U ovom kutku ovog broja Optimista punog srca i uz podosta saborničkog ushićenja imamo zadovoljstvo da vam pažnju skrenemo na dve iznimno zanimljive knjige, koje, doduše, da se ne lažemo već na samom početku ove priče, LGBT momenat pružaju i postavljaju u drugi ili treći pripovedni plan, ali ipak na nedvojbeno značajno mesto.
Premda posve drugačije i po sadržaju, i po tonu, i po književnom im rodu, ove dve knjige ponajpre govore o dve iste stvari – marginalizaciji/marginalizovanima i onima koji život doživljavaju upadljivo intenzivnije i snažnije od većine.
„Kata Nesiba i komentari“ Ivana Jankovića (uz ilustracije Veljka Mihajlovića) istinska je ekstravaganca u aktuelnoj knjižarskoj ponudi; ova naoko istoriografska studija o životu prostitutke u Srbiji tokom burne polovine devetnaestog veka zapravo je u značajnoj meri izrazito sadržajan, rečit i zabavan roman o nekadašnjem stanju stvari, brojnim lako uočljivim rimama između toga tada i ovoga sada i neprolaznim naravima i nepopravljivim ćudima izniklim u ovom okruženju. U tom smislu „Kata Nesiba i komentari“ (u izdanju beogradske Fabrike knjige) jeste, kako se sugeriše već u drugom redu teksta na poleđini ovog izdanja, subverzija i to na nekoliko značajnih nivoa. Kao prvo, „Kata Nesiba i komentari“, i mimo tog istoričarskog profila autora, uveliko flertuje sa već dugo snažno uvreženim laičkim i postmodernim uverenjem da je istorija, odnosno, faktografija u kojoj je ona ukorenjena manje više u biti rekla-kazala. Ta ovde diskretno udenuta postavka moćno je polazište za dalji put stazom utabanom na uverenju da su identiteti vazda bili i ostali fluidna stavka – otud i zaigrana i nepokolebljiva Kata Nesiba menja veru, iznalazi nove zaštitnike, menja habitate, ali ostaje odana svoj nemirnoj i preduzetnoj (pa i preduzetničkoj) prirodi.
Osim toga, ova knjiga, istoriografska studija zaodenuta zavodljivim plaštom od visokoparnog i posprdnog tona, onima koji bi u njoj ipak prvo i prvenstveno to potražili nudi i obilje istorijske građe i detaljan, razumljiv i intrigantan prikaz istorije nekadašnjih privatnih života ovde, na vetrometini i u tadašnjem vrtlogu državotvornih gibanja i avantura. Sam queer aspekt deo je upravo segmenta knjige u kojoj autori nastoje da opcrtaju koordinate univerzuma u kom je Kata Nesiba bitisala i nastojala da preživi i izbori se za lični boljitak, uprkos svemu i mnogima. Janković tu u nekoliko kraćih poglavlja i čitavim nizom krajnje ilustrativnih ali i zabavnih epizoda podseća da je, nazovimo tako, inoseksualnosti i inoseksualnih bilo i tada, uključujući muželožnike, istopolne seksualne radnike, transvestite, lezbijke… Možda baš taj deo knjige najrečitije ilustruje emancipatorsku ulogu seksa i na širem, društvenom planu, uz podsećanje da seks/potreba za seksom u jednakoj meri pogonsko gorivo za lične promene i lutanja koliko i ljudska ćud, nošena bilo slabostima, bilo društvenim uslovljavanjima, bilo porivom za slobodom i izbora i životnih nazora. Taj segment čini skladan deo ove visprene studije o prostituciji, pitanjima puti, ali i naravi naših predaka, od kojih su neki ciljano ili slučajno prtili put ka sadašnjoj kakvoj-takvoj, nesavršenoj ali ipak osetnijoj slobodi. Uz dosta humora i duhovitih opaski kojima toj mudroj/brižnoj/pažljivoj… čitateljki kojoj se uporno obraćaju, autori „Kate Nesibe i komentara“ vešto povezuju dijahronijsku i sinhronijsku ravan priče, isporučujući možda i najosobenije štivo na srpskom jeziku objavljeno u dosadašnjem toku ove godine.
Humora, diskretnog i veoma efektnog, ima podosta i u kraćem romanu „Proleće se na put sprema“ Bojana Krivokapića: u pitanju je fragmentarna ispovedno-intimistički obojena i intonirana proza u kojoj Krivokapić očitava prilično veštine u baratanju vazda zgodnim, ali i vazda skliskim motivom pitanja identiteta i obično bolne i prevratničke potrage za istinskim identitetom. Gregor, glavni junak ovog Krivokapićevog romana, za razliku od dobrog dela važnih junaka dela savremene srpske proze otvoreno priželjkuje i, mada opterećen melanholijom i neprolaznom zagledanošću u bezdno sopstvene nesnađenosti u svetu koji tako silno pokušava da pojmi i razume, razrešenje svog identitetskog čvora, u punom introspektivnom zanosu tražeći odgovor na pitanje ’ko sam’. Glavnog junaka očigledno tišti golema bagaža ličnih, porodičnih i društvenih izbora, legendi i izbora, što u mnogome određuje i ton i sadržaj ovog sveukupno uspelog romana.
Dimenzija fokusa je nezgodan parametar kada treba proceniti narativnu usredsređenost autora koji očito značajan deo izraza pronalazi unutar mogućnosti romana roka svesti, što „Proleće se na put sprema“ (objavila kuća Red Box) svakako jeste, ali u par mahova čini se da autoru donekle beži ciljana žiža. Najproblematičniji ovaj roman biva kada autor zapada u bernhardovske mini-tirade, a najupečatljiviji kada u potpunosti prevlada intimistički ton osnažen znalački inkorporiranim i postavljenim detaljima. Što se, pak, queer momenata tiče, oni su tu i tamo, diskretno i dovoljno efektno, posejani bezmalo celim tokom romana (od epizode sa pletenjem do scene gej nežnosti u kupatilu), uključujući i samu završnicu romana, u kojoj Gregor stiže do neveselog kraja il’ možda ipak na prvom mestu do toliko snevane slobode i spokoja barem u dovoljno razgovetnoj najavi.
Piše: Zoran Janković