LGBT aktivisti se često susreću sa pitanjima o tome kakav je položaj LGBT osoba van Beograda i, zaista, ponekad i ne postoji adekvatan odgovor. Prajd i borba za jednakost LGBT osoba od devedesetih godina odvijaju se uglavnom u Beogradu. Nedavno je i Novi Sad dobio svoj prvi Prajd, a aktivisti i aktivistkinje okupljeni oko beogradskih i novosadskih LGBT organizacija su 2019. godine učestvovali u takozvanom Prajd karavanu – gerila akciji u kojoj su se nenajavljeno pojavljivali u gradovima širom Srbije uz slanje jasne poruke podrške LGBT osobama u tim gradovima. Međutim, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) odlučila je da na direktniji način pruži podršku i mogućnost mladim aktivistima i aktivistkinjama iz pet gradova u Srbiji da prođu obuku o aktivizmu, javnom zagovaranju i sprovođenju istraživanja, kao i da ispitaju kakav je zaista položaj LGBT mladih u navedenim sredinama i u njima sprovedu aktivističke inicijative. Upravo je iz ove inicijative nastao program „Srušimo četiri zida“, čiji je naziv inspirisan željom KOMS-a da osnaži mlade LGBT ljude iz manjih sredina koji su često obeshrabreni i ugnjetavani pritiscima da svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet kriju unutar četiri zida. KOMS je ovim projektom želeo i da radi na širenju svesti o položaju i problemima ove manjinske grupe u gradovima van Beograda.
Nakon otvorenog poziva i procesa selekcije, odabrani su timovi koje su činili po troje mladih iz Vranja, Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje i Sombora. Zatim je usledila edukativna faza Programa. Kroz tri treninga, na temu istorijata i položaja LGBT zajednice i aktivizma u Srbiji, o metodi EU Dijaloga i mapiranja ključnih lokalnih donosilaca odluka, kao i o metodologiji sprovođenja istraživanja, učesnici i učesnice stekli su neophodna znanja za dalje korake Programa, a ujedno su dobili jasan zadatak i instrukcije za sprovođenje istraživanja o položaju LGBT mladih na lokalnom nivou. Tokom sledećih mesec dana učesnici su, uz stalnu mentorsku podršku, anketirali ispitanike i sproveli istraživanja na različite teme koje se tiču položaja i problema mladih LGBT osoba iz pet sredina u kojima se Program i sprovodi. Rezultati istraživanja su bili i te kako zabrinjavajući.
U Čačku, više od polovine mladih ispitanika ne bi prihvatilo držanje istopolnih parova za ruke van ‘četiri zida’, dok skoro 70% ispitanika apsolutno ne podržava održavanje Parade ponosa. Kao dominantan razlog nedostatku podrške LGBT+ zajednici navodi se vređanje religijskih uverenja i javnog morala, s obzirom da 70% ispitanika smatra sebe umereno do veoma religioznim. Vidno je da mladi iz Čačka nisu adekvatno informisani o predlogu zakona o istopolnim zajednicama – preko 55% mladih ne podržava usvajanje ovog zakona, dok skoro 40% tvrdi da bi ovaj zakon omogućio istopolnim parovima usvajanje dece.
U Vranju su ispitivani nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Tačno polovina svih škola iz ovog grada odbila je da učestvuje u istraživanju. Iako je primetna dobra teorijska potkovanost nastavnika o osnovama LGBT terminologije, posebno transrodnosti i razlike između pola i roda, alarmantna je činjenica da skoro 70% ispitanih nastavnika smatra da je homoseksualnost poremećaj, iako je zvanično skinuta sa liste mentalnih poremećaja pre više decenija, kao i činjenica da petina nastavnika smatra da se učenici kvalitetnim vaspitno-obrazovnim programom mogu sprečiti da postanu deo LGBT+ zajednice! Ipak, postoje i pozitivni primeri u Vranju. Naime, jedan od nastavnika je, pri popunjavanju upitnika, ispričao kako mu se nedavno autovao 17-godišnji sin: “Moj sin ima 17 godina, učenik je gimnazije. Skoro mi se poverio da je homoseksualne orijentacije. Reagovao sam mirno i rekao mu da mi je žao što je tako, ali, ako je on srećan da ću biti i ja. Iznenadilo ga je moje prihvatanje, plašio se reakcije. Rekao mi je da to duže vreme drži u sebi i da se sada oseća oslobođeno, da je skinuo teret sa sebe. Smatram da je podrška roditelja najvažnija, ako ona postoji, lako će se izboriti sa sredinom”.
