Ono što nisu uspeli razni sportisti, naučnici, političari i drugi, uradile su LGBT osobe – Srbija je najbolja u Evropi! I to ne u bilo čemu, nego u lepoti! Na izboru za Queer Miss i Mister Balkana naši predstavnici osvojili su duplu krunu! Među damama za najlepšu je izabrana Jelena Klajnšnic, a među momcima tom titulom se okitio Blagoje Bjeloglav.
Na izboru koji već šest godina organizuje „Balkankan“, neformalno udruženje koje čine pripadnici LGBT dijaspore sa Balkana, Jelena je ubedljivo osvojila titulu najlepše. Rođena je pre skoro 25 godina u Beču, gde je završila Pravni fakultet i s ponosom kaže da radi u struci, a uspešno se bavila i manekenstvom. Tokom 2012. godine bila je i zaštitno lice „Queeria kalendara“.
Za početak, kako bi sebe opisala našim čitaocima?
Recimo da sam normalna osoba, kao svaka druga devojka koja voli modu, cipele i slične stvari… Ma, ja sam opasna žena! Posesivna, sebična i drska. Najlepše se smejem kad sam najviše povređena i umem da glumim da je sve OK, čak i onda kad mi se ceo svet ruši. Nisam bezgrešna, ni nepogrešiva. Bezobrazna sam. Nisam glupa, ni naivna. Mogu da oprostim, da trpim, ali znam da vratim.
Kako si došla na ideju da se prijaviš za ovaj izbor?
Pa, iskrena da budem, prijateljice iz Beograda su mi rekle, pa sam uzela stvari u svoje ruke, jer sam pomislila da je bolje da pobedim ja, pošto iza sebe imam iskustva i u modi.
Koliko dugo se baviš manekenstvom?
Bila sam predstavnica Austrije na izboru za Miss Trans Evrope, kada sam imala 19 godina. Tako sam i postala manekenka. Dugo sam bila zaštitno lice jedne velike austrijske kompanije. Iskreno, brojala sam do 100 revija i kataloga, a onda sam prestala. Inače, to je hobi. Manekenstvo nikada ne može da bude posao, jer je lepota prolazna. Moraš imati nešto što je čvršće, a ne da se oslanjaš na maglu koju prodaješ nekome dok imaš 20 godina.
Kako stojiš po pitanju ljubavi?
Trenutno sam sama. Nažalost, nema ljubavi, svi su samo željni one stvari, ko deca u Africi hleba! Ma, vernost je prevara…
Da li si upoznata s problemima LGBT osoba u Srbiji, naročito trans osoba, i kakav je tvoj stav po tom pitanju?
Koliko ja znam, puno trans osoba u Beogradu nema nikakvih problema. Mene niko nije ubio, a bila sam glavna splavaruša po Beogradu, dok sam živela tamo… Iskreno, da stanem pred parlament u Beogradu svi bi me saslušali, a ne bi me terali na cirkus, jer da bi te neko saslušao mora da ima šta i da vidi jer, brate, iskreno – ko će da te shvati da si žena ako i ne ličiš na ženu? Najlakše je reći „teško je“, a po pitanju toga ništa ne uraditi.
Mnoge trans osobe u Srbiji imaju velikih problema s porodicom kada im saopšte da su trans, kako je to izgledalo u tvom slučaju?
Ne mešam porodicu u to. Citiraću majku: „Bolje da budeš žena i dovedeš muža, nego muškarac i da dovedeš muškarca“. U bilo kom društvu je, pa i u Beču, prihvatljivije da budeš trans, odnosno žena, nego gej.
Poznaješ li Blagoja Bjeloglava, momka koji je osvojio titulu Mistera?
Upoznala sam ga na izboru. Simpatičan dečkić, šteta što je gej! Hahahahaaa…
Uz Jelenu Klajnšnic za najlepšu gej osobu na Balkanu izabran je i rođeni Nišlija, Blagoje Bjeloglav. Ovaj stasiti momak živi u Beču, gde studira slavistiku i radi u kultnom Downstairs cocktail i billiard clubu. Zahvaljujući njima, potvrđeno je ono što svi odavno znamo – možda nismo najbolji, ali smo zato najlepši! Za sada, na Balkanu…
Za početak reci nam nešto više o sebi da te naši čitaoci bolje uponaju.
Rođeni sam Nišlija, nedavno napunio 27 godina, odrastao sam na niškoj Paliluli, tu sam završio osnovnu i srednju školu. U Nišu sam se nakon završetka škole bavio aktivizmom vezanim za LGBT ljudska prava i queer kulturu. Dve godine sam proveo u Novom Sadu, gde sam studirao ekonomiju, ali se nisam sasvim našao u tome, pa sam se vratio u Niš i tamo živeo do prelaska u Beč. U Beču sam nepunih godinu i po dana.
Kako si došao na ideju da se prijaviš za ovaj izbor?
Još 2006. godine me je u Sofiju pozvao Stanislav Tančev, koga znam preko aktivizma, da predstavljam Srbiju na izboru za Mr. Gay Balkana. Tada sam pobedio i to se pročulo u zajednici. Stiglo je i do Beča. Organizator izbora za Mister i Miss Balkankan me je pozvao da učestvujem ove godine, ja prihvatio poziv, i to je to.
Kako je izgledao izbor? Je li bilo napeto?
Atmosfera u bekstejdžu mi je bila super, sa puno opuštenih i vedrih ljudi koji znaju dobro da se provodu. Kandidata je bilo, rekao bih, sedam, a kandidatkinja možda čak i duplo više. Nisam stekao utisak da smo tu bili da se takmičimo. Do početka programa nisam ni bio siguran ko se takmiči, a ko je samo gost. A gostiju je bilo nažalost tek za polovinu sale Ost Kluba, gde se sve to održavalo.
Možeš li za čitaoce „Optimista“ da kažeš kako stojiš po pitanju ljubavi?
Ah, ljubav! Uvek sam zaljubljen! Tako i sada. U vezi sam nešto duže nego što sam u Beču, i iako tehničkih mogućnost za to ima, ne verujem da će to prerasti u nešto ozbiljnije. Prosto, lepo je dok traje.
Kako izgleda biti gej u metropoli kao što je Beč, u odnosu na Srbiju?
Čitam naše vesti, ponekad isplovi i neka vest o nekom momku ili devojci i problemima s kojima se sreće. Neke stvari država mora da sankcioniše. Nasilje, pretnje, maltretiranja, govor mržnje obojen u slobodu govora. Za to nema mesta. Jedan je život i treba ga proživeti što bolje i lepše. Previše je nasilja u Srbiji, ne samo prema LGBT zajednici već prema svima i svakom pojedincu. U Beču je to svakako drugačije. Skroz sam i zaboravio da sam peder, upravo zato jer to niko ne primećuje. Apsolutno se osećam slobodno, a oko sebe gledam samo kad prelazim ulicu, jer dečka mogu da zagrlim ili poljubim kad god mi to padne na pamet bez ikakvog straha od okoline.
Kakvi su ti utisci o Jeleni Klajnšnic, koja je pobedila u izboru za Miss?
Jelenu sam upoznao i proveo dosta vremena s njom iza scene. Predivna devojka! Rekao bih da je JK zapravo njena kopija, hahaha…
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Pa za sada bih da završim fakultet. Rado bi se posvetio nekom istraživačkom radu, ili pak predavao neki od meni dragih slovenskih jezika, na primer u Sao Paolu.