Pre skoro tri godine, kada je fanovima u Turskoj pokazala bradavicu i time šokirala javnost širom planete pretpostavio sam da će Madonna ubrzo postati ikona borbe protiv ejdžizma. Društvena relevantnost te žene ne jenjava, a nakon što je tokom svoje karijere targetirala probleme crnaca, kritikovala crkvu, zagovarala gej prava, prava obolelih od HIV-a i AIDS-a i žensko (seksualno) oslobođenje, potpuno je jasno da će doći životna dob u kome će ejdžizam postati centralno polje njenog delovanja. Zašto je to tako? Iz vrlo prostog razloga – Madonna svoj aktivizam proživljava.
Često možemo da čujemo kako pop zvezde poput Madonne i Karleuše koriste LGBT zajednicu za sopstvenu promociju i kako im je osnovni cilj profit “preko leđa LGBT zajednice” i eksploatacija “gej-konformista” koji konzumiranjem njihovog lika i dela sebi kupuju identitet. Zašto bi neko ko može da se “proda” javnosti kao konzervativna supruga i majka dvoje dece i time sebi osigura daleko veću popularnost i ljubav nacije/planete i medija izabrao svakodnevni javni linč zarad nečega u šta ne veruje – nikada mi neće biti jasno. Posebno mi neće biti jasni oni “osvešćeni” koji pokušavajući da dekonstruišu “stavljanje u kutije” zapravo u neke slične kutije ubacuju gomilu ljudi sudeći o njima na osnovu muzičkog ukusa ili butika u kome kupuju garderobu. Ali oni ovde i nisu tema, niti treba potrošiti previše energije na to. Činjenično stanje kada su ove žene u pitanju je to da sve teme kojima se bave jesu teme iz njima bliskog okruženja i teme sa kojima se susreću svakodnevno. Samo onaj ko apsolutno ništa ne zna o Madonni ne zna za dva Christophera u njenom životu i na koji način su uticali da se bavi LGBT temama. Kakvo je stanje bilo u momentu kada je počela da se bavi muzikom i zašto je svoju muziku stavila u aktivistički kontekst, ona sama kaže: “Jako je važno da se shvati da stvari koje uzimamo zdravo za gotovo nisu uvek bile kakve su sada. Kada sam počinjala gej zajednica je bila potpuno marginalizovana, a ukoliko imaš HIV tretirali su te kao da imaš lepru. Odrastala sam u vreme kada su ljudi koje sam volela i umetnici kojima sam se divila umirali svuda oko mene. Ljudi uzimaju zdravo za gotovo da danas ako imaš HIV možeš da vodiš zdrav život, da živiš potpuno otvoren život ukoliko si gej, ili da žene ispoljavaju svoju seksualnost. Nekada nije bilo tako – ni za žene ni za gej zajednicu – i važno je da to stalno preispitujemo, čak i u pop kulturi“. Madonna upravo to i radi. Zato su i nastali “Papa don’t preach”, “Justify my love”, “Erotica” sex book, “Like a prayer”, “Truth or dare”, “Vogue”… Zato je javno govorila o “zakonu o homoseksualnoj propagandi” u sred Rusije, zagovarala pravo devojčica na obrazovanje, prikazala Le Pen sa svastikom tokom turneje 2012. godine ili nedavno zbog antisemitizma i netolerancije Francusku, ali i Evropu, poredila sa nacističkom Nemačkom. Sazrevajući kroz različita životna doba menjale su se i teme kojima se bavila, te shodno tome u vreme kada se očekuje da se penzioniše ili “ponaša u skladu sa svojim godinama” ona kreće u žestoku borbu protiv ejdžizma koja je zapravo samo nastavak njenih feminističkih aktivnosti poslednjih decenija. Intervjuom u kome kaže da su prava gej populacije više napredovala od ženskih prava razbesnela je gejeve širom sveta, isto kao što je to učinila Rose McGowan koja je problematizovala gej mizoginiju. Da li je komparacija koju Madonna pravi znak neosvešćenosti i nepoznavanja osnovnih principa intersekcionalnosti? Madonna, sa pravom, kaže: “Žene su i dalje najmarginalizovanija grupa, grupa kojoj ne dozvoljavaju da se menja. Da bi bila uspešna moraš da se uklapaš u određenu kutiju, da se ponašaš i oblačiš na određen način. Uvek si kategorizovana kao devica ili drolja, a kada dođeš u određene godine nije ti dozvoljeno da ispoljavaš svoju seksualnost, budeš singl ili izlaziš sa mlađim muškarcima” ali i dodaje da je “žena poslednji veliki front, dok su prava crnaca i LGBT populacije uznapredovala”. Ovo svakako možemo problematizovati na više nivoa. Činjenično stanje je da Amerika ubrzano usvaja zakone o istopolnim partnerstvima i da je Evropa otvorenija za LGBT prava nego što je to bila, ali je isto tako činjenica da u nekim drugim delovima sveta ljude ubijaju zato što su gej. Činjenica je da pošast desničarenja buja i Evropom, što je Madonna sama primetila više puta, pa je čudno da ovako traljavo poređenje napravi upravo ona. Da li su izjave izvučene iz konteksta, ili je nešto drugo u pitanju, ne znam, ali je činjenično stanje da Madonni intersekcionalnost ne nedostaje. Ako je neko svestan toga da LGBT populacija i žene imaju zajedničkog neprijatelja – to je verovatno ona. Njena feministička i kvir borba nikada nije isključivala jedna drugu, štaviše uprkos tome što je