Sećate se onoga kad u školi dobijete da napišete sastav na slobodnu temu. E, tako je meni u svakom broju Optimista! O čemu ću sada, šta da smislim?! Izlazi na dva meseca, dok dođe sledeći broj na red ja sve teme već spiskao koliko piskaram na dnevnom nivou. E, sad dobih zadatu temu, pa još crnje i gore! Dva broja mi je trebalo da smislim šta da radim na temu „zanimljivi kvir profili na internetu“, propustih prošli broj jer nisam mogao da se odlučim šta da stavim, a šta ne – i sad nađoh način da malo zeznem sistem! Biram najkontroverzniji od svih domaćih kvir profila – kvirstori!
Ne mogu da kažem da je slučajno. Pratim i volim kvirstori. Ne mogu da kažem da se slažem sa svim stavovima koje iznosi, ali mi je osveženje što je potpuno antimejnstrim i što je ceo jedan veliki hot take – sva nepopularna mišljenja na jednom mestu, sa kojima se mnogi slažu, a neće da kažu! Kvirstori će stvari nazvati svojim imenom, kvirstori će kritikovati mejnstrim aktivizam, kvirstori će ukazati na problem koji svi preskaču – siromaštvo i kvirstori će jasno staviti do znanja da nema slobode u kapitalizmu! I nema.
I dok se mejnstrim NGO liberalni aktivizam krije iza floskula o „podsticanju vidljivosti“ i „podizanju svesti“ i još gomile klasičnih NGO reči, pravimo se da ne vidimo beskućništvo LGBT ljudi, siromaštvo i društvenu deprivaciju. Tj. jasno mi je da se niko od aktivista ne pravi lud, prave se ludi donatori koji većinom stave u poziv projekta napomenu da se finansije ne mogu trošiti na „aktivnosti koje uključuju humanitarnu pomoć“. Potpuno logično. Ne mogu oni koji forsiraju kapitalizam da daju novac na tako nešto jer bi to značilo priznanje da sistem koji toliko vole – ne radi. Kao što i ne radi.
E, zato je bitno da postoji profil koji neće zavisiti od bilo koga i pisati ono o čemu niko neće, ne stiže, ili ne sme. Bez cenzure.
„Profil je nastao, sada već pre dve godine, sa vrlo jednostavnom namerom, da na Instagramu promovišem podkast koji sam tada pravio. Međutim, sasvim slučajno, razvio se u profil koji je dobio drugu namenu, a to je razgovor sa ljudima iz zajednice o nekim temama koje su nam važne, a o kojima se do tada nije govorilo na drugim mestima, barem ne javno i bez cenzure. Ovo se desilo čudnom slučajnošću, jer se čini kao da su profil počeli da prate mnogi ljudi koje inače nije zanimala balkanska kvir aktivistička scena. Rekao bih da ih je privukao sadržaj koji drugde nisu do tada videli na našem jeziku” rekao mi je kvirstori na samom početku razgovora.
Kvirstori postavlja pitanja koja mnogi, iz zajednice ili šireg društva, ne žele da daju odgovor. Sad ću ja malo kvirstoriju postavljati teška pitanja. Pre svega, zanima me ono oko čega se ne mogu složiti uvek – da su all cops bastards i da policija ne može biti saveznik kvir ljudima.
„Smatram da policija ni u kom slučaju ne može biti saveznik kvir oslobođenja, jer policija pre svega održava režim (koji god je trenutno na vlasti) i privatnu imovinu/kapitalizam, a ta dva će uvek biti u neprijateljstvu sa oslobođenjem. Policija je zasad, bar u Beogradu, nužno zlo. Nešto bez čega se, nažalost, ne može – jer je državni sistem tako ustrojen. Međutim, smatram da ne treba da gradimo prijateljske odnose sa represivnim aparatom. Oni čuvaju Prajd i druge događaje po službenoj dužnosti, zatim par nedelja kasnije čuvaju i mural ratnog zločinca, takođe po službenoj dužnosti. To nam pokazuje da ti ljudi bez ikakvih ličnih vrednosti, koji rade šta im se kaže, i da se isto tako sutra mogu okrenuti protiv nas, ako im to bude naređeno. Zato uvek moramo da budemo na oprezu i da znamo da policija nije naš prijatelj niti neko kome možemo verovati”, kaže kvirstori. Moram priznati da ima smisla, iako sa druge strane ne znam kako bi izgledao sistem bez policije ili bilo kakvog „represivnog aparata“. Možda smo samo naučeni da jedino sila može da održi kontrolu?
