Kada odrastaš kao gej dečak (čak i dok toga nisi svestan), ali je drugoj deci očigledno (zbog tvoje feminiziranosti), diskriminacija je nešto sa čime se susrećeš na svakom koraku. Zadirkivanja, upiranja prstom, podsmesi, vređanja. To je nešto na šta se čak i navikneš i postane ti neki vid normale, iako je daleko od toga.
Dolaskom u srednju školu, situacija se dosta promenila. Prvi razlog je bio taj što sam ja išao u umetničku školu, gde su deca već sama po sebi različita od većine druge dece i samim tim spremnija da prihvate druge oblike različitosti. Drugi razlog je taj što sam već malo i porastao i naučio da pokažem zube u situacijama kada neko pokuša da me uvredi, pa je i taj stav dosta doprineo tome da diskriminacije (barem u školi) skoro pa uopšte nema. Grad, ulica, kafići, klubovi su već druga priča.
Kada sam otišao na studije u Novi Sad, susreo sam se sa jednom potpuno otvorenom i prihvatajućom sredinom, gde je većina gej ljudi mogla da bude potpuno autovana i prihvaćena i gde nečija seksualna orijentacija uopšte nije bila tema razgovora. To je bio možda prvi put da sam se osećao potpuno slobodno i prihvaćeno i mogao da budem to što jesam, bez ikakve napetosti da bi neko na mene zbog toga mogao da gleda kao manje vrednog.
Ovo je period školovanja, gde baš i nisam mogao da biram svoju sredinu i okruženje. Nakon završetka studija, otisnuo sam se u frilenserske vode i okružio se isključivo ljudima koji će me prihvatati onakvog kakav jesam, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu. Sve ovo o čemu pričam se odnosi na period do pre nekih 2-3 godine, kada tema raznih rodnih identiteta i seksualnosti nije ipak bila toliko zastupljena na internetu i društvenim mrežama.
U poslednjih nekoliko godina je tema raznih rodnih identiteta postala nešto o čemu se mnogo više diskutuje na internetu. Susrećemo se sa raznim novim terminima, što je donekle okej. Sasvim je legitimno da određene osobe osećaju da se ne uklapaju u dosadašnje društveno prihvatljive norme, i da su potrebni novi termini koji bi ih približnije definisali.
Ja sam prvi bio nebinarna osoba u periodu od pre deset i više godina, kada nisam ni znao da to postoji. Znao sam da se ne osećam ni kao muškarac, ni kao žena, ni kao trans osoba, ali nisam imao adekvatnu reč da sebe definišem. Kada sam pre nekoliko godina prvi put pročitao definiciju nebinarnosti na internetu, shvatio sam da je to nešto što odgovara onome kako se ja zapravo osećam.
Ono što sam shvatio (sada kada vratim vreme) jeste to da meni uopšte nije bilo bitno da definišem sebe zbog sebe, već zbog toga da bih mogao sebe lakše da objasnim drugim ljudima. Mogu da kažem da sam imao dosta sreće, jer sam oko sebe imao ljude koji su bili spremni da zajedno sa mnom uče i usvajaju određena znanja na ovu temu.
Sa ulaskom u BDSM svet, počeo sam da se krećem po tematskim žurkama, samim tim i da se nalazim među mnogim novim i meni do tada nepoznatim ljudima. Ono što je zajedničko u svim BDSM zajednicama u kojima sam se do sada našao (Srbija, Hrvatska, Slovenija) jeste tolerancija, prihvatanje različitosti i nemanje predrasuda prema svakome. Ono što je takođe zajedničko je nedovoljno znanja na temu rodnog identiteta. I tu sam se susreo sa jednom, za mene do tada potpuno nepoznatom pojavom – pozitivna diskriminacija.
Pozitivna diskriminacija je kada određena grupa ima na neki način poseban tretman baš zbog svoje različitosti. Drugim rečima, iz želje da se neko ne oseti uvređenim ili manje vrednim zbog svoje različitosti, opet mu se daje poseban tretman (iz dobre namere), koji opet za posledicu ima naglašavanje upravo te različitosti.
Kako to izgleda na konkretnim primerima? To je uglavnom izgledalo tako da su ljudi koji su imali želju da me upoznaju prilazili poprilično bojažljivo i oprezno. Ponašali su se kao da hodaju po minskom polju, gde ću ja u svakom trenutku eksplodirati ukoliko slučajno izgovore nešto pogrešno. Ja sam neko ko je sa svojih 31 godinom itekako naučio da razlikujem nenamerne greške koje nastaju iz neznanja i svesnu i namernu diskriminaciju i vređanje. Ovo prvo je nešto što nikad ne bih zamerio, i posle određenog vremena je počela da mi smeta ta vrsta predrasude da sam ja zbog svoje različitosti preosetljiv i da ću burno reagovati na svaku grešku u obraćanju.
S jedne strane, legitimno je (kada nisi siguran), da nekog pitaš u kom rodu želi da mu se obraćaš. Kada sam ja lično u pitanju, ja sam (bez obzira na izgled) ostao Filip i o sebi govorim u muškom rodu. S druge strane, imam razumevanje da to ne može i ne mora svakom da bude jasno, i da ga negde logika vodi da, kada vidi osobu u ženskoj garderobi i štiklama, se obrati u ženskom rodu. To nikad ne bih shvatio kao uvredu i nikad nekog nisam ni ispravio, nego bi osoba sama skapirala kada čuje da sam o sebi pričam u muškom rodu i odmah bi osetila potrebu da se izvini zbog greške. Svaki put sam morao da objašnjavam da nema potrebe za izvinjavanjem, jer em je greška bila nenamerna, em nije uvredljiva. Meni ženski rod u obraćanju nije sam po sebi uvredljiv, jer ne smatram žene manje vrednim, te samim tim ne vidim ništa loše ni pogrešno u tome.
Ono sa čim sam se takođe susretao jeste bojazan ljudi da postave neka najnormalnija i najosnovnija pitanja i pre svega izgovorenog su osećali potrebu da zatraže dozvolu da nešto pitaju. Tu sam isto svaki put morao da objašnjavam da razgovor sa mnom ne mora da bude hod po jajima i da svako treba da oseća slobodu da me pita šta god želi ili kaže šta misli, a da ću ja skrenuti pažnju ukoliko osetim da određeno pitanje nije u redu. Tu sam naravno podrazumevao da će svako ko vodi konverzaciju poštovati pravila osnovne kulture i vaspitanja.
Sve ovo što sam naveo se odnosi isključivo na mene. Shvatio sam da postoji mnogo ljudi poput mene koji su ipak mnogo osetljiviji i svaku grešku doživljavaju kao lični napad, uvredu i diskriminaciju. Za kraj ovog teksta bih želeo da im poručim da o’lade malo, nema svako uvek lošu nameru i greške iz neznanja su legitimne, a ovima drugima da poručim da se opuste, jer upravo iz želje da nas ne diskriminišu upravo tim posebnim tretmanom to rade.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 80 – oktobar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
