Ta 1763. godina bila je jedna od poslednjih prilika da se vidi stara Evropa i svet koji je bio na izmaku. Stari kontinent je upravo izašao iz Sedmogodišnjeg rata u kome su učestvovali Austrija, Francuska, Rusija, Švedska, Španija i Saksonija na jednoj i Pruska, Velika Britanija i Portugalija na drugoj strani.
Dve decenije kasnije biće okončan Američki rat za nezavisnost čije će ideje inspirisati Francusku buržoasku revoluciju i sahraniti stari feudalni poredak koji je na evropskom kontinentu trajao još od propasti Rimskog carstva.
Za sada, u Evropi dominira prosvećeni apsolutizam u kome su vladari u određenoj meri prihvatili prosvetiteljske ideje i pokušali ih primeniti kroz niz reformi u kojima su uvodili slobodu veroispovesti, izražavanja, pravo vlasništva i slobodnu trgovinu. Istovremeno, ovi monarsi nisu prihvatali nikakve reforme na političkom planu gde je i dalje vladala krilatica Luja XIV „Država, to sam ja“. Sva vlast, zakonodavna, izvršna i sudska, i dalje je bila skoncentrisana u rukama vladara i nije bila ograničena nikakvim ustavom ili institucijama.
Upravo je ta godina kada su braća Bendžamin i Edgar Bouen, junaci romana „Opojni gospodin Lavel“ koji je u srpskom prevodu Vladimira Nikolića objavila izdavačka kuća „Vulkan“, odlučila da krenu na svoje Veliko putovanje.
Ideja je, zapravo potekla od njihove majke, Holanđanke, i oca, velškog trgovca i vlasnika Pomorskog preduzeća Bouen.
Cilj Velikog putovanja bio je dvojak. Trebalo je da, sa jedne strane, mladići upoznaju umetnička dela i obiđu istorijske spomenike na evropskom kontinentu i time upotpune svoje obrazovanje koje im, u racionalističkom i prosvetiteljskom duhu, pružila njihova majka.
Sa druge strane, ideja je bila da sinovi i naslednici porodičnog biznisa iskoriste putovanje kako bi upoznali uticajne ljude koji bi im u godinama koje dolaze olakšali da razgranaju porodični biznis.
Kao stranci u Londonu Bouenovi nisu imali nikakvih veza među vladajućom elitom čvrsto zatvorenom za sve one koji nemaju prigodno poreklo i klasni status. Nade su položili u to da će njihova deca, sa svojim vrhunskim obrazovanjem i vezama koje će uspostaviti, uspeti da integrišu firmu u ostrvski trgovački sistem.
Edgar i Bendžamin su sve do sada bili izolovani i ušuškani u toplini doma svoga i tatinog novca. Ovo će biti njihov prvi izlazak u stvarni svet. Svet koga baš briga za vladajuće ideje enciklopedista o kojima ih je podučavala majka.
Nevini u svakom pogledu, braća će biti bačena u jedan svet koji nije blagonaklon prema njima.
Trgovačka klasa će tek Francuskom revolucijom uspeti da se izbori za svoja prava i status u društvu. Na to će biti potrebno čekati više od dvadeset godina. Za sada, braći Bouen su sva vrata zatvorena. Pripadnici stare i okoštale društvene elite, sve redom plemstvo plave krvi, nikako neće u svoje redove primiti neke tamo trgovce crvene krvi i bednog porekla.
Fenomen „new money“ i skorojevića nije izmišljen tada. Otkad je sveta i veka novi bogataši suočavaju se sa otporom stare elite koja nikako neće da ih primi u svoje redove.
Ni braća Bouen nisu bila bolje sreće.
Prva stanica na njihovom Velikom putovanju je Pariz, a tamo ih grupa engleskih plemića prihvata samo kao deo svoje lične zabave. Da stvar bude gore u Parizu otkrivaju i jevrejsko poreklo svoje majke, što je tajna koju moraju kriti više nego da su se obreli u Berlinu 1936. godine.
Međutim tek će se u italijanskom gradiću Aosti Porodično preduzeće Bouen suočiti sa svojim najvećim izazovom do sada. Tamo će Bendžamin upoznati neodoljivog i šarmantnog Horasa Lavela, prelepog mladića koji ne haje za društvene konvencije sveta koje ga i onako nikada neće prihvatiti.
Lavel ne mari ni za velike filozofe i njihove ideje, kao ni za umetnost. Zbog miljea iz koga je ponikao shvatio je svo licemerje intelektualne elite.
Odbačen od svih, poput Toroa na jezeru Valden vek kasnije, on odbacuje društvene okove i ponaša se sasvim po svom nahođenju.
Da stvar bude gora Lavel je gej, a, što je još crnje i gore, Bendžamin će se do ušiju zacopati u ovog vagabunda.
Ipak je najgore što Lavel, ne prihvatajući bilo kakve društvene obzire ili okove, ne krije svoju seksualnost.
“Opojni gospodin Lavel” je lagana ljubavna gej priča smeštena u sredinu 18. veka i mnogo je zabavna u svojoj nepretencioznosti. Ako volite ljubavne istorijske priče o plemstvu prepune gizdavo obučenih našminkanih muškaraca sa perikama i na štiklama onda je ova knjiga pravi izbor za vas.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 61 – avgust 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