No, kad je već pomenuo Prajd, nameće se drugo pitanje potpuno logično – ozbiljno jaka kritika na Belgrade Pride. Ne kažem da ne treba postaviti pitanje finansiranja i trošenja sredstava, niti koliko je to politički protest, a koliko se pretvorilo u žurku na kojoj ni meni nije jasno šta ima da se slavi kad smo svesni toga da je miran samo zato što država to tako hoće i da se od Prajda do Prajda, sistemski i suštinski, ne desi apsolutno NIŠTA za sistemsko i suštinsko poboljšanje položaja kvir ljudi, ali OK, toliki hejt?
„Kritika Prajda se rodila iz iskustva – imam iskustvo odlaska na šetnje više godina unazad, ali sam jedne godine i volontirao u organizaciji Prajda i video kako to izgleda iznutra. Pored toga, o samom prednostima i nedostacima Prajda sam razgovarao sa mnogim ljudima, pre nego što sam svoje kritike izneo u javnost. Kako ovde ne bih previše prostora oduzimao na detaljne kritike – pozivam vas da posetite @kvirstori na Instagramu, i tamo možete naći deset opširnih kritika organizacije Prajda u Beogradu”, objašnjava kvirstori, ali neće da uđe dublje u priču. Mislim, dobro, OK, čitali smo. Idemo dalje.
Moja omiljena tema oko koje se digla ogromna prašina kada sam upotrebio akronim u jednom tekstu – TERF. Reklo bi se da kvirstori, što se bar ovoga tiče, stoji na liniji sa mejnstrim aktivizmom jer TERF ekipu su odavno odbacili i mejnstrim feminizam i levica i kvir aktivizam.
„Ne bih rekao da se potpuno slažem sa mejnstrim aktivizmom što se prava za trans ljude tiče. Slažemo se da ona moraju da postoje, ali se ne slažemo oko same implementacije. I u ovom slučaju mejnstrim je najčešće za asimilaciju, dok sam ja za potpuno oslobođenje”, pojašnjava kvirstori i dodaje da je dugo razmišljao oko same terminologije i da li da koristi tu omraženu reč „TERF”.
„U jednom trenutku je ta reč izgubila smisao jer su je mnogi na internetu koristili kao sinonim za reč transfob, iako nisu iste. Međutim, verujem da je treba koristiti upravo jer jasnije objašnjava postupke onih na koje se odnosi. Dok transfobije ima mnogo u svakom ćošku sveta, terf aktivizam je donekle unikatan jer su u pitanju ljudi čiji su pogledi na svet naizgled dobri, koji su inače pobornici raznih sloboda, ali kod trans osoba ne samo da povlače crtu, već aktivno, agresivno i izuzetno zlonamerno rade na uzurpiranju legislativa, ali i svakodnevnog mira kako cele trans zajednice, tako i pojedinaca. Zato sam počeo ponovo javno da upotrebljavam tu reč, jer je bitna distinkcija između ljudi koji su možda transfobični iz neznanja ili zbog okoline u kojoj su odrasli, ali kojima se može skrenuti pažnja na to, i između ljudi koji su dovoljno obrazovani da znaju da je ono što rade zlo, ali nastavljaju to da rade. Verujem da će nam psihološka i sociološka istraživanja u budućnosti pružiti odgovore zašto se pobornici terf ideologije ponašaju kako se ponašaju, iako znaju za bolje”, opsežno objašnjava kvirstori. Lično sam se takođe dvoumio da li da je koristim jer se sa jedne strane slažem sa kvirstorijem, a sa druge u pravu je i Sonja Sajzor koja je za Zoomer.rs rekla da je reč pogrešna jer znači „trans isključujući radikalni feminizam“, a u njihovim postupcima nema ničeg radikalnog, jer su trans osobe već suočene sa velikom količinom diskriminacije i nasilja, nema ništa feministički jer je transfobija utemeljena u patrijarhatu i na kraju – ne radi se samo o „isključivanju“, već svesnoj mržnji. No dobro, ovo je svakako predmet debate.
Predmet debate, na kraju krajeva, je i sama reč kvir, koja je u nazivu ovog profila. Da li je to anti-identitetska pozicija, da li kvir briše identitete ili je sama po sebi identitet, da li je samo kišobran termin bez potencijala za stvarnu političku moć… ogromna debata. Zato me je zanimalo zašto se kvirstori odlučio da bude kvir priča.
„Iako smatram da su naši pojedinačni identiteti koji stoje u akronimu LGBTIA+ važni, i da postoje razne nijanse potreba za ljude koji pripadaju bilo kom od ovih slova (ili više od jednog), okrenuo sam se reči KVIR kao zajedničkom označitelju (iako tu reč ne prihvataju svi članovi zajednice, što je legitimno); KVIR je za mene snažnija reč, baš jer označava postojanje jedne grupe ljudskih bića koja odbijaju da budu stavljena u normu – bila ta norma heteronormativnost, brak ili rad u kapitalizmu”, objašnjava kvirstori.
