveza za civilno društvo i socijalno ugrožene, i to bez plate i svih drugih doprinosa. Nije se borio samo za prava LGBTIQ+ zajednice, već za prava svih koji su mu pali na pamet, postao je i politički aktivista, pa je žario i palio po protestima nezadovoljnih građana.
Borac bez plate je nešto poput modernog sveca, iako su pojedini već na početku počeli da traže dlaku u jajetu, pa su i sebe i druge zapitali – otkud skupa garderoba kad se radi za džabe? Jovanovski luksuz nije krio, a ono što se ne skriva sigurno je legalno – kome tetka iz daleke zemlje nije ostavila bar neko malo bogatstvo, taj nije živeo.
Već je 2017. počeo da sarađuje s tadašnjim predstavnicima vlasti u Severnoj Makedoniji, pa su se humanitarne tezge nizale jedna za drugom. Do prvog pomračenja humanosti dolazi početkom 2018. godine, kada je priveden zbog šverca. Potom je odjeknula i vest da je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal u akciji „Reket“ uhapšen i Boki 13 – zbog iznude.
Jovanovski je, kako se tada pisalo, u saradnji s biznismenom Zoranom Milevskim, a uz pomoć javnog tužioca koji je ostao neimenovan, drugim poslovnim ljudima uspeo da iznudi ogromne sume novca (pojedini tvrde da se radi o čak osam miliona evra). Ucena se na kraju više isplati od humanitarnog rada.
Još je tada osuđen na devet godina zatvora, ali je nakon samo dve godine uspeo da se nađe usred nove afere. Sveži slučaj je dobio ime „Međunarodni savez“, po nevladinoj organizaciji na čijem se čelu Jovanovski nalazi. Prevarant se dakle vratio borbi za ljudska prava, ali samo da bi mu poslužila kao paravan za nezakonito sticanje novca.
Iako su novine pisale o prethodnoj prevari, uspeo je da, skriven iza vela humanosti, namami nove žrtve, pa je na kraju od dvojice makedonskih biznismena uzeo čak milion evra – za projekat izgradnje „Evropskog centra za odrasle“ i za „mobilne usluge“, ali ništa od toga nije realizovano. Silijan Micevski, vlasnik građevinskog preduzeća „Pelister“ iz Bitolja, je u toj akciji oštećen za 719.905 evra, dok je Ardijan Amzoski iz „Drim bildinga“ iz Struge ostao bez 233.821 evra. Ugroženi su ostali bez nade.
Boki 13 je još jednom osuđen na devet godina zatvora, a tužiteljka Severne Makdonije Vilma Ruskoska je slučaj opisala kao „vrhunac kriminalnog devijantnog uma“. Odličan naslov za miniseriju, ili neki sledeći projekat iza kojeg bi Jovanovski mogao da stane –na primer prihvatni centar za propale prevarante, zašto da ne?
Piše: Milan Živanović
Više tekstova iz broja 66 – jun 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
