S obzirom na to da od oktobra prošle godine bukvalno svaki vikend provodim u ovom klubu, odlučio sam da vam ga u ovom broju i predstavim. Zbog toga sam rešio da porazgovaram sa Markom Gligorićem, menadžerom kluba Musk Machine.
Za početak nam predstavi klub.
Klub se nalazi u okviru stadiona Tašmajdan. Radi svakog petka i subote. Klub nudi za svakoga ponešto. Ukoliko želite dobar provod, zasigurno ćete ga dobiti. Ako dolazite sa namerom da upoznate nekog novog, biće prilike za to, jer je klub uvek pun ljudi. Ako s druge strane želite avanturu za jednu noć, klub čak pruža mogućnost i za tako nešto. Još jedna stvar koju me gosti često pitaju jeste da li postoje određeni uslovi za rezervaciju stolova ili separea. Jedini uslov je da se dođe na vreme (obično je to do 23 časa). Nemamo nikakvih drugih ograničenja, jer nama nije najbitnije koliko će gosti da popiju, već da se dobro provedu. Tako da će svako ko se najavi i dođe na vreme moći da dobije baš ono mesto koje poželi.
Kako ste došli na ideju da otvorite gej klub?
2014. godine smo došli na ideju da pokrenemo neki posao, a tada nismo imali jasnu viziju da želimo da to bude baš gej klub. Međutim, kada je vlasnik sišao dole u taj prostor u Makedonskoj (bar Musk, prim. aut.), znao je da je to to. A kada smo pre jedno četiri godine došli u situaciju da nam iz vikenda u vikend veliki broj ljudi ostaje napolju zbog prevelike gužve, znali smo da je vreme za veći prostor. I tako je nastao Musk Machine.
Zašto baš gej klub?
U tom periodu kada smo otvorili bar je već postojao jedan veliki gej klub i nekoliko barova koji su više bili namenjeni ženama – lezbejkama. Zbog toga je naša prvobitna ideja bila da otvorimo bar koji će biti namenjen prvenstveno gej muškarcima, da i oni imaju svoj prostor.
Da li to znači da su u klub dobrodošli samo gej muškarci?
Naravno da ne. Vremenom se publika proširila. Iako su i dalje gosti većinom gej muškarci, svako ko je otvoren, ko prihvata različitosti i ko se lepo ponaša će uvek biti dobrodošao.
Da li su gosti kluba bezbedni?
Apsolutno. Čak mogu da kažem da nikad nisu bili bezbedniji. Kao prvo, klub se nalazi u stadionu, koji je državni objekat, tako da je samim ustupanjem prostora država stala iza nas. A pored obezbeđenja samog kluba, imamo i odličnu saradnju sa pripadnicima MUP-a Srbije, koji su svakog vikenda u blizini i u pripravnosti.
Da li je bilo neprijatnih situacija?
Nikada do sada nismo imali nikakvih neprijatnih situacija, a verujem da će tako i ostati. Ja čak volim da kažem da određeni ljudi bespotrebno rade svoj posao, jer nikada nismo imali potrebe za njihovom intervencijom. Dešavalo se čak da se vikendom na stadionu održavaju veliki koncerti, gde naši gosti dolaze istim putem kojim se publika sa tih koncerata vraća, pa dolaze u direktan susret, i nikada nije bilo nikakvih neprijatnosti ili incidenata.
Šta razlikuje izlazak u gej klub u odnosu na ostale?
Možda će zvučati kao kliše odgovor, ali ključna reč je sloboda. LGBT ljudi su slobodni da budu to što jesu, opušteni su, što stvara jednu posebnu atmosferu i za druge goste. Pored toga, velike su šanse da već od ranije sigurno poznajete neke ljude koji tu redovno dolaze, što dodatno doprinosi tom osećaju opuštenosti i pripadnosti.
Trenutni koncept kluba podrazumeva domaću muziku. Zašto se to pokazalo kao dobitna kombinacija da klub dobro radi?
Mislim da je suština u tome da nema dobrog provoda bez domaće muzike. To je prosto u našem duhu. Čak i ljudi koji veče započnu na nekoj tehno ili rejv žurci na primer, u 2 ili 3 sata iza ponoći opet završe u Musku na domaćoj muzici. Što se stranaca tiče, kada dođu u Beograd, oni žele da dožive autentičan srpski gej provod, a ono što ga čini posebnim je upravo domaća muzika.
Da li imate u planu povremeno menjanje koncepta za ljude koji vole drugačiju vrstu provoda?