E, tu sam te čekao! Kapitalizam! Ako je po nečemu ovaj profil unikatan, to je što će jasno podvući to da nema oslobođenja dok se ne oslobodimo od kapitalizma. Sa ovim sam započeo tekst, ovo je teza kojom treba isti i da se zaokruži.
„Smatram da je kvir borba, dakle borba za oslobođenje, a ne aktivizam zarad asimilacije, neodvojiva od leve borbe za oslobođenje od kapitalizma. Jer, iako aktivizam u kapitalizmu jeste doveo do nekih sloboda za kvir ljude, te slobode nisu zaista funkcionalne ukoliko nismo ekonomski privilegovani kako bismo ih koristili. Zato moramo da imamo potpunu slobodu – što podrazumeva pravo na život, na krov nad glavom, na zdravstvenu negu, na obrok, na obrazovanje, na kretanje – dakle sve ovo moramo imati u praksi, a posle toga dolaze neke individualne slobode, kao što su pravo na biranje partnera ili rodnu samoidentifikaciju”, navodi kvirstori i dodaje još jednu ključnu stvar – osnovna vrednost koja se uvek i svuda mora podvući je ANTIFAŠIZAM. Verujem da će se kvirstori složiti, ali ja ću reći svoj stav – kapitalizam podrazumeva klase, podrazumeva koncept „viših“ i „nižih“ gde „viši“ žive od eksploatacije „nižih“ (osim ako zaista ne verujete u tezu da svi imaju jednake šanse i mogućnosti u kapitalizmu, a ako verujete preselite se malo u neko kartonsko naselje i vidite koliko ćete izdržati i koliko ćete šansi imati“. Dakle, ako imamo „više“ i „niže“ klase/rase/nacije – svejedno, ako znamo da kapitalizam živi od neokolonijalizma gde imamo čak i „više“ nacije koje eksploatišu jeftinu radnu snagu „nižih“ nacija (samo što se ne zovu „niže“ već „nerazvijene“ ili „treći svet“ – ah, te fensi reči) – nema antifašizma u kapitalizmu! Sorry, but jbg.
„Kvirstori zastupa pre svega antifašizam, kao fundamentalnu borbu bez koje nema čovečanstva. Danas, kada je fašizam izuzetno prisutan gotovo u svim krajevima sveta, moramo iznova i iznova da se podsećamo, i u teoriji a naročito u praksi kako izgleda svet bez fašizma i kako da se borimo protiv njega oko sebe, ali i u sebi”, kaže kvirstori.
Na kraju, kad smo skontali odakle dolazi ideologija koju zastupa i koje su osnovne vrednosti, želeo bih da poruči jednu stvar ljudima koji ga prate, a i vama koji ćete čitati ovo, a niste čitali kvirstori.
„Kada bih mogao da prenesem jednu poruku, odnosno nešto što bih voleo da svi znaju: nije nam preostalo mnogo vremena. Svet se drastično menja, bilo da su u pitanju klimatske katastrofe, raspad kapitalizma ili rastući fašizam. Zato je najbitnije da svako od nas krene sa nečim malim i nečim u svojoj okolini – bilo da je u pitanju donacija ili kuvanje za solidarnu kuhinju u našem gradu, pomaganje komšijama, ili glasno ustajanje protiv nepravdi – jer samo od nas zavisi da li ćemo preživeti i kakav ćemo novi svet stvoriti”, zaključuje kvirstori.
A ja zaključujem da nam treba više ovakvih profila koji će ukazati na probleme koje donosi kapitalizam i koliko su te stvari uvezane. Iako se obojica slažemo da je to težak posao za šta, zahvaljujući kapitalizmu koji nas melje toliko da ovaj tekst završavam u nedelju u ponoć, iza deadline i nadam se da će stići Peđi na vreme – nemamo ni vremena, ni kapaciteta.
„Kada sam napravio profil i kada sam ga najviše koristio, poklopilo se da sam imao dosta slobodnog vremena zbog kovid izolacije i svega što se tu dešavalo. Ipak, održavanje jednog profila, kreiranje novih sadržaja, interakcija sa ljudima – sve to zahteva mnogo sati, a mora se raditi, a treba i živeti. Uprkos svemu, zahvalan sam na stotinama ljudi koji su se javili, bilo u DM ili ostavljanjem komentara, jer su pokazali da je ovakav profil bio potreban. Nadam se da će u budućnosti biti još sličnih profila, mada mislim da se i sada javljaju, samo su više u mim formatu pa su možda manje uočljivi”, zaključuje kvirstori.
Ništa ljudi, kad imate vremena, bar malo, borite se protiv kapitalizma. Sad se dižu mnogi protesti koji su, u osnovi, iako upakovani u desničarsku retoriku o „braniku otadžbine“ – zapravo levičarski. Ostajemo bez vode i vazduha, pre svega, zbog kapitalizma. Borba predstoji, sad ili nikad.
Piše: Nemanja Marinović