Svako ko prati vesti ne može ostati ravnodušan na bombastične vesti o Islamskoj državi Iraka i Sirije – ISIS, neobičnoj tvorevini koja svet šokira surovim slikama i snimcima ubijanja ljudi na najzverskiji način, uništavanjem svetske kulturne baštine, pretnjama pripadnicima različitih religija, nacija i ljudima homoseksualnih sklonosti.
Vešto manipulišući verskim osećanjima i uz kišu dolara ISIS prerasta u ozbiljnu i organizovanu snagu koja sve više izmiče kontroli. ISIS svakodnevno izvozi naftu, a prema procenama od izvoza nafte imaju preko 100 miliona dolara prihoda. U takvim uslovima ISIS ne manjka ni oružja ni ljudstva.
U ideološkom smislu ISIS se oslanja na tzv. radikalni islam. Islam tretira homoseksualnost kao zločin i krivično delo koje se kažnjava ubistvom, naravno ako osoba čini to „nedelo i neće da se pokaje i prekine sa njim“. Predstavnici islamskog radikalizma veruju, da je homoseksualnost fenomen koji ne postoji u islamskom svetu, niti u prošlosti, niti u sadašnjosti. Na mestima na kojima postoji, to je ili ideja uvezena sa zapada, ili običaj među neobrazovanim muslimanima: „Homoseksualnost je moralni poremećaj. To je moralna bolest, greh i podmićivanje… Ni jedna osoba nije rođena kao homoseksualac, isto što ni jedna osoba nije rođena kao lopov, ili lažov ili ubica. Ljudi ostvaruju ove zle navike uz manjak pravilnih smernica i obrazovanja“, može se čuti od njih. Međutim i među radikalnim islamistima postoje razmimoilaženja o načinu „rešenja“ ovog „problema“ pa se po nekima homoseksualac ubija tako što se baca sa stene, po drugima se spaljuje vatrom, a po trećima se ubija sabljom. U svakom slučaju prema tumačenjima radikalnih islamista homoseksualnost je „zločin” i jedan od najvećih grehova koji se kažnjava ubistvom, svejedno tretirali ga kao izbor, urođenost, kombinaciju izbora i urođenosti, bolest ili nastranost. On je izlečiv a njegov lek je na Dunjaluku ostavljanje tog grijeha ili kušanje šerijatske kazne, a na Ahiretu ako se ne pokaje čeka ga džehenemska vatra. Obaveza je na svakom muslimanu da ostavi to nastrano delo, svejedno bio na samim počecima ili skroz ogrezao u njega. „Nema sumnje da onaj ko je iskušan ovim grehom da je obavezan da prekine sa njim, da se pokaje i leči“ – poručuju radikalni islamisti, u suprotnom „postoji samo jedan lek – smrt“.
Posle rušenja Gadafijevog režima u Libiji jedna za drugom, zemlje tzv. “međunarodne zajednice”, počele su priznavati islamističke militante kao “legitimne predstavnike libijskog naroda”. Libija se pretvorila u najplodnije moguće tlo za najekstremnije od ekstremnog. Nakon pada Gadafija počelo se sa tajnim prebacivanjem oružje prema Siriji, prema pojedinim izvorima tranzit je išao preko Turske i to uz direktnu po-moć zapadnih obaveštajnih slu-žbi. U Siriji je radikalizacija dovršena. Vojne intervencije u Iraka, Libiji i Siriji doprinele su stvaranje ISIS, svesno ili nesvesno. ISIS je nastala u tom “čudnovatom kotlu” krvavih pobuna i intervencija i sada se širi munjevitom brzinom ponašajući se kao čudovište pušteno sa lanca.