To je nešto što smo pokušavali više od desetak puta u prošlosti. Svaki put smo bili u situaciji da je klub prazan, ili prazniji u odnosu na to kada puštamo domaću muziku, ili čak organizujemo nastup neke domaće javne ličnosti. Čak se dešavalo da nam određeni ljudi zameraju što ne organizujemo nešto za njih, a kada bismo mi to uradili, oni opet ne bi došli. Mislim da je klub postao prepoznatljiv po tome da se tu pušta domaća muzika, što privlači određenu grupu ljudi, pa ćemo se držati toga.
A da li je u planu uvođenje nekih novina?
Svakako da jeste. Novine će uključivati i vizuelni utisak u vidu raznih performansa, jer smo iz prethodnog iskustva shvatili da sama promena zvuka nije dovoljna da privuče neke druge ljude koji inače ne dolaze u klub.
U klub često dolaze poznate ličnosti. Da li to doprinosi imidžu kluba?
Doprinosi itekako, i to iz više razloga. Kao prvo, gosti kluba ih obožavaju. To im je prilika da ih upoznaju i da se fotografišu sa njima. Kao drugo, dolazak svake poznate ličnosti privuče i veliki broj medija u klub, koji o tome pišu i izveštavaju, što doprinosi tome da se o klubu čuje u javnosti. I kao treće, što je možda i najvažnije, njihov dolazak ne doprinosi samo imidžu kluba, već i čitave gej zajednice. Kada šira javnost vidi u gej klubu jednu Natašu Bekvalac ili Saru Jo na primer, time se šalje poruka da to nije neko loše ili naopako mesto, već je mesto na koje svako može da dođe i da se dobro provede.
Zašto je za LGBT zajednicu važno da postoji jedno ovakvo mesto?
S obzirom na to da je trenutno Musk Machine jedini pravi veliki gej klub, i to ne samo u našoj zemlji, već u celoj staroj Jugoslaviji, jasno je kolika je njegova važnost, jer LGBT zajednici pruža priliku da se druže, upoznaju i provode.
Da li je ta činjenica da ste jedini gej klub na prostoru bivše Jugoslavije olakšavajuća okolnost?
Naravno da jeste, zato što, kada gej ljudi iz bilo kog drugog grada u Srbiji, pa i okolnih zemalja požele da odu u dobar gej provod, neće imati gde drugo da se zapute, osim kod nas. Ono što je česta asocijacija na gej klub jeste neko skriveno, zavučeno, neuredno mesto, najčešće podrum. Možda će zvučati neskromno, ali mi smo se sa druge strane potrudili da taj klub doteramo tako da se on vizuelno ni po čemu ne razlikuje od bilo kog drugog kluba, pa je možda i to jedan od razloga zašto nam naši, ali i ljudi iz inostranstva rado dolaze.
Da li to ujedno sa sobom nosi i dodatnu odgovornost?
Svakako da nosi, zato što, ako uzmete u obzir da se grupa gej ljudi iz jedne Slovenije ili Hrvatske na primer, zaputi u Beograd na vikend, a osim obilaska znamenitosti želi da doživi i pravi gej provod, na nama je velika odgovornost da im to i pružimo, jer tako nešto ne mogu da dožive u svojoj zemlji. Mislim da smo tu odgovornost itekako opravdali, što dokazuje i doček ove godine, kada je oko 80% stolova i separea bilo rezervisano za goste iz inostranstva. Bio je jako čudan, ali u isto vreme i lep osećaj videti neke potpuno nove ljude to veče, koji nisu hteli da rezervišu stolove i za reprizu, jer su hteli da idu negde drugo, pa su se za reprizu ipak vratili kod nas.
I za kraj, poruka čitaocima magazina Optimist?
Pozvao bih sve one koji još nisu bili u klubu da dođu i da probaju da se provedu. Neka ne obraćaju pažnju na negativne komentare poznanika koji se možda nisu dobro proveli, već neka sami dođu i provere kakav je provod. Što se cele gej zajednice tiče, želim da pošaljem poruku da treba da budemo mnogo složniji. Primetio sam da nas u poslednje vreme strejt ljudi mnogo više prihvataju nego mi sami sebe. Stalno se delimo i osuđujemo one druge koji imaju različita interesovanja ili ukuse. Ako mi između sebe ne možemo da se složimo i prihvatimo kao zajednica, kako to da očekujemo od drugih ljudi? Zbog toga treba da naučimo da poštujemo jedni druge i da se držimo zajedno.
Razgovarao: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 65 – april 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
