Potraga za ovosezonskim izuzetkom koji ionako i ponajpre potvrđuje pravilo možda je i sa golemim uspehom okončana; naime, kako je očigledno da je queer književnosti ili književnosti u kojoj queer motivi i likovi igraju značajnu ulogu sramotno i nedopustivo malo zastupljena u ponudi ovdašnjih izdavača, svako zgodno i pažnje i vremena vredno izdanje dođe upravo kao taj izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Međutim, mimo priče o izuzetku i pravilu, daleko važnija je stavka sud da je Cena soli (objavio Samizdat B92, preveli Ivan Radosavljević i Aleksandra Rašić), posmatrana, naravno, i izvan okvira queer/LGBT književnosti, vrhunsko delo vrhunskog pisca. Patriša Hajsmit je široj publici (ako tako nešto još uvek postoji!) svakako najpoznatija po serijalu romana o Tomu Ripliju, te po romanima Sovin huk i Editin dnevnik, kao i po činjenici da je veliki Hičkok po jednom od njenih romana sročio svoj nezaboravni klasik Stranci u vozu, a Cena soli je zlata vredna prilika da je ovdašnje čitateljstvo, nezavisno od seksualnih i ideoloških preferenci, upozna ovu autorku i po njenom od njenih atipičnih, ali zato ništa manje uspelih dela.
Cena soli (prvobitno poznata pod nazivom Carol, pod kojim je po prvi put objavljena još zaista davne 1952. godine) primer je i svesno narativno svedene, a zaista efektne i upečatljive priče, što je u potpunosti zasluga osebujnog i autentničnog pripovedačkog dara Patriše Hajsmit, kao nepobitne činjenice koja je pratila njen rad čitavim tokom uzbudljive, uspešne i bogate spisateljske karijere, i njenog umeća da u tim ciljano minimalizovanim okvirima u prvi plan gurne emotivnu ravnu priče koju nastoji da ispripoveda. Dakle, na nivou zapleta Cena soli je ljubavna priča bez mnogo nepoznatih, Patriša Hajsmit na stranicama ovog romana tka povest o genezi jedne silovite i silno proživljene ljubavi između Tereze, privremene prodavačice u robnoj kući, i Kerol, domaćice čiji brak titra na samoj ivici raspada.
Slično i u romanima čiji je junak Tom Ripli, kao u drugim delima koji se u većoj ili manjoj meri oslanjaju na matricu i konvencije kriminalističkog žanra, Patriša Hajsmit u posve drugačije intoniranoj Ceni soli u odnosu na puku faktografiju (ko-gde-šta-kako…) prednost daje podrobnoj potrazi za najpreciznijim i najrečitijim odgovorom na pitanje „zašto“. Cena soli stoga biva superiorni ljubavni roman, obogaćen i brojnim drugim implikacijama i značenjima. Budući da govori o tada proskribovanoj damsko-damskoj ljubavi, Cena soli je dragocen artefakt kada se povede reč o evoluciji queer identiteta i njihovoj emancipaciji unutar i uprkos strogo kodiranim i represivnim društvima, ali Hajsmit govori i dosta toga intrigantnog o istoriji privatnih života toga doba i nužnosti prevazilaženje pritajenih, ali uvreženih klasnih ograničenja.
Cena soli u sebi miri dosta toga donekle i oprečnog, stoga na stranicama ovog romana skladno bitišu provokativnost teme i elegancija izraza, suptilnost i odvažnost, svedenost i polivalentnost, predanost tananim emocijama i ukorenjenost u stvarnosnom, motivi borbe i melanholične spremnosti na velike gubitke i žrtve, te ostaje nam samo da se nadamo da će skora filmska adaptacija (u kojoj uloge tumače Cate Blanchett i Rooney Mara) uspeti da isprati sve nivoe i možda i prikrivene dimenzije ovog sjajnog štiva, koje, eto, tek sada niko ne bi smeo da (pod ovim ili onim izgovorom) da zaobiđe.
Jer zbilja – koliko još zbilja izvanrednih queer knjiških dela iz pera potvrđenih i značajnih autora vrhunskog dara bilo ko od nas može da navede?
Piše: Zoran Janković