Poreklo same ISIS je dosta zagonetno. Penzionisani američki general Vesli Klark, nama poznat po ulozi u NATO agresiji na SR Jugoslaviju, za CNN izjavio je: „ISIS je nastala zahvaljujući novčanoj i organizacijskoj potpori američkih saveznika i prijatelja kako bi se ta novonastala tvorevina borila protiv Hezbolaha“. Hezbolah je inače jedan od najvećih problema vernog američkog političkog saveznika – Izraela. „Ako neko želi uništiti Hezbolah tada to neće učiniti s reklamiranjem i pozivom u regularnu vojsku, već će regrutovati zločince i religijske fundamentaliste kako bi oni odradili prljavi posao“, napomenuo je general Klark. Iako je za očekivati da se na meti militantnih islamista prvi bude upravo Izrael, ISIS ni do danas nije uputila nikakve pretnje Izraelu. Za sada, su ti radikalni islamisti okupljeni oko projekta ISIS vršili udare po Iraku dok SAD nije srušila svog omraženog bivšeg saveznika Malika. Zatim su krenuli na Kurde, jer su bili previše nezavisni i oslanjali se na Tursku. Pretnja Kurdskom delu Iraka ima svrhu da se ta regija otcepi od Bagdada, ali pod kontrolom i patronatom SAD. Treći cilj su bili Kurdi u Siriji jer su previše bili bliski zvaničnom Damasku. Četvrti cilj je iznenadno pojavljivanje ISIS u Libiji, gde — predvidljivo — odlaze u zapadni deo Libije da bi pretili nepriznatoj vladi u Tripoliju, i u korist „priznate“ vlade u Tobruku — koja je de facto pod kontrolom CIA generala Heftara. Do sada sve ISIS operacije išle na ruku interesima SAD.
Nekadašnji agent CIA Stiven Keli dobronamerno ili ne optužio je zapadne obaveštajne službe za stvaranje ISIS tvrdeći: „Ako neko želi da uništi ISIS onda treba da uništi njene organizatore i novčanu potporu. S obzirom da se radi o isfabrikovanoj tvorevini, te da je naša politika prema njoj obična farsa, trebamo uzeti u obzir ko je i zašto stvorio. Kao što sam već rekao, ISIS je u potpunosti veštačka tvorevina. Sva organizacijska i novčana potpora ISIS dolazi od strane SAD i naših saveznika. Svi oni koji smatraju kako je ISIS neprijatelj protiv kojih se moramo boriti u Iraku i Siriji je potpuna laž, jer je očigledno da smo mi stvorili ISIS, mi kontrolišemo ovu organizaciju, i do sada je ona radila svoj posao odlično, no postala nam je teret i sada ovu organizaciju trebamo pretvoriti u legitimnog neprijatelja“.
Ne treba zaboraviti ni veliki udeo koji su zapadne obaveštajne službe dale u formiranju jurišnih jedinica radikalnog islamskog pokreta. Mudžahedini su naoružavani i obučavani tokom osamdesetih godina u Avganistanu, kako bi se što efikasnije suprotstavili sovjetskoj armiji. Zbog toga je na pakistansko-avganistansku granicu tada putovao i Zbignjev Bžežinski, dugo jedan od ključnih stratega američke spoljne politike. Vilijem Engdal, istoričar, ekonomista i geopolitički analitičar istražujući povezanost zapadnih obaveštajnih službi i dešavanja na Bliskom istoku u severnoj Africi pronašao je tragove koji upućuju na umešanost zvaničnog Londona tokom dvadesetih godina prošlog veka u Egiptu, kada se formira i danas aktivno islamističko udruženje “Muslimanska braća”.
U svemu ovome postoji još jedna neverovatna stvar, Obama je nedavno najavio borbu protiv ISIS, dok Izrael je ostao neobično hladan na tu objavu američke administracije, čak šta više, odbili su podržati Obaminu novu vojnu doktrinu i nazvali su je političkom greškom. „ISIS obavlja prljavi posao na području Iraka i Sirije i bez obzira želi li Obama ili ne prekinuti njihovo širenje jer se ‘dete’ okrenulo protiv ‘roditelja’ Izrael bi radije voleo videti celi arapski svijet u plamenu“, tvrde pojedini analitičari.
S druge strane na delu je dvolična politika Zapada. SAD su intervenisale u Siriji protiv režima Bašara el Asada, uvele su sankcije Iranu, a sada istovremeno traže da upravo režim Asada i Iran učestvuju u intervenciji protiv Islamske države. Dok god neko na ISIS računa kao na geopolitički potencijal, diveći se njenom destruktivnom i brutalnom kapacitetu, sve je moguće, pa čak i otvaranje novog fronta na teritoriji Evrope.
Priredio: M.K.