Tim Kraljevčanki je istraživao potrebe za psihološkom podrškom LGBT mladih u tom gradu. Čak 35% mladih Kraljevčana i Kraljevčanki tvrdi da ne podržava LGBT+ zajednicu. Trećina LGBT+ mladih u Kraljevu ima potpunu podršku prijatelja i porodice, dok jedna trećina od istih ljudi nema nikakvu podršku. Skoro 80% ispitanika navelo je da smatra da je neophodno postojanje nekog vida psihološke podrške LGBT mladima u Kraljevu, budući da je trenutno ovakav vid podrške umnogome ograničen.
Tim mladih iz Sombora istraživao je položaj LGBT+ mladih u obrazovnom sistemu u ovom gradu. Više od polovine profesora tvrdi da o LGBT+ zajednici ne razgovara sa svojim učenicima, a poražavajuć je i podatak da 40% ispitanih profesora smatra da ova tema ne treba da bude zastupljena u formalnom obrazovanju. Učenici koji su popunjavali upitnike dali su slične odgovore, a neki smatraju da nikada ne treba ‘promovisati LGBT+ zajednicu u formalnom obrazovanju’.
Skoro trećina mladih LGBT+ osoba iz Vrnjačke Banje koje su učestvovale u istraživanju tvrde da su doživele nasilje zbog svoje seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. U 40% slučajeva, to nasilje je bilo fizičko, dok je 17% LGBT+ mladih doživelo seksualno nasilje. Nasilje se najčešće dešavalo u školama. U čak 50% slučajeva kada je nasilje prijavljeno, reakcija nadležnih je izostala, dok je policija reagovala samo u 14% slučajeva. Na kraju, nešto više od polovine mladih ispitanika navelo je da se u Vrnjačkoj Banji ne osećaju bezbedno.
Nakon objavljivanja rezultata istraživanja, timovi su započeli svoje lokalne aktivističke inicijative. Za sada je okončana inicijativa u Vrnjačkoj Banji. Naime, učesnici i učesnice su dizajnirali flajere sa ključnim informacijama iz istraživanja i delili su ih po gradu tokom trajanja Love Fest-a, muzičkog festivala koji svake godine okuplja desetine hiljada ljudi u Vrnjačkoj Banji. Prolaznici su reagovali iznenađujuće pozitivno na flajere, za razliku od predstavnika gradskih vlasti i Kancelarije za mlade, sa kojima su se aktivisti i predstavnik KOMS-a sastali u Opštini. Naime, tokom gotovo čitavog sastanka, prisutni su odbijali da čuju suštinu problema mladih LGBT Banjčana, a umesto toga su se fokusirali na to kako publikacija navodi podatke koji kvare reputaciju Vrnjačke Banje, pretežno turističkog mesta, govoreći da je nemoguće da se preko 50% mladih u Vrnjačkoj Banji ne oseća bezbedno. Zamenik predsednika opštine nije znao da se LGBT osobe rađaju takve, a Prajd i druge vidove eksponiranja smatra nepotrebnim. Gospođa iz opštine je insistirala da dobije informaciju o tome šta KOMS u Banji radi za ostalih 93% mladih (s obzirom da 7% mladih čine LGBT osobe), a direktorka Ugostiteljsko-turističke škole izjavila je da je, nakon što je pustila upitnike na odeljenske grupe, dobijala pitanja poput “Mi smo potomci cara Dušana, kako možete ovakve upitnike da nam šaljete?”. Aktivisti su sa sastanka izašli razočarani, ali istovremeno i ohrabreni da se bore kako buduće generacije ne bi imale ovakve stavove prema LGBT zajednici. Ostali timovi će do septembra sprovesti svoje inicijative koje će zahtevati mnogo strpljenja, hrabrosti i upornosti.
Ovim programom, KOMS je probio led i ohrabrio mlade LGBT osobe iz manjih sredina u Srbiji i njihove saveznike i saveznice da se hrabro bore za svoj položaj u svojim zajednicama. Koliko god rezultati istraživanja i utisci sa sastanaka sa donosiocima odluka bili poražavajući, oni su istovremeno i dodatni pokazatelj mladima, kao i javnosti generalno, da je potrebno preći naporan put kako bi se položaj LGBT mladih na lokalu mogao okarakterisati kao zadovoljavajuć. Jasna je i potreba za nastavkom decentralizacije LGBT aktivizma van Beograda i Novog Sada, a KOMS planira da nastavi sa ovakvom praksom i da sprovodi nove programe i projekte koji se bave LGBT mladima širom Srbije.
Piše: Filip Vulović
Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