proglašena prvenstveno za gej ikonu nije imala problem da još pre više od 20 godina izjavi da bi “ubila pedere koji mrze žene, štaviše, svakog ko mrzi žene”. Pa šta? Upravo ta činjenica da gejeve i žene ugnjetava isti sistem – heteronormativni patrijarhat kreiran po standardima heteroseksualnog muškarca – joj i daje za pravo da tako nešto izjavi. Postojanje gej identiteta ruši temelje hegemonog maskuliniteta, a žensko oslobođenje ruši mušku hegemoniju. Dominacija zdravog, belog, maskulinog heteroseksualnog muškarca jeste ugrožena kvir i feminističkim delovanjem. I treba da bude. Ali ostaje nejasno kako osvešćeni borci za gej prava i osvešćene feministkinje ne kapiraju da im je borba ista, da im je neprijatelj isti i da se nalaze na istom frontu. Kada se gej osoba uvredi zbog navedene izjave, da li je problem u njenoj intersekcionalnosti ili Madonninoj? Zar upravo to ne dokazuje tezu McGowan da zapravo gej osobe jesu izrazito mizogine? Pristup im je svakako pogrešan. Prvo treba prvo jasno ukazati na to da ono što Madonna govori o položaju žena jeste potpuno tačno. Da, žene imaju pravo glasa i da se zapošljavaju, ali im plate jesu niže, nisu na rukovodećim položajima, seksizam je na svakom koraku, društvo im kreira kako da se oblače, ponašaju, s kim će da spavaju i kad će da spavaju, kad će da se udaju, kad će da rode… a o muškom nasilju nad ženama, silovanjima, ubistvima žena i prostituciji da ne govorimo. Ali isto tako je činjenica da u velikom delu čak i zapadnog sveta mogu da te ubiju ako si gej, da zakonska regulativa promene pola nije dobro regulisana, da mnoge gej osobe ne mogu da se venčavaju, usvajaju decu, nasleđuju imovinu ili jednostavno prošetaju ulicom sa svojim partnerom. Stanje ženskih prava je katastrofalno, stanje LGBT prava je katastrofalno. Apsolutno ih ne treba porediti, već se za obe stvari zajedničkim snagama zalagati. Madonna je u poređenju svakako pogrešila i na to treba ukazati, ali ne negirajući ostalo o čemu ona govori. Koliko god da je ona pogrešila, još više greše svi oni koji je osuđuju što se drznula da tako nešto izjavi, proglašavaju za “lažnu gej ikonu”, koji je se “odriču” zbog toga što se drznula da problematizuje gej mizoginiju i prave poređenja druge vrste na nivou “šta fali ženama, imaju sva prava, mi ne možemo ni da prošetamo”. Ako je uopšte moguće rangirati intersekcionalnost i “osvešćenost”, nisu apsolutno ništa bolji od nje. Madonna je bar puno uradila na poboljšanju društvenog položaja LGBT osoba, pa može sebi da dozvoli da tu istu LGBT populaciju povremeno i kritikuje ili omaši u jednoj nepromišeljenoj izjavi, a šta su gejevi koji kritikuju nju uradili za poboljšanje položaja žena? U čemu se ogleda njihova intersekcionalnost?
Drugi momenat koji se Madonni teško oprašta je što je kritikovala mit o Jovanki Orleanki kao gej svetici. Madonna tvrdi da to što se oblačila kao muškarac i odsekla kosu ne govori ništa o njenoj seksualnosti. Tu je definitivno u pravu. Ovakvo shvatanje negira mogućnost da je moguće da žena, obična heteroseksalna žena, bude jaka, hrabra i nezavisna. Slična promašena teza kao ideja da je Elsa iz crtanog filma “Frozen” lezbejka zato što ne pokazuje afinitete ni prema jednom muškarcu. Dakle, žena ne može da bude samosvesna i samostalna, već isključivo balavi za muškarcem, a ako to ne radi – sigurno je lezbejka. Jasno je koliko je ovo shvatanje na nivou onog bigotskog “nešto nije u redu s njom”. Fino se to internalizovalo.
Madonna dalje govori o tome kako je nakon svega što je učinila za njega Jovanku izdao prestolonaslednik i nije je zaštitio iako je to mogao da učini, uz opasko da je to zbog toga što nije bio cenjen zato što je bio gej. Koju poruku Madonna tim izjavama želi da pošalje? S jedne strane, Madonna ovde ukazuje i na to da si bez obzira na status, titulu ili moć koju prividno poseduješ kao gej osoba potpuno obespravljen. Sa druge, ova izjava je izraz skrivenog straha da će nakon višedecenijske borbe za gej prava Madonna biti napuštena od strane svojih gej fanova, te iz tog razloga koristi simboliku ratnice koja bude izneverena od strane gej osobe za koju je mnogo učinila.
Madonna je tokom svoje karijere u jednakoj meri zastupala i prava na žensko oslobođenje i gej prava. U nekom periodu je više u fokusu bila jedna tema, u nekom druga, ali su u oba slučaja njena zalaganja bila iskrena. Kao što je potpuno iskrena i proživljena njena borba protiv ejdžizma i seksizma, a koja je trenutno u fokusu i sigurno će biti i u narednom periodu. Da li će gej populacija napustiti Madonnu i okrenuti se nekim novim “ikonama” koje dolaze, a koje jedino mogu da kaskaju stazama koje je ona već utabala, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, najgore što može da joj se desi je da bude Madonna of Arc.
Piše: Nemanja Marinović